Bogoslovlje

φα3εχ (LXX. 11. Дневн. 30, 1. след. 35, 1, сл.), 2 ) док Јосиф Флавије перед πάόχα пише и φάΡχα (Bellum judaicum 11, 1,3.) или φάσκα (Antiquit. XIV, 2,1.). Самим кореном речи „pesah“ изражава се пролазак нечега и ту се, најпре, мора тражити значење и самога празника. О каквом се поштеђењу ту говори и какви се пролазак мисли? О томе јасно говоре извори као и сами обреди који се за време тога празника врше. Видели смо да се не могу одржати тумачења разних паучника, о номадско-пастирском значењу празника пасхе, јер многа питања, таквим тумачењем, остају потпуно нерешена и нерасветљена. Тумачење се, због тога, мора иавући из самога текста. У време када се тај празник установљава, по библијском казивању, у Египту je општи помор. Мртви на све стране. Још пре тога одређује Мојсије да свака израиљска кућа закоље јагње па да се крвљу јагњета помажу довраци, да се само јагње испече али да му се не сме кост сломити и да га једу стојећи, опасани, са штааом у рукама. До зоре се има све јагње појести а ако шта преостане од њега мора се спалити. Уз јагње се имају јести бесквасни хлебови (massot) и горко S S зеље (Излаз. 12, 1.-11.), а ни један Израиљац није смео излазити на врата кућна до јутра. (Излаз. 12, 22.). А око по ноћи поби Јахве све првенце.... и би вика велика у Мисиру, јер не беше куће у којој не би мртваца (Изл. 12, 29а. 306.). Само у израиљским кућама, онде где je приређена гозба, нема мртваца. Претставник мртваца, анђео смрти, не улази у њихове куће jep je крв на доврацима. Jep Израиљци окружени мртвацима ј еду пасху. И управо због тога, намеће се мисао да je та цела вечера или гозба приређена због тих мртваца или због претставника мртваца, ангела смрти, У част ангела смрти или мртвих, приређују Израиљци и једу пасху жртву којом одвраћају од себе и умилостивљају душе мртвих, како и салю њено име говори. Не треба доказивати познату чишеницу да код већине примитивних људи постоји веровање да душе покојника, и покрај нетелесности душе, могу бити, ипак, људима врло опасне, jep су јаче од оних живих

>) Beer. о. с. IX. 2 ) Hatch-Redpath, A Concordance to the Septuagint, Supplement 1906 c. 215.

Пасха