Bogoslovlje

БОГОСЛОВЉЕ ОРГАН ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА

ГОДИНА VI

СВЕСКА 3.

D-r

ДУЩАН ГЛУМАЦ,

ДОЦЕНТ.

О ТАЛМУДУ.

Талмуд се у нејеврејским круговима врло слабо познаје. Шта више, влада мишљење, да се у њему налазе којекака тајна учења јеврејска па чак и непријатељска осталим народима а нарочито Хришћанству. Но то je мишљење скроз погрешно и нетачно. У Талмуду нема ништа за што би се могло рећи да je против некога, него je то једно огромно дело у коме je скушьено ■све јеврејско предање традиција, тако рећи од најстаријих времена до закључења Талмуда, за све моменте човечјег и народног живота, а у првом реду правнички случајеви и одредбе. Управо због тога и ужива Талмуд међу Јеврејима највећи углед, и по речима једног јеврејског паучника: 1 „Талмуд je једини извор из кога je потекло Јудејство, једини темељ на коме Јудејство почива и он je животна душа која развија и одржаје Јудејство“. Талмуд je „извршио историјско чудо да je расуто Јудејство посред непријатељског света испуњао са увек новом непресушивом животном снагом, и дао му (јудејству) јединствени характер које je оно сачувало све до данас и покрај свих разорних утицаја. Талмуд су створили Јевреји за Јудејце, без обазирања на вањски свет, јер су Јудејци већ одавна напустили ■сваку наду на пропаганду и због тога нису биле потребне концесије назорима осталог света; за то се могло Јудејство тютпуно чисто изразити. 2 Но и ако je Талмуд уживао и ужива највећи углед међу Јеврејима, он нема обавезну снагу каког законика или кодекса, jep je његов садржај врло различай; „осим предања •које допире све до Мојсија (усменог предања о тумачену

’ Samson Raph. Hirsch, Über die Beziehung des Talmuds zum Judentum •und zu der sozialen Stellung seiner Bekenner, Frankfurt am/M. 1884. стр. 5.

2 F. Perles, Jüdische Skizzen, Berlin 1912, exp. 112.