Bogoslovlje

чини велико чудо и Сам попуњава недостатак слабе природе потпором своје благодати“ 1 . Мисао о Божјем Промислу Нил тумачи целим низом примера из св. Писмэ. Он потсећа на Сару, која се Божјом помоћу спасла поруге од стране развратног цара; на Давида, кога je чешће пута хватао крволочни Саул, а он ипак сваки пут умакао неповређен; на Самсона, Језекију, Јелисеја, три младића итд. На крају овог опширног трактата Нил говори о великој слави, која je припремљена онима, који радо деле милостињу и храбро подносе сва искушења, која су у вези са овим трудом. 2 Анастасије Синаит (VII в.) у својим „Quaestiones“ наводи из овог тракта т а три велика цитата, 8 приписујући их монаху Нилу. Али у XVII веку S. Tillemont je први поставио претпоставку, да je аутор трактата, упућеног Агатију, вероватно бйо неки други монах Нил, пошто je стил овог списа „мање чист“ и мисли нису толико „прекрасне“ као што су код Нила аскета. 4 Од новијих научника са мишљењем Tillemont’a сложили су се К. Heussi 5 и О. Bardenhewer.® Опширније о томе говори К. Heussi. По његовом мишљењу „аутор трактата Peristeria никако не може бити идентичан са ау тором писама Нила, jep се у трактату, при упоређењу са зборником Нилових писама, назиру карактеристичне разлике. 7 Последнее су у главном следеће: а) Аутор трактата у своме уводу чуди се тако добродетельно] жени, као што je Перистерија. Али ово чуђење не би могао да допусти аутор писама, коме су били познати многи монаси монахиње, који проводе аскетски живот; б) У трактату je монаштво стављено на задње место и нема викаквог, својственог монаштву, учења о злим дусима, док се у писмима, монаштву и демонологији указује главна пажња, и најзад,

1 ibid. coi. 909 D. 2 ibid. col. 965 A.

3 Упореди Quaest. 11, XI и XXI Анастасија Син. (Migne gr. s. t. 89 col. 349 C, 437 С и 536 ВС) и „Peristeria“ Нила (Migne, gr. s. t. 79, sectio IX, cap. V, coi. 829 BC; sect. VI, cap. 11, col. 857 D; sect. IX, cap. I. col. 860 ABC.

4 Види S. Tillemont: „Mémoires pour servir à l’histoire ecclesiastique des six premiers siècles 14, 209.

5 K. Heussi „Untersuchungen“ § 22, стр. 160 163. 6 Bardenhewer: „Gesch. d. altkir. Liter, t. IV, стр. 177- 178. 7 К. Heussi, „Untersuchungen“ стр. 162.

293

Књижевни рад св. Нила Синајског