Bogoslovlje

фана. Прво je Сава свршио молитву па затим „крьстомь чьстьныимь освешть водоу, и тою свештеною водою помазавь и, и помоливь се о здравии и о сьпасении iero, и здрава и сьтвори". (11, 228). Код Теодосија je исти случај овако описан: „крьсть оубсо чьстныи и светыи сомывь, и тою свештенною водою и топлою молитвою брата напашеть ... роунф же свои светКи на яьстноую его главоу вьзлагае,..“ (137). Велико освећење, иако га биограф тако не назива, помиње Теодосије, говорећи о доласку св, Саве у Трново. Тада се десио празник Богојављења, па пошто je свети вршио богојављенску вечерњу „пришьдь же на светоую коупКль, еже гесть крьстилница, и прочиташе надь водою молитвы шсвештеша, и вьшегда крьстасобразно благославлгати емоу водоу, раздКлгаше се вода вь коупКлы, и пакы сьстаише се ... светш же просвКштешемь крьштеша Христова и кроплшшемь светьпе воды цара и вьсе соуштее осветивь и и просв-Ьтивь, . .“ (199—200).

МОНАШТВО

У времену када су постале наше стара биографије, код нас je монашки живот био јако развијен. Владари су оставляли свој престо, великаши своје високе положаје а богаташи своја богаства и ишли су у манастире, да великом аскезом задобију вечни живот, прибављајући чистоћу души својој, Наша средњевековна историја je пуна таквих примера, великог одушевљења за што већим постизањем духовног савршенства путем одрицања себе, од света пролазног, земаљског. Та љубав je одуше вила и најсјајниј у личност наше историје, св. Саву, да као младић и владарски син напусти родитељску кућу и пође у манастир. Зато што биографи, будуће сами монаси описују житоте и дела људи, који су припадали калуферском друштву, по себи се разуме да je материјал о монаштву у њима обилан и ми ћемо га овом приликом изложити. Прво долази по реду да говоримо о монаштву св. Симеуна. св. Сава пише одмах у почетку свога Симе ун а како je Немања, одмах по женидби Стефановој тежио „како би полоучиль райское оно и неизреченное жилище,., како би мощно емоу въспр’Тети ангельскы и апостольскы собраз..“ (153). Кад се одлучио на та] корак „изыде w владичьств|а си и д’Ьти! сво-

Литургички материјал у старим српским биогафијама XIII века