Bogoslovlje

зивати, теоријски оправдавати, образложавати постојање једног шајвишег, бескрајног духа чија je неограничена духовна моћ нужна претпоставка за објашњење света. Праве религије не би .могло бити, кад би то теоријско оправдање било немогућно, одн. кад би се могло доказати да нема Бога.

IV

Има различитих научно-философских путева којима се може доћи до Бога, Бог je како вели биолог и философ Driesch нужна претпоставка, услов природе. Driesch je дошао до Бога, као и многи други, проучавајући жива бића, jep je живот за науку тајанствена, нерешљива вагонетка. Али то није једини пут који из науке води у религију иако je можда најчешће употребљаван. Други пут je ако се одбаци логички бесмислена, противречна идеја вечности т.ј. идеја времена без садржине или идеја времена без почетна и без краја. Тако неки изводе егзистенцију Божију из идеје једног почетна и краја времена, као и идеје ограниченог простора, створеног од Бога. А на супрот онима, који своје материјалистичко схватање заснивају тобож на природној науци, интересантно je чути природњаке, и то физичаре, који баш у име своје науке говоре о надприродном створењу света. Тако чини један немачки физичар (F. Auerbach) полазећи од закона о одржању енергије и принципа ентро· пије (првог и другог става термодинамике). По закону о одржању енергије различии облици енергије могу се претварати једни у друге, али се енергија не може ни •смањивати, односно уништавати, ми повећавати, т. ј. изнова стварати. Количина енергије у васиони je увек иста, вечно нелромешьива количина, бар, како вели поменути физиолог Kisch, при искључењу других утицаја осим познатих нам природних закона. Међутим, топлотна енергија показује једну особеностОна прелази сама од себе с топлијег тела на хладније, Али не и обратно. То je иреверзибилан процес. А то значи: првобитно стагье не може се повратити, успоставити само од себе. Топлота не може сама од себе прећи с хладнијег тела на топлије (с вишег топлотног нивоа или потенцијала на нижи). Топлота се дакле губи, управо растура (пошто се ништа не губи), изједначује, док не буде код свих тела једнака. Природа тежи топлотној равнотежи, изједначењу топлотних разлика. А пошто се при сваком процесу у природи ствара, одн. растура топлота.

211

Религија у светлости савремене науке