Bogoslovlje

епископъ прежде насК бывшихъ“. 1 Критиком Пајсијевих извора опширније се позабавио П. Срећковић у својој расправи о цару Урошу, 2 Он je мислио, да je Пајсије узео из летописа податке за поглавље: шкßдß прозябоше Србьлы“, податке о цару Душану и Урошу узео je из Данилова Родослова. Пећски хрисовуљ није сачуван ни у препису, ни у оригиналу, па не знамо какав je био његов садржај. Ипак je Срећковић тврдио, да je Пајсије податке о призренском сабору, о рату са Вукашином, и о Урошевој смрти узео из пећске хрисовуље, која je за њега „чстинити и званични акт, о коме не може бити сумње“. 3 Све оно што код Пајсија није тачно он je, по Срећковићу, узео из доцнијих погрешних извора, а такав je и летописац. 4 Пајсије се још служио студеничким, копривничким и карловачким родословима. П. Срећковић наводи упоредна места из поменутих родослова 5 Др. Н. Радојчић претпоставља могућност, да je Пајсије знао за Орбинија, јер je његово дело издато 1601 године. „Ja сам себи често стављао питање, да ли je патријарх Пајсије знао за талијанског Орбинија? На њ ме je упућивало много шта у његовом животу цара Уроша“. 6 А и Ватрослав Јагић мисли такође, да ce je Пајсије пишући дело Живот цара Уроша, „користио летописима и родословом (или хронографом или Даниловим делом)“. 7 По једном другом мишљењу ово Пајсијево дело написано je „са познавањем скоро целокупне наше средњевековне књижевности. .. У самоме делу осећају се јаке стилске реминисценције из Цамблака и познавање Константина Филозофа... Пајсије ce je нарочито служио Цамблаком.“ 8 Ово се да закључити из текста Житија. Говорећи о Стевану Дечанском вели, „яко же и вь жиНю его пишеть.“ 9 Шафарик наводећи једно место из Пајсијева Радослава где се вели, да je Св. Сава поставлен за архиепископа у Ца-

> ibid. с. 214—215. 2 Cp. Гласник С. У. Д. LXIV, с. 293. 3 ibid. с. 297—298. 1 ibid. с. 293. 5 ibid. с. 294-298. 6 Др. Никола Радојчић: О Троношком Родослову, Београд, 1931, с. 36.

7 Исторlя Литературы у Южныхъ Славянъ (Лекцш читанныя проф. Ватрославомъ Загичемъ въ 1832 —33 учебномъ году, стр. 127.)

8 М. Вељковић и М. Савковић, цит. дело, с. 236—237. 9 Ср. Гласник. XXII, с. 220.

272

Богослов.ъе