Bogoslovlje
ристичких молитава. 1 Али све до тога доба молили су се колико су год могли и знали 2 и оним речима које су се чудесно откривале „пророцима“. И зато се баш у овој харизматичкој слободи, прожетој небеским надахнућем, чувало јединство и унутарња веза символа и догми, што je те молитве откривао и шапутао сам Дух Параклит, који je и кроз пророке говорио и на саборима хришћанских учитеља и отаца учио и заповедао. Није постојала опасност да се свештеник-пророк у патосу својег молитвеног стваралачког надахнућа, руковофен св. Духом, удаљи од православие традиције. Исте мисли зраче и испуњавају све евхаристичке молитве тога доба и исти je догматски основ свима њима. Врло je важно да се од првих дана хришћанства евхаристија сматрала као жртва која има характер молитвеног сећања на стварање света, промишљање о њему, ваплоћење Логоса и искупљење. То потврђују и св, Јустин Филозоф 3 , и литургија CA. VIII 4 , Тестаменат Господа Исуса Христа®, Constit. ecclesiae aegyptiacae, 1 (XXXI), 14—20 6 , и Евхологиј Серапиона Тмуитског 7 . Као што je, у своје време, приметно Катанскиј чак je и свети Игњатије Богоносац учио о евхаристији као о служби ваплоћења, тако да се и евхаристичко тело Христово признаје истоветним са телом, које je Спаситељ примио на се при ваплоћењу. (Смирн., гл. 7.; Римљ., гл. 7; Ефесц., гл. 20; Филаделф., гл. 4.) 8 . Ово се све односи на догматску садржину евхаристичке молитве. Она се дакле у главноме не мења од првих дана апостолских до данас. Али треба још обратити пажњу на догматски основ евхаристичке молитве, нарочито на консекрациони део њен. Важно je, заиста, оно на чему почива апостолско и светоотачко учење о освећењу дарова, о Сили, која врши тајну, која све освећује (ή δύναμκ; τελευτική). Схоластика je
1 Ипонског саб. 393 г. пр. 21. (Манзи, 111. 922;) поновљено од стране 111. Картагин. саб. 397 г. (Hefele, 11, 54.); такође у кодексу канона афричке цркве, пр. 103. (Манзи, 807) односно XI картаг. сабора 407 године пр. 9. (Hefele, 11, 101.)
2 Hamac k. Lehrbuch der Dogmengesechichte, I, 807.
3 Dialog, cum Trifon, c. 70; 41.
* Funk, I, 508; LEW., 20.
δ Rahraani. Teslamentum... p. 41—43.
• Funk. 11. 99-100.
7 Bdghtman The Sacramentary of Serapion, in J. of. Th. St, 1899. oct. 105; Funk 11, 174.
8 Катансюй Догматич. учен!ео семнцерк. таинств. С.П.Б. 1877. стр. 73; 84
324
Богословље