Bogoslovlje

цијално откривење у Христу, ако се не верује у опште откривење Божје у свету. 1 У сваком случају и они који стоје на чисто теолошком становишту „откривене религије" допуштају такозвана приватна откривења (privatae revalationes) иза доба пророка и апостола. 2 Aто нас води у психологију откривења као психологију религиозних доживљаја. На сваки начин у колико је овде у питању једна врста религиозног доживљавања, то је, као доживљавање, предмет психологије религије. По мишљењу неких филозофа (Декарта и др) сама идеја Бога претпоставља Бога као узрок, а то у ствари значи да се Бог открива већ у самој идеји Бога која је урођена. У сваком случају, иако се не допуштају никакве урођене идеје, може се говорити о откривењу Божјем у унутрашњем као и у спољашњем искуству. А сами теолози су од увек правили разлику између природног и натприродног откривења. Некима се пак чини неоправдана „стара разлика" између природне и откривене религије и зато они говоре о откривењу, које појединац доживљује, и у примитивним религијама. Каткад се ту додуше признаје утицај хришћанства, али се вели да ни тај утидај не би био могућан да већ није постајала једна „жива пророчка традиција 11 . 3 Као што се види, религија и откривење су у нераздвојној вези. Тражење помоћи и спасења води натприродним силама и њиховом откривењу и код примитивних народа. И њима се на овај или онај начин открива једна виша сила скривена у стварима. А важније од спољашњег је унутрашње откривење, т.ј. тајанствено дејство Божанскога у души човековој. Најнепосредније откривење Апсолутног, Вечног, је у самом човеку, у његовој унутрашњости, у души, у савести. To су скривена дејства Божанскога у дну душе, озарење душе које није друго до унутрашње откривење. 4 Смисао откривења је тај да човек сам, без помоћи Божје, не би могао познати Бога. Бог је у човеку тај што ■сазнаје Бога. 5 Појам откривења је фундаменталан и, у формалном погледу, управо критеријум религиозне свести, вели

1 О. Karrer, D. Relig. in d. Menschh,, p. 160.

2 K. Gutberlet, Lehrb. d. Apologetik Bd. 111, 3 A., p. 279 и д.

3 Tor Andrae, D. Frage d. relig. Anlage, p. 50 и д.

* O. Karrer, a. c. p. 120 и д.

■s R. Will, Le culte Etude d’Histoire et de Philosophie relig. 11, p- 35.

Богословље