Borba, 16. 09. 1947., S. 1
У овом БРОЈУ:
Страна прва: Маршал Тито примио претстав
Страна трећа: Бољом организацијом такмиче“ ње Главна радионица за оправку
1 : 5 _ | Страна шеста: 2 нике Исламске верске заједнице | машина у Осијеку, могла бр"вау Занршено снимање новог уме БРАНКО ДРАШКОВИЋ: За | зети прво место у Хрватској ничког филма „Живјеће овај наз _
Кромпир за зимницу за станов-
искрену сарсдњу народа ништво Београда
Јединице Југословенске армије
род" Народно просвећивање
| по Страна четврта: . Е | по свог ЗВНКУ Рамадјеова _ политика — води Страна сед = . па: М. | Страна друга: Француску банкротству Припремни радови Т ~ > Из Совјетског Савеза њи Новог Београде С Свечана седница Српске ака- Фиску. а и спорт 4-
| демије наука у славу Вука Ка- | Страна пета: : ои НЕ ЊЕ Њ | раџића, Ђуре Даничића и Бран- Амерички економисти сматрају Тр Е ЊЕ
да ће скупоћа у 6. А. Д: проуз- Београдске вести
ка Радичевића
Ра
ПОВОДОМ ЗАСЈЕДАЊА ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ ОУН
Маршал Тито примио претставнике _
= +
М 8 џ
(У 6, ђ
"Данас У. Лејк Саксесу — главном сједишту Организације уједињених нација, почиње редовно засједање њене Генералне скупштине. На днев
прилику Друштва народа, но Организација уједињених нација. У њој би они несметано газдовали и она би служила као, средство за извођење
| ЗА ИСНРЕНУ САРАДЊУ НАРОДА
коалиције ми истинских тежњи на-
рода којима су они руководили. Стога освједочено искуство да се
рат не би добио без једнодушности
~ ном реду су многа, важна питања, | њихових разних комбинација, као | свих антифашистичких снага, најнека чак од прворазредног међуна- | што је женевска установа служила | боље убјеђује те исте снате да се родног значаја. провокаторским уцјенама фаши- | без њихове једнодушности не може
у На највећем дијелу тих питања — | стичких агресора у доба између два | очувати ни трајан мир у“ свијету.
ц било да су политичког или привред- | свјетска рата. На такве перспективе Организа-
==
ивипининиишинниихлининихининниннилитилнилилнртиИтинитиЕ:
||
-= 7 Иби
5
о се
О
КИ ==
_ кретне међународне односе нашег
ног карактера, било да се односе на ор танизациону структуру Уједињених нација као инструмента изградње и одржања трајног мира и безбједности у свијету — показаће се најбоље шта су научиле и колико су корисног искуства стекле државе, чланице ове Организације, током њеног двогодишњег практичног дјеловања.
Прихватање Повеље и стварање ос новних органа Уједињених нација претстављало је осигурање неопходних услова за даљи рад и дјеловање ове најважније послијератне међународне институције. Рад ове Организације кроз протекле дви је године требало је да претставља примјену начела Џевеље на кон-
времена.
И, пошто ти односи захтијевају обазриво решавање, пред све државе — чланице Уједињених нација, као и оне које су испољиле жељу да то што прије постану, поставило се као основни руководећи принцип — довађење у сагласност појединачних интереса са интересима цјелине, довођење у сагласност интереса било које од тих земаља са општим интересом Уједињених нација.
На жалост, рекапитулација рада појединих органа Уједињених нација, гдје у виду имамо у првом реду рад Савјета безбједности и оних комисија и поткомисија које су од њега делегиране, убјеђује нас да се извјесне земље нијесу руководиле на+глашеним принципом. У највише слу чајева оне су се показале исувише мало склоне да, у интересу чврстог мира и искрене сарадње са осталим народима, поштују њихова права. Шта више, те земље су показивале све отворенију жељу да сваку прилику и сваки међународни сусрет искористе у себичне циљеве, да спро
_________„____________________________о мир
За демократску јавност у свијету сувишно је набрајати поименице те земље, још боље, сувишно је подвлачити о којима се империјалистичким круговима тих земаља ради. У питању је сва она гласачка гарда на челу са претставницима доларске демократије и практичарима атомских манира у међународним односима,
Али, треба нагласити, да се баш у супротности основнорР смјера и племенитих замисли Организације уједињених нација тежњама њених неуморних и безобзирних критичара открива њена суштинска правилндст и њена цјелисходност.
Она је — упркос свим Тим критикама и тежим сметњама које су јој приређивали ти критичари и њихови покровитељи, показала своју животну способност. И више од тога, њена бројна позитивна настојања у корист што чвршћег и трајнијег мира, као и што искреније сарадње међу народима, потврдили су и практичну корисност за сузбијање и ефикасно отклањање опасних заплета у свијету. Наравно, да то долази отуда што у тој Организацији заузимају једно од одлучујућих мјеста конструктивне, демократске и мирољубиве снаге свијета. Кроз сву досадашњу праксу Организације уједињених нација, те демократске снаге, на челу са Совјетским Савезом, остале су непоколебиви чувари основних начела Повеље Организације уједињених нација, а тим самим и непоколебиви поборници трајног мира и безбједности у свијету.
Показало се у свим приликама да се без принципијелне досљедности Совјетског Савеза, уз помоћ осталих демократских земаља учлањених “у Организацију уједињених на-
ције уједињених нација указао је генералисимус Стаљин још 1944 године овом анализом:
То ће бити једна нова међунаредна организација, нарочита и 6 пуним овлашћењем која ће располагати свим средствима потребним за одбрану мира и спречавање сваке нове агресије. Можемо ли се надати да ће рад ове међународне организације бити довољно ефикасан2 (Он ће то бити, ако велике силе, које су на својим леђима носиле главни терет рата против хитлеровске Немачке, наставе да раде једнодушно и у духу споразума. Он то неђе бити, ако тај главни услов буде повређен“.
А повреда тог главног услова била би свака битна ревизија начела Мовеље и принципа Организације уједињених нација који засијецају у њену суштину.
Такво једно начело јесте и начело једнодушности сталних _ чланова Савјета безбједности: – Совјетског Савеза, Сједињених Америчких Држава, Енглеске, Кине и Француске, начело које његови противници називају правом вета.
.
Све досадашње критике Органи“ зације уједињених нација и настојање њених непријатеља да издејствују битне измјене појединих њених принципа, или да уведу неке нове који су супротни првима, уствари, иду за тим да задају кобан ударац Организацији као таквој. Зато сви ти елементи, час отворено — час прикривено, клеветају Совјетски Савез, нову Југославију и остале истинске демократије како, тобож, спречавају нормализовање - поратних прилика - у свих јету. То баш показује да би ти елементи жељели да, и поред Органи“ зације уједињених нација, проводе
Исламске верске заједнице
Маршал Тито у разговору 6 претставницима Исламске верске заједнице, Лево од Маршала: Реис-ул-
Претседник Министарског савета ФНРЈ, маршал Југославије Јосип Броз Тито примио је јуче у подне претставнике муслиманске верске заједнице у нашој земљи, на челу са Реис-ул-улемом Ибрахимом Фејићем. Делегацију су сачињавали Мурат Шећерагић, заменик Реис ул- улеме из Пријепоља, Хафиз Ибрахим · Риђановић, претседник Улема меџлиса из Сарајева, професор. Наим Чејван, претседник Врхов нбог вакуфскот сабора из Бање Луке, Мухамед Шевкет, Курт, муфтија и члан Врховног вакуфског са-
|
улема Ибрахим Фејић
Припадници Исламске вјерске заједнице свјесни су великих жртава што су их наши народи под Вашим мудрим руководством поднијели У Народноослободилачкој борби. При“ сутно руководство Исламске вјерске заједнице и овом приликом наглалпује да је Народноослободилач“ ка борба спасла муслимански живаљ од потпуног истребљења. Поносни смо да су у тим славним народвоослободилачким. борбама судело-
"вали муслимани и муслиманке,
Ових дана страна реакционарна штампа и јавност бјесомучно клеве»
је свих патњи које је издржало заиста разумије дух новог времена и да сарађује на изградњи и стварању боље сутрашњице у на“ шој земљи. Ми смо од самог по четка наше борбе, 1941 године, сматрали да све религије у нашој земљи треба да имају једнака права. Ми смо већ тада заузели јасан став према свим религија» ма: не дирсти ни у чија вјерска осјећања и омогућити да свако
слободно исповиједа оно што он
ган веду у живот своје посебне планове а 1 се СЕН неокрњена на- | несметано свој империјалистички | бора из Тузле, Мустафа Цанхаси | тају нашу државу, истичући да У | жели. Тај свој став ми смо потпало на штету осталих земаља, да вољу ел овеље, не би могла ни зами- | бијес, не водећи рачуна чијом се | потпретседник Врховног вакуфског | новој Југославији не постоји слобо- врдили и тиме што смо се борили Ри својих финансиских господара, као Тако ул оваква ПА кожом то плаћа. сабора из Ђаковице-Космет, Шех | да вјере и савјести. Припадници у о КО бе искључиву и неумољиву, наметну и | о пе лака. Но, то: зна и Совјетски Савез, и Хасан Хусеин, члан Улема меџлиса | Исламске вјерске заједнице овом не само против окупатора и ње | осталим народима. етунаролра Сарал а и Оле њање нова Југославија и све остале пра- | И члан Врховног вакуфског сабора | приликом преко нас све ове клеве- | вих помагача, домаћих издајни“ па лично, то је значило да су | оних супротности у свијету с који- | ве демократске земље. Стога су оне | из ПИ Е па Хемерти тлнаије то оштро осуђују, јер о До ка, него исто тако и против свих ај правио Пржтан мавеје | па али били маларјилисти | бит за мир слвтиле лао стави: | пр рума трку сва ла | памти, зидара пародија | пи каје су хајели да поправи. ШИ . » | ки кругези. Без ње нема чврстог | ње јединства свих демократских , : Е ју присталице појединих религи.+% онакву каква је претстављена у од- ЈН Пн ма меџлиса, управо је ових дана спровела, орга- | ЈУ пр је поједу р
редбама Повеље. А стварно, оне су хтјеле да од те организације створе средство за лакше спрово-~
мира и међународног спокојства. Зато Организација уједињених нација као потреба свих демократских снага у свијету ужива и по-
снага свијета у борби за очување свих битних начела Повеље и свих основних принципа на којима по-
Приликом сусрета Реис-улулема Ибрахим Фејић поздра-
низацију и, у пуној слободи на чи“ тавој територији Федеративне Народне Републике Југославије гдје
ја, било да се радило о четницима који су прогањали муслиман=
3 А ки живаљ, било да се радило о У - 1 чива Организација уједињених на- Е - с , ЈЕ својих с империјалистичких | ред свих клевета и хушкања који- | ција. вио је маршала Тита следећим | живе муслимани, сходно одред- | усташама који су прогањали српмоинација, за осигурање свога | ма је засипају њени непријатељи, то Ка св ноказати И на овом ре говором: бама свога Устава, изабрала своје
искључивог господства у свијету.
__У званичној спољној политици тих земаља такве тенденције су дошле до израза и тиме што нијесу водиле рачуна о интересима својих сарадника из рата и послијератног периода, и тиме што су, чим је заједиички непријатељ побијеђен, У односу на неке мање народе покушале да заузму раније позиције.побијеђених фашистичких освајача. Безобзирно и без икаквог оправда ног основа оне су Почеле да газе основна права тих малих народа, вријеђајући њихова најсветија национална осјећања и насрћући на њихову државну сувереност. Трагедија Грчке, примјер Трста и гулиске Крајине, однос према сазезничкој Албанији, крвопролиће у Индонезији и толики други елу-з чајеви тб потпуно илуструју. Меславно искуство с Друштвом народа показало је цијелом демократском свијету да се та наопако постављена и наказно вођена међународна организација морала распасти, Сагласно новим условима и и међународним односима и попребама, требало је створити једну — И по својој суштини, и по својим
са циничким смехом. Народ Пуле т у ња, циље — са- приредило _ је ; ј | ние : 4 Ји с У и“ свом саставу - гау У а аи број | армије тек 16 овег месеца у подне. | је стекао доста искуства у току рераћианс аи нашег великог опште односно да се вјерска осјећа сек А Итвитоду ти Звци- | давана очекивно је још од: Једа- Међутим и поред тога што Пула | двогодишње англоамеричке окупа- | ке па арена прве петољет | могу слободно гајити, но разумиРања Организације уједињених на- | наест часова пре подне на улицама још увек није у рукама југословен- | ције те не верује више ништа војној | „“ масовно Етну о“ 8 а ког Јелве у окладу, са, пфови Ани АН ција, осјетила се тежња — било | Титове војнике, ослободиоце глав- ских власти, грађани Пуле крећу | управи Англоамериканаца и исто 0- | рине на бо к тко 6 бе и | конима и лотребама народа, у Најназаднијих _ империјалистичких | ног града: Истре. МИ поред тога што се улицама у групама кличући Ју- | нако као што је херојски бранио | _ родноослебодиланце Форор >.
упа у свијету, било појединих веЛиких земаља које се заносе свјетБ превлашћу — да осујете ову ртанизацију, да минирају њен Рад, да спријече њено дјеловање на о солидацији послијератних при-
Сама чињеница да се још у току
: _ | наше народне власти у Пули доса- ' ма деловима града и чува их од пот- Живило _ братств јединст Мм 1 . 2 одушевљено клицање и френетич р о и динство ене ра, е да и
аута Орјанизације уједињених | аи аплауз, Целим градом орили су да су преузели од англоамеричке | паљивања и демолирања, а специ- | свих народа слободне Југославије | манске псе 5 пе ен
а а — благодарећи повезаном | се поклици маршалу Титу, Југосло- управе водовод, електричну цен- | Јалне радничке патроле обилазе , остварено у народноослободилачкој Ј р 5 заједнице нанлази,
и настојањима те међународ- | венској армији, мајци домовини Фе тралу и плинару. Мањи одред Југо- | ТРад. мо на то разумијевање и ја вјерујем
пе мперијалистичке клике или им-
Ријалистичких кругова у поједи-
Ф5 земљама — појавила идеја о
бе овању разних блокова, нају-
пр вије потврђује да је таква орНизација била супротна по свом ХУ њиховим империјалистичким омбинацијама.
Отворено иступање англо-саксонот блока на челу своје гласачке зитине на конференцијама мира и Ра зе потхрањивање идеје о ства„8њУу западнег блока убјеђују свиа би инспираторима тих раз= блокова" боље одговарала јед-
родна организација, на
м
повјерење п подршку тих демократ, ских снага.
Данас је јасно да је ова Организација природна посљедица и непроцјењива тековина великих на пора и искустава које су народи свијета проживјели у данима посљедњег рата, па и прије њега. И колико је она неминован плод једне тешке и. достојно проживљене стварности, она је отјеловљење најплеменитијих замисли вођа антихитлеровске
довном засједању Генералне скупштине. Схвате ли то и остали чланови Уједињених нација, онда ће они, умјесто ударања главом о зид, учинити да, збиља, доживимо један значајан прелом, али не у суштини ове Организације, већ у неправилном односу према њој оних који су досада кочили њен рад на остварењу циљева којима је намијењена.
Бранко ДРАШКОВИЋ
— Друже Маршале,
Осјећам велико задовољство и радост што ми се је пружила прилика да Вас као Реис-ул-улема у име своје и у име цијеле Исламске вјер ске заједнице Федеративне Народне Републике Југославије поздравим и зажелим Вама и Вашим сарадницима пун успјех у великим напорима за остварење благостања у нашој новој држави.
ЈЕДИНИЦЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ УШЛЕ ПОНОВО У ПУЛУ
(Извештај спепијалног дописника »Борбе«)
Пула, 15 септембра
Јуче у два сата по подне ушле |
су у Пулу прве јединице ослободилачке Југословенске армије, исшуњавајући закључке уговора 0 миру. 100 војника и 60 милиционара дошли су на камионима преко Водњанског блока у град.
Јединицама Југословенске армије
су англоамерички војници преко мегафона објављивали да ће они напустити град тек шеснаестог септембра, борбени народ Пуле остао је на улици и стрпљиво чекао своју Армију. Када су се у два сата по подне појавили камиони са борцима Југословенске армије настало је
деративној Народној Републици Југославији и заслужним борцима за прикључење Пуле Југославији, В. М. Молотову, Едварду Кардељу и целој нашој делегацији која је У име нашег народа на париској конференцији, бранећи праведну ствар одбранила слободу Пуле.
Америчке окупационе трупе требало је да се повуку из Пуле 15 септембра од седам до дванаест часова пре подне, како је било предвиђено споразумом. У том смислу дао је изјаву и помоћник команданта америчких трупа за средоземље генерал-лајтнант Џон Ли, који је на
конференцији за штампу одржаној пре неколико дана рекао да ће Пула бити предана југослевенским властима 15 септембра. Међутим англоамеричке власти нису одржале дату реч у погледу повлачења из Пуле и одложиле су самовољно евакуацију за 24 сата с тим да сву власт предају Градском народном одбору и јединицама Југословенске
гославији, истичу на кућама југословенске заставе и спремају се за величанствену манифестацију оданости и љубави маршалу Титу и Федеративној Народној Републици Југославији којом ће обележити повлачење окупационих америчких трупа из свога града. Претставници
словенске армије и народне милиције који је ушао у Пулу јуче после подне сместио се у две касарне.
Последњи дан англоамеричке 0купације у Пули протиче у знаку многобројних провокација, насиља и неправди које окупационе власти врше над борбеним становништвом овог града већ преко две године. Пошто су уложили све снаге да изврше притисак над грађанима Пуле изгладњавањем, политичким и националним провокацијама, затим економским упропашћавањем, одвожењем машина из највећих и најважнијих творница и арсенала,
Англоамериканци пред свој одлазак настављају са сличним провокацијама. Тако је у војној болници била подметнута ватра у петак увече. Међутим грађани Пуле стигли су на време и угушили пожар одмах на почетку те спречили уништавање болнице док су амерички војници посматрали њихове напоре
машине својих творница и гинуо на улицама Пуле, сада будно, пази на преосталу народну имовину и чува је од уништења. У том циљу организована је специјална стража. Сваке ноћи преко хиљаду петстотина радника стражари пред разним објектима и јавним зградама у сви-
Припремајући се за одлазак из Пуле Антлоамериканци евакуишу своје особље из најважнијих установа и остављају их без најпотребнијих људи. У исто време они не дозвољавају да народна власт доведе из зоне „Б“ људе који ће заменити досадашње особље окупапионе војне управе.
Народна власт у Пули спремна је да преузме на себе управу и старање над градом. Јуче се састао први пут, после две године, пленум Градске народне скупштине, који се није састајао од маја 1945. Градска
(Наставак на другој страни)
органе, па и Врховни орган на чијем челу имам част ца будем.
Ми никада у овим крајевима у погледу исповједања ислама и врше ња вјерских обреда нисмо уживали толико слободе као што уживамо У нашој новој држави. У овом погледу небројене чињенице пружају пун доказ о слободи вјере и савјести У нашој држави. Ми смо уставну одредбу о растави вјерских организа» ција од државе на многим конференцијама једногласно поздравља“ ли, па пошто је ово велико уставно начело већ примљено у нашој држави — ми, врховни претставници Исламске вјерске заједнице, овом приликом наглашавамо и понављамо да је то начело најјача гаранција за спровођење једнакоправности свих вјерских заједница у на“ шлој држави.
Друже Маршале, припадници Исламске вјерске заједнице манифестовали су на небројеним конференцијама и на свим изборима који су до сада провађани у нашој 3емљи, на добровољним као и на пла. ћеним радовима у обнови и изград“ њи наше земље, на свим пословима
да улажу све своје снаге да би се под народним руководством, на челу с Вама, остварило народно бла“ гостање у створеној и обезбеђеној слебоди и пуној једнакоправности
Ууздигнутој на велики степен брат-
ства и јединства свих наших народа. борби наших народа! Живио наш љубљени Маршал!
Пошто су се стишали аплауз и клицање чланова делегације, маршал Тито је одговорио на поздрав Реис-ул-улеме следећим речима;
— Дозволите ми да вам најсрдачније захвалим на изразима, лојалности и симпатија које сте сада овдје изговорили. Мене нарочито радује што је у вапој изјави изражено оно у шта смо се ми одавно увјерили: да муслиманско становништво наше земље посли-
ски живаљ. ИМ данас је наш став према религији непромијењен. Ми желимо са свим вјерским заједницема најбоље односе, јер зна-
демо да то само може користити |
јединству народа у једној земљи, Али нажалост. видите, крај свих наших напора, ми код поглавара извјесних вјерских заједница не наилазимо на пуно разумијевање. Неки вјерски поглавари и руководиоци вјерских заједница, било нижи или виши, још увијек гле» дају преко наших граница, још увијек гледају да ли ће се врати“ ти оно старо, још увијек не могу да схвате овај велики преображај који је настао у Југославији, не могу да схвате да је оно што је раније било неповратно и да је
ново друштвено уређење морало донијети извјесне промјене у од-
носу цркве према држави и 06 ратно. Но ја мислим да се вјер= ске заједнице могу данас у Тугославији развијати у пуној мјери;
складу са интересима државе. Не може бити и ја не вјерујем да постоји игдје на свијету држава коч ја би могла трпити да извјесна вјерска, заједница ради против др= жаве у којој је, а за рачун неког другог. 4
да Нете ви у том правцу радити пуном снагом и да Нете оне клевете које инострана реакција шири против Југославије знати нај-
боље да одбијете. Желим. вам у вашем раду много успјеха и рач
дујем се што сам вас могао видјети, о
Реис-ул улема и остали претстав= ници муслиманске верске заједни= це пропратили су аплаузом и одо+ бравањем Маршалове речи, а
После тога маршал Тито се задр=
жао у дужем срдачном разговору
.
са члановима делегације. ЈЕ