Borba, 30. 12. 1959., S. 3

„Среда, 30 децембар 1959

НЕНАНОВА РАЗМИШЉАЊА

За говор који је Морџ Ке нан недавно одржао у америчком Демократском клубу националне уније жена мора се констатовати да је прилично контрадикторан. На, бази критике досадашње западне, а посебно америчке политике, за коју каже да је још увек врло нееластична и да не води довољно рачуна о н._сталим променама у свету, Ке нан износи разне предлоге, од којих су неки веома позитивни, док се за друге то не би могло да каже.

Позитивно је свакако то што Кенан одлучно иступа против концепције „све или ништа“. Он оцењује да су западне силе. у досадашњем третирању немачког проблема заузимаг. нереалистички став. Оне су постављале максималне захтеве према СССР, а нису биле спремне до учине макакве стварне – концесије Кенан сматра да је време да западне силе израде нов став о немачком проблему, руководећи се идејом да се решење може постићи само на бази компромиса.

Међутим, после снажно наглашеног гледишта о по треби споразумног решава ња, уз узајамне уступке, отворених с питања, Џорџ

Кенан неочекивано, и нелогично према свему претпрелази на изно-

ходном.

Тома Гранфил вратио се из посете Бразилији, Аргентини и Венецуели

Синоћ се вратио из посете Бразилији, Аргентини и Венецуели генерални дирек тор Југословенске банке за спољну "трговину и члан Комитета за спољну тртовину Тома Гранфил. Заједно са њим допутовао је и помоћник директора у Народној банци ФНРЈ Иса Виторовић, који је у Рио де Жанеиру водио разговоре за решавање неких питања платногт промета између Југославије и Бразилије. Тома Гранфил је са Бразилијанском банком потписао споразум о извозу југтословенске с инвестиционе опреме у Бразилију. У Аргентини и Венецуели Тома Гранфил је водио разговоре о неким питањима робне размене Југославије са тим земљама. (Танјуг)

Састанак министара иностраних послова земаља Арапске лиге

Каиро, 29 децембра (АФП) Министри иностраних по слова земаља чланица Арапске лиге састаће се кра јем јануара идуће године у Каиру — да би размотрили палестинско питање. Генерални секретар Лите Хасуна упутио је данас званичан позив за овај састанак. На дневном реду састан ка министара земаља члница Арапске лиге налазе се и питања израелског пројекта скретања тока реке Јордана и будућег статуса палестинских избегли ца.

ЗАП АДНОНЕМАЧКА

к __Разору. највишем нивоу о којима је

највеће силе у свету.

Наша слика приказује монтирање ракете , снабделе западнонемачки Бундесвер. већини Немаца нису нарочито драм» издаци у следећој тодини 11. милијарди маракаљ

о

шење озбиљних резерви према састанку (односно са станцима) на врху. Уствари, он се За аже за повратак на праксу дипломатског третирања отворених питања, иако је живот доказао неопходност подизања разговора на виши ниво, ј

Кенанова контрадикторност долази нарочито до изражаја , разматрању ра зоружања. Он се најенергичније залаже за забрану нуклеарног оружја, У његовом говору има неколико ванредно лепих мисли о погубности и бесперспективности садашње трке. у атомском наоружању, коју он назива аморалном, морбидном и директно супротном основним интересима човечанства. Кенан се јавља и са врло конструктив ним предлогом да се одмах пристгпи конкретним мерама на г 'ији дефинитивне забране свих врста нуклеарног оружја. Међутим, у исти мах Кенан пред лаже да западне силе повећају своје конвенционално наоружање. Другим речима, његов предлог. своди се у суштини на следеће: да се из међународног живота елиминише нуклеарно оружје, а да се повећа трка у наоружавању класичним оружјем.

Иначе у третирању неких крупних светских проблема, Кенан се залаже за превазилажење | извесних старих схватања о Совјетском Савезу, која су се оформила у периоду хладног рата. Он такође препоручује западним силама да подрже све оно “то може да развије међународно разумевање

Кенанова _ размишљања одражавају на неки начин и шира политичка превирања на Западу, у којима се кроз преиспитивање досадашњих ставова често укрштавају различите тенденције. ' 40.

__ БОРБА

Страна 3

_ Шта разорунање моне | Помоћ неразвијеним земљама _ кроз Уједињене нације

"пружити Совјетском Савезу

Чаанак академика Мстислађског у часопису „Нобоје ђрем ја“ ·

(Од сталног дописника „Борбе“,

Москва, 29 децембра

„Разоружање је престало бити утопија; оно је за нас реална нада". — Ово је слу чајно узета реченица из совјетске штампе. која последњих месеци свакоднев но третира ту тему. Међутим, читаоци часописа „Новоје времја“ — који излази из штампе сутра — први пут ће имати прилике да сазнају из званичних извора шта би све СССР могао постићи ' када. би средства војног (буџета употребио у мирну изградњу. ·Први пут су те реалне наде осважене економским анализама, Они ће такође сазнати да је совјетски Комитет за заштиту мира основао посебну економску комисију која треба да раз мотри предлоге и израчуна све могуће резултате ра зоружања у разним земља ма, па и у СССР.

„Новоје времја“ је донело реферат академика Мстиславскога, члана те комисије, на заседању Комитета мира. Ово је такође први пут да се совјетски војни буџет макар и делимично анализира.

Ово наше столеће, пише Местиславски, то је епоха гран диозних научних открића и ли ковања _ стваралачког „генија човека. Али, такође и епоха ракетно-атомског оружја. Годишње се у Совјетском Савезу за војне расходе троше огромне своте.

Не износећи тачну годишњу цифру војних расхода СССР, Метиславски, међутим, конста тује да би „допуна мирне про изводње СССР после разоружања повећала квоту потрош не робе у земљи за 30—40 миијарди рубаља и проширила обни промет за пет до седам отсто".

Како би разоружање могло убрзати даље подизање стандарда совјетског човекат Ево конкретних података које наводи Мстиславски;

— Фабрике које сада произ воде тенкове, артиљериско оружје, ракете, модернизацију и механизацију за армију мо-

гле би после преласка на цивилну производњу да дају го

дишње неколико стотина хиљада аутомобила разних типова. |

— 'Разоружање би повећало мирну хемиску производњу, што би био огроман допринос за даље подизање народног благостања. Хемиска влакна, пластичне масе и поливинилске' материје би биле шире доступне грађанима.

— Разоружање би дозволило да се у потпуности задовоље растуће потребе становништва У телевизорима, радио апаратима и осталим радиотехничким производима.

— Совјетска бродоградилишта би мотла годишње производити десетине великих путничких бродова и стотине хиљада малих бродова и моторних чамаца више него данас.

— Транспорт би се огромно побољшао, и то не само аутомобилски него и вавдушни, водени и железнички, јер би огроман његов део, који се сада налази искључиво у војној употреби, прешао на употребу · цивилним органима.

— Могло би се годишње изградити 600 хиљада станова више нео сада, ослободити места за милионе нових болни“ ца. школа. интерната итд.

Но, према Метиславском, нај већи ефекат разоружања био би „укључење снага и способности милиона младих људи који траће најбоље тодине свог живота да би овладали ратном техником и милиона сталних кадрова армије који читав живот утроше на усавршавању војне технике и прак се — у стваралачки рад у при вреди или на културном фрон ту“.

Совјетски академик сматра да не постоји бојазан од пораза од беспослице, јер ће повећање с улагања тражити еквивалентно повећање радне снаге,

„Све у свему, закључује Метиславски, може се сма трати да би као резултат разоружања животни стан дард радног човека СССР порастао за око 10 отсто и да би даљи успон привреде ишао још већим темпом од онога што предвиђа седмотодишњи план".

Мир без оружја 196... године, закључује часопис отворио би у новој декади овог столећа досад неслућене перспективе човеку.

Жарко БОЖИЋ

СЕВЕРНЕ РОДЕЗИЈЕ

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ ДЕЛЕГАЦИЈЕ КОНГРЕСА СИНДИКАТА

Уверили емо се да код вас радници "сами управљају привредом

Пред свој одлазак из Југославије, у којој су боравили преко месец дана, као гости Централног већа Савеза синдиката Југославије претставници Конгреса синдиката Северне Родезије, Алберт Калијати и Џонатан Мубанга одржали су јуче у Београду краћу конференцију за штампу. Они су београдским новинарима изнели утиске које носе из нанје земље, а такође су говорили и о неким горућим проблемима своје домовине.

Они су истакли да их је необично дирнула пажња свих Јутословена с којима су долазили у додир и посебно. жеља да се сазнају и схвате проблеми и тешко ће једне тако далеке: земље као што је Родезија.

Говорећи о томе колико су се њихове претставе о

"Југославији измениле у то

ку последњих месец дана делегати из Родезије су изјавили:

- ПН жање треба да буде једна од злавних тема претстојеће серије састанака на

"= Када смо полазили У вашу земљу — рекао је Калијати — неки функционери' Међународне конфе дерације слободних синдиката' рекли су нам да је ваш синдикат једна влади на организација и да његов утицај у предузећима није велики. Ми смо се ме ђутим уверили да синдикати. Југославије играју изванредно важну улогу. Тешко је навести земљу у којој синдикалне организа ције имају тако значајну са мосталну функцију у управ љању привредом и решава њу проблема радника као што је то случај код вас. — Нас је нарочито импре сионирала чињеница — изјавио је Мубанта — да рад ници тако широко учеству ју у руковођењу предузећима. Сумњам да било која влада у тој мери као ваша потстиче своје грађане. да сами учествују У вршењу, власти и управља њу „производњом. Претставници Синдиката

_ РАКЕТА

самита

постигнута начелна сагласност између шефова влада три западне силе ц совјетског премијера. Поред опасности коју трка у наоружању претставља за светски мир, издаци за производњу оружја претстављају и тешко сносив терет и за

' : „Онест Џон“, којом су САД недавно И поред ових „поклона из иностранства" који Западне Немачке на наоружање износиће

|

фан аи сви е-__Блш-____Башше ________-__да _-—ннннцике

Северне Родезије такође су изразили своје задовољство што им се пружила прилика да присуствују Ан тиколонијалној конференцији у Београду. Северна Родезија се, наиме, још на лази под влашћу Британије, у оквиру Централноафричке федерације која укључује још Њасу и Јужну Родезију.

Положај афричког становништва, како су истакли синдикални лидери Северне Родезије, у њиховој земљи је веома тежак. Земља је, истина, врло богата. Например у производњи бакра налази се на тре ћем месту у свету. Значајне су такође залихе руда гвожђа, мангана, цинка, ба кра и олова.

— Међутим, истакао је Мубанга, сва ова богатства одлазе засад у иностранство и то у непрерађеном стању. У рудницима је запослено око 240.000 радника. од преко 3,000.000 станов ника Северне Родезије. Остало становништво живи у крајњем сиромаштву и једва налази средства да одржи голи живот. И поред одличних услова пољо привреда је веома неразвијена и свега 20 отсто земље користи се за обраду.

Слична је ситуација и у домену _ образовања, За 70.000 Британаца у Родезији постоји велики број нижих и средњих школа а афричком становништву отворено је свега седам средњих школа у читавој Родезији. Не постоји никаква виша школа у земљи; а студије у иностранству скоро су потпуно недоступне -за домороце.

— У читавој земљи постоји свега један лекар Африканац и свега један правник, коме међутим још није одобрено да отвори своју адвокатску «анцеларију. У Родезији засада не постоји ниједан инжењер домородац.

Постоји такође и проблем расне дискриминације која истина није отворена, али се манифестује посредно у разним областима живота.

Завршавајући свој разго вор са београдским новина рим~ синдикални лидери Северне Родезије су истакли да се не само њихов син дикат, који броји преко 10.000 чланова, него и читав народ Северне Родезије 6ори за самоуправу МЕ

Одлучније и шире ангажовање Уједињених нација у решавању проблема неразвијених земаља прет_ ставља свакако једну од основних · карактеристика последњег ХЈУ. Заседања Генералне скупштине УН. Свест о потреби одлучније акције на том подручју није се испољила само у дискусији него и у конхретним одлукама.

Резолуције о међународном инвестиционом фонду, СУНФЕД-у. о оснивању Ко мисије за индустриски развитак, о стабилизацији сировинских тржишта ио дуторочном планирању свет ског привреднот развитка претстављају спољни израз новог прилажења том проблему у Уједињеним нацијама, Значај одлуке о СУНФЕД -у састоји се првенствено у томе што одражава потпуну солидарност неразвијених земаља и њихову решеност ла на међународном плану решавају своје продлеме путем истинске коегзистенције. Ова одлука је одраз чињенице да неразвијене земље у међународној помоћи не траже само додатна материјала средства за свеј привредни развитак, него пре свега признање своје равноправности и једнакости у светокој привреди, Карактеристично је зато да су неразвијене земље као свот прет ставника У овом питању изабрале баш Југославију, с обзиром на велики утлед у свету који је стекла бор| бом за равноправност и као | прва земља која је у по| слератном периоду прешла из економске неразвијености на пут индустрискот напретка.

Захтев за оснивањем Комисије за индустриски раз. | во] одражава тежњу нера| звијених земаља да Уједињене нације постају централно место међународне сарадње на подручју по|моћи неразвијеним земља|ма. Комисија ће стално | пратити процес индустрискот напретка у неразвијеним земљама и даваће нове иницијативе за међународну акцију на том подручју. Значај те одлуке није само у чињеници да је тиме дефинитивно победила теза о потреби индустријализације као пута привреднот развитка неразвијених земаља, него иу томе што се и формално признаје чињеница да је индустријализација неразвијених земаља један од најбитнијих феномена данашње историске епохе.

Захтев за стабилизацијом светских сировинских тржишта појављивао сеу Уједињеним нацијама кроз читав послератни период. Оно што одлуке ХЛУ Заседања Генералне скупштине УН доносе ново на том подручју је. пре свега, резолуција која тражи да се од општих изјава и општег проучавања пређе на конкретније и специфичније изучавање практичних начина за решење тог проблема — преко такозваног комцензаторнот _ финансирања — а шт значи непосредни прелаз на конкретне алције,

Исте тенденције које су 'се одразиле у усвајању поменутих трију одлука одра зиле су се и у прихватању одлуке о дугорочном предвиђању светског привредног развитка. Према неким проценама, светско становништва Које данас износи 2.700 милиона _ достићи ће кроз 40 година ништа мање него 6.267 милиона људи. Повећање становништва биће највеће на континентима који су данас економски неразвијени. Само учешће Азије порашће од данашњих 55,3 отсто целожупног светског становништва на 61,8 отсто, док ће учешће становништва ин=

дустријализоване _ Европе — укључујући СССР — релативна опасти од данашњих 27,3 отсто на свега 15,1 отсто, Процене, међутим, показују да је просечни доходак по глави становника у неразвијеним земљама данас осам пута мањи нето у развијеним земљама и да ће бити кроз 20 година десет пута мањи ако се темпо . привреднот развитка у _ неразвијеним земљама не повећа, Дугорочно планирање светског привредног Развитка зато значи планирање систематског решавања проблема неразвијених земаља У светским размерама. Такво планирање даће солидну основу на којој ће се заснивати акција међународне ортанизације у наредним тодинама.

Ако упоредимо економске одлуке ХЛУ Заседања Генералне скушштине са одлукама претходних заседања морамо констатовати значајан напредак. Он се могао приметити већ, на самом почетку генералне дебате када су се у својим општим изјавама шефови делегација бавили економским непримерно интензивније него штто је то досада.био Случај, Чињеница да је уиме Новог Зеланда у Економском комитету наступио претседник владе, а да је низ друтих земаља делегирало високе претставнике за дискусију о проблемима неразвијених земаља исто тако сведочи о порасту сазнања о потреби новот одлучнијег прилаза тим проблемима у Уједињеним нацијама, .

Поставља се нарзвно питање зашто се баш у данашњим условима повећава „интерес за сарадњу на рептавању проблема неразвијених земаља кроз УН. Има више разлога:

Прво, сама чињеница да „период преговарања“ почиње да замењује период | а рата“ дејствује 'на то да проблематику „исток — запад“ све више замењује проблематика „север |јут“ (будући да) се развијени део света данас нала|зи претежно у северним пре делима наше Планете, док су јужни и тропски предели махом досада остали економски неразвијени). Међутим већ у данашњој фази сондирања терена за преговарање све се чешће појављује теза о потреби постизавања примирја“ односно »ођаћие аџо«-а на релацији исток — запад и отварању „слободне утакмице“ на релацији север — југ. Делегати многих земаља, а нарочито делегати Венецуеле, Ирака и Цејлона су. међутим, истицали да у новој ме Ђународној ситуацији неразвијене земље не могу бити некакво „слободно ловиште“ или монета за потку-. суривање, него да неразвијене земље претстављају самосталан субјекат и самосталан фактор светске привреде и политике, Сваки по кушај поделе утицаја великих сила над неразвијеним земљама био би сам по себи противан политици мирног решавања међународних спорова и био би бременит опасностима нових светских конфликата. Свесна таквих тенденција и таквих _ опасности неразвијене земље су зато овога пута тражиле одлучније нето досада да се интензивира акција Уједињених нација у решавању тор проблема. Оне су такође испољиле одлучнију тежњу него досада за солидарним иступањем о битним питањима проблема неразвијених земаља.

Друго, изгледи 33 постиза вање напретка на подручју разоружања постају све реалнији. Још на УШ заседању Генералне скупштине

«

Док у једном алжирском селу, например, деца похађају школску наставу под оваквим околностима...

ниле су свечану декларацију о томе да Се део уштеда од међународно контролисаног разоружања одвоји за помоћ неразвијених земаља, коју су тада предложиле САД, као маневар одлагања финансиска помоћи неразвијеним земљама У непредвидиву ' ' будућност. Дана; постаје међутим све јасније да'су на рззоружању фактички заинтересоване и снаге које су још пре пет година прилазиле целом питању претежно пропагандистички. Будући да се данас троши годишње за разоружање скоро исто толика сума као што је целокупни годишњи доходак свих неразвијених земаља света. — односно преко 10 отсто светског националног дохотка, — постаје јасно да сваки напредак на подручју разоружања пружа 0огромне могућности за решавање. проблема неразвијених земаља, Било би довољно да се одвоји озмо један хиљадити“ део данашњих светских издатака за наоружање па да се скупе средства која би омогућила

•.. дотле њихови школски другови у САД прате наставу

номски притисак на политику економског развитка

| | неразвијених земаља. Годи-

шњи привредни извештај УН је констатовао да само на отплаћивање приватних и јавних дугова неразвијене земље годишње плаћају скоро 4 милијарде долара, а Међународна банка је кон статовала да обавезе отпла-_ ћивања јавних дугова у неразвијеним земљама нагло расту, како релативно тако и апсолутно. Не само што се привредни положај неразвијених земаља знатно погоршао у току прошле го дине него су се потпуно јасно оцртале дугорочне тенденције које указују на зао. штравање проблема нера-о звијених земаља у светској привреди. !

УУ новим условима поста је свест о најтешњој по-_ везаности политичке коегзистенције са решавањем проблема неразвијених зе маља свеопшта. Међутим, док присталице политике „коетзистенције _ блокова“ теже првенствено за била тералним или блоковскомултилатералним _ приступом овом проблему, дотле. претставници самих неразвијених земаља одлучно. инсистирају на универзалној сарадњи у решавању овог проблема, па баш зато теже да се Уједињене. нације претворе у центар. међународне сарадње на том подручју. Од 82 члана Уједињених нација, бар њих 60 убрајају се у ред неразвијених земаља. Будући да у: Уједињеним нацијама важи принцип „једна земља један глас“ неразвијене земље сматрају да су у тој организацији равноправније заступљене и да у сарадњи кроз ту организацију њихови интере си могу доћи више до изражаја. Неразвијене земље су такође, свесне чињенице да солидарност наступа и јединство акције прет- |

стављају предуслов њиховог успеха иу Уједињеним нацијама.

Проблем привреднот ра-' звитка с" неразвијених 3е+

маља није више хумани-

28

У најсавременијим условима — путем телевизије

почетак функционисања СУНФЕД-а. А када би се одвојило свега 5 отсто данашњих светских издатака за наоружање стопа привредног пораста у неразвијеним земљама могла би да се удвостручи.

Треће упоредо са побољштавањем међународне политичКе ситуације и привредне ситуације у развијеним земљама света долази до драстичног погоршавања привредне ситуације у неразвијеним земљама. У току прошле године експорт неразвијених земаља смањио се због смањене потражње у индустриским земљама, за 171 милијарду долара, док се импорт смањио још више, наиме за 2,48 милијарди долара (односно за 7 отсто према претходној години), Будући да се релативно учешће инвестицио них роба у структури импорта неразвијених земаља утростручило у поређењу са предратним периодом такво смањење знами: директно смањење инвестиционог имшторта. у неразвијене земље, па према томе непосредно' смањивање темпа привредног развитка у тим земљама. Тиме се, међутим, не "исцрпљује 'опољно-еко-

| | | |

|

тарни проблем, није више само економски – проблем, па чак и не само политички проблем, него заиста ' пд стаје све више централни историски проблем наша цивилизације, Чињеница да се пробила свест о света ско-историском значају реч шавања тог проблема тумачи појаву тако снажнот „продора неразвијених“ на Х1ТУ заседању Генералне скупштине УН. Истина, ра' зличите светске групације још увек настоје да том проблему дају свој специфични садржај. Међутим, све одлучнији постаје 0онај политички садржај који решавању тог проблема дају саме неразвијене земље, А тај садржај је лолитика истинске коегзистен ције. У решавању тог проблема, наиме, неразвијене земље не теже само побољ шавању свог материјалног положаја, него и постизавању пуне економске и политичке _ равноправности, Борба за помоћ неразвијеним земљама је зато бор= ба за фактичку равноправ“

ност, А постизавање фактичке равноправности. је сте циљ политике коегзи» стенције и сигурни темељ трајног мира. .

· „ Јанез СТАНОВНИК ·