Borba, 15. 10. 1960., S. 1
би
ом ~
БЕОГРАДСКО ИЗДАЊЕ
ТОДИНА ХХУ
Субота, 15. октобар 1960. БЕОГРАД Директор Вукашин Мићуновић Главни и одговорни уредник Јоже Смоле | Уређује редакцијски колегијум | Лист излази сваког дана осим четвртка
БРОЈ 246
ЦЕНА 109 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.
Предсоднин Тито захваљује на добродошлици И поздравима који су му изражени по, повратну „са заседања Генералне снупштине УН
„За вријеме боравка у Њујорку и приликом повратка у земљу са Петнаес тог засиједања Генералне скупштине Организације уједињених нација, велики број друштвено-политичких организација, радних колек тива, народних одбора, разних установа и појединаца упутио ми је телеграме и писма у којима се изражавају признање и захвалност нашој делегацији на напорима које је уложила за очување мира у свијету и мирољубиво рјешавање међународних проблема.
„У немогућности да свима појединачно одговорим, ко ристим ову прилику да нај топлије и најсрдачније за-
" хвалим на топлим поздра-
вима и изразима добродошлице који су ми упуђени. Јосип Броз Тито“
Телеграм председника Тита авганистанском краљу Захиру Председник Републике Јосип Броз Тито упутио је краљу Авганистана Мохамеду Захиру следећи теле-
грам:
„Поводом рођендана Вашег Величанства, чини ми задовољство да Вам упутим своје искрене честитке и најлепше жеље за Вашу личну срећу и за напредак автанистанског народа“.
· Председник Тито примио амбасадоре Прицу, Лекића и ЈБубу
Председник Републике Јо сип Броз Тито примио је ју че пре подне новонаименованог изванредног и опуно мбдћеног амбасадора ФНРЈ у Великој Британији Срђу Прицу, који ускоро одлази ва дужност. :
Јуче пре подне председник Републике Јосип Броз Тито примио је југословенског амбасадора у Бразили' ји Данила Лекића.
•
Председник Републике Јо сип Броз Тито примио је јуче пре подне Фауста Љубу, југословенског амбасадора у Чилеу и посланика у Боливији и Еквадору.
(Танјуг)
ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА, УЈЕДИНИТЕ СЕ
БОР
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА
ГОВОР ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДЕЛЕГАТА ЈОСИПА ЂЕРЂЕ У СТАРАТЕЉОНОМ КОМИТЕТУ УН.
дужност У.Н. ЈЕ ДА СЕ ЗАЛОЖЕ ЗА УБРЗАНО ОКОНЧАЊЕ КОЛОНИЈАЛНИХ односа
Ј Ба сл угословенски представник заложио се за одређивање рокова признавања независно-
сти и за омогућавање предс
Њујорк, 14. октобра (Танјуг)
У Старатељском комитету УН већ неколико дана води се дебата о проблеми ма несамоуправних територија. Као база за дискусију служи више извештаја, а посебно. елаборат о де сетогодишњем програму несамоуправних териториЈа. Досадашњу дебату карак теришу већ раније испоље не тенденције. Земље који ма је поверено да управљају овим теритеријама на стоје да дебату о несамоуправним територијама све ду на техничка питања. док земље које иступају са' позиција антиколонијализма теже да се дебата усредсреди на политичку страну проблема.
На јучерашњој седници Комитета за старатељство товорио је и јутословенски делетат Јосип Ђерђа. У ду жем излагању, он је изнео политичке и друге аспекте ' проблема несамоуправних територија, истичући да се евогодишња де бата одвија у прилично из мењеним и повољнијим околностима. До ових повољнијих' околности, рекао је Ђерђа, дошло је смање њем броја несамоуправних територија и њиховим претварањем у чезависне
ржаве чији се представ-
и данас налазе у УН:
Потом је Ђерђа „изнео су штину југословенских ставова о проблему несамоуправних територија који „представља Основно мате ријално језгро оног: што обично називамо колонијалним , проблемом/",
· „Чињеница да. у услови=. ма савременог света многи. народи и многе земље живе пол страном. доминаци“, јом, изложене . привредној, националној и оасној лискриминацији, . представља за нашу. делегацију и .на-
шу земљу, рекао је Ђерђа,
сталан и директно, штетан утицај на светску стабилност и кочи напоре, за кон
солидацију мира међу народима." У наставку излагања,
Јосип Ђерђа
Ђерђа је подсетио да данас када светски мир често виси е концу и када сваки сукоб или потрес у било ком делу света може да разбије његове крхке темеље, одржавање прежи велих односа и упорне оп бијање да се задовоље при родна основна права сваког народа, услед чега не избежно долази до сукоба и криза, изгледа не само нептрихватљиво нето и ома сно. _Као примере за то, Ђерђа је навео петотодиш њи рат у Алжиру, немире 7 Јужноафричкој Унији и Кенији сукобе у Оману и спођ око Западног Иријана и додао да у садаштим условима и свака друга не самоуправна територија мо же постати. поприште слич них сукоба..
Пошто је нагласио ла је колонијални проблем очигледно ствао афричког кон тинента, јер се и по броју и.по величини тамо налази гро несамоуправних
-– ___----___-___-______- ~ _ === _==———_—_______
У Београд допутовала парламентарна делегација Венецуеле |
ВЕНЕЦУЕЛСКЕ ГОСТЕ НА СЕДНИК С. Н.
На београдски аеродром, јуче после подне, у десетодневну посету Југославији допутовала је парламентарна делегација Венецуеле. Венецуелске парламен тарце предводи потпредсед ник Конгреса Венецуеле Ригоберто Енрикес Вера, а у делегацији се налазе посланици др Мигел Анхел Ландаес и др Саул Рон Прокони.
Тосте из Венецуеле на
београдском аеродрому до-
Са дочека венецуелских па
чекали су : потпредседник Савезне народне скутиштине Владимир Симић, посланик Обрен Стишовић, начелник Одељења у ДСИП Драгутин Ђурђев, шеф Кабинета председника Савезне народне скупштине Лазар Максин и друти.
По доласку у Београд шеф парламентарне делега пије Венецуеле Енрикес
дао је изјаву за штампу. у којој је изразио задовољство што му се пружила
и:
рламентараца на београдском
аеродрому,
АЕРОДРОМУ ДОЧЕКАО ПОТПРЕДС. ВЛАДИМИР СИМИЋ
прилика да посети Југославију, чији народи извршују велику мисију у Европи. „Циљ те мисије је срећна будућност. У његовом _ остварењу _ искрене желим пун успех Југословенима“, изјавио је Ригоберто Енрикес Вера.
· Потпредседник Конгреса Венецуеле: изразио је такође уверење да ће напредак Југославије бити средство за зближавање са свим на родима света који се као Југословени и Венецуелан• ци искрено залажу за мир и напредак човечанства.
Светозар Вукмановић посетио генералног секретара британских Тредјуниона Вудкока
Лондон, 14. октобра Председник · Савеза синдиката Југославије Светозар Вукмановић, који борави у Лондону, посетио је ге нералног секретара британ ских 'Тредјуниона Вудкока и задржао се с њим у дужем разговору. ј а овом састанку били су такође секретар Централног већа Савеза синдиката Југославије Ицо Симчић и саветник југословенске амбасаде у „Лондону Милан Стојаковић.
Југословенска пољопривредна делегација отпутовала у Мароко
Југословенска пољопривредна делегација, на челу с председником Савеза гољопривредно-шумарских ко мора Иваном Буковићем, отпутовала је јуче у Мароко. (Танјуг)
територија, Ђерђа је поста вио питање, зашто се онда годинама с одбијало право | Уједињеним нацијама _ да добију било какав увиди да делују на том континен ту у складу са Повељом ОУН. Као пример за то Ђерђа је навео Кенију, Уганду, Родезију, Њасу, пор туталски посед Антолу и друте. .
· „Снаге пробуђене Африке заједно са онима из Азије и других области света, нагласио је Ђерђа, већ при првим корацима, као независне земље, пружају пример конструктив не међународне сарадње и висок степен међународне одтоворности.
„Немамо никаквог разло га, рекао је даље Ђерђа, да верујемо или претпостављамо, да народи несамоуправних области не би били зрели или вољни да пођу тим истим путем и да. следећи пример већ ослобођених земаља, не би своје способности ставили у службу исте ствари. Зато што у то верујемо и што од њих оче ујемо Управо такав допринос, ми у њиховој еманципацији видимо практичну потребу нашег времена, у коме се тако блатотворно осећа позитивна улота новоослобо ђених земаља Африке и нешто пре тога земаља Азије, У даљем излагању, ЂерђЂа је указао на одредбе По веље УН према којима је право и дужност ОУН као организације и сваке земље чланице посебно, да се зала жу за убрзано окончање ко лонијалних односа; за: што скорије привођење независности народа несамоуправних територија. ·
Осврћући се на извештај 'о десетогодишњем развоју и напретку · несамоуправних територија, југословенски представник је приметио да је слабост извештаја у томе што нема приказа политич ког развоја несамоуправних територија.
Анализирајући део извеш таја о економском развоју несамоуправних територија, Ђерђа је рекао да је, упркос постигнутом напретку, базична структура остала на ниском степену, да се она и даље темељи на претежно натуралној пољопривреди и на производњи неколико примарних произво да за извоз.
ПЛЕНУМ ГЛАВНОГ ОДЕОРА ССРН СЛОВЕНИЈЕ ЗАНАЗАН ЗА 20. ОКТОБАР
Љубљана, 14. октобра Председништво Главног одбора ССРН Словеније 38 казало је за четвртак, 20. овог месеца, пленум Главног одбора ССРН Словени“ је. Пленум ће се одржати у дворани републичке Народне скупштине.
Реферат о основама перспективног плана од 1961. до 1965. године и задаци“ ма организација Социјалистичког савеза поднеће Вик тор Авбељ, члан Председ“ ништва Главног одбора. Секретар Главног одбора сФрранце Кимовец, поднеће реферат о _ сазиву Петог контреса Социјалистичког савеза Словеније.
Извршно веће Словеније расправљало 0 уређењу
природних лечилишта 14. октобра
Не данашњој седници Извршног већа Словеније расправљано је 0 уређењу природних лечилишта, о ис коришћавању | средстава за лечење, ђењу крајева где се налазе природна лечилишта» као и о заштити свих природних средстава за лече“ ње,
' Извршно веће је наимено вало нове чланове Савета Радио-телевизије Љубљане којима је истекао мандат
(Танјут)
Љубљана,
тавницима неса моуправних територија да у својству посматрача учествују у раду УН
„Ма да је бруто национални продукт у свим територијама порастао, а у неким територијама и реални приход по глави, рекао је Ђерђа, лични при ходи домородачког становништва по глави су још увек најнижи у свету. Тако су ови приходи у 1956. години били у Нигерији 67 долара, у Конгу 42,20, у Кенији 35,85, у Уганди 43,34. Истовремено, разлика у приходима по глави афричког и неафричког становништва је огромна. Тако су 1957. године приходи Афри канаца у Конгу износили 42,20, а неафриканаца 2.973, У Централно-афричкој Републи ци 39,20 у односу на 171, У Кенији 33,55 у односу на 1.100 долара по глави становника.
„Индустријска производња је на врло ниском нивоу. Једине гране индустрије које су поститле знатан напредак у појединим територијама биле су оне, које се баве прерадом локалних сировина за извоз. Ниво индустријског развоја показује и број запослених у индустрији, у односу на целокупно економски активно становништво. Овај однос у Конгу је 4,86 одсто, у Кенији 3,07 одсто, у Северној Родезији 4,7 одсто, бившој фран цуској западној Африци 0,65 одсто, у Уганди 1,8 одсто.
„Рударство је у рукама страног капитала и учешће домородаца је сведено на неструч ну радну снагу. Приходи од извоза рударских производа
(Наставак на 2. страни)
ЈУГОСЛАВИЈЕ
Први број
„БВорбе" органа Комунистичке партије
Југославије изишао је
1922. године. 13, Јануара 1929, године забрањено је
даље излажење „Борбе“ а чланови редакције > осуђени су на затвор и робију.
У народноослободилачком рату „Борба“ поново
излази и То; у Ужицу од 19, сктобра до 27. но-
вембра 1841, и у Дринићу од 5. октобра 1942, до 27. фебруара 1943,
15. новембра 1344, године „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду.
Од %, јуна 19, године „Борба“ је орган Соци-
Јалистичког савеза радног народа Југославије,
у Загребу 19. фебруара
анимиране
РЕДГОВАЊЕ У СВЕТУ НА ГОВОР ПРЕДСЕДНИКА ТИТА
који је одржао на митингу у Београду по повратку из Њујорка, и даље наилази на публицитет и одјек У светској штампи и емисија ма радио-станица. Индијски листови објављују извештаје о изјави председника Тита, истичуЋи његове речи да су ванблоковске земље оствариле на заседању Генералне скутшштине моралну победу. иако су дошле у ситуацију да повуку резолуци-
ју. У извештајима се истиче да је пред преко 300.000 лица председник Тито рекао у Београду „да је морална победа на нашој страни, ма да ће се утицај резолуције којом се захте вао ' сусрет председника САД: и председника совјетске владе, осетити тек кас није".
У насловима индијски ли стови истичу да је Тито по зитивно оценио .улогу ванблоковских земаља. У вестима се такође подсећа на 'Председникове речи да је био разочаран хладноратов ским говорима које су У Тенералној скупшитни одр жали неки представници за падних земаља.
Индијски листови такође подсећају да се председвик Тито није у целости
Говор председника Тита, | сложио са предлогом за ре
организацију · Уједињених нација. “
Радио Делхи у својим емисијама цитира неке дело ве из говора председника Тита, стављајући акценат на излагање о улози неангажованих земаља у Уједињеним нацијама и њихо-
вим напорима да се постит не смиривање у свету. „при хватање резолуције пет зе маља, цитира делхијски ра дио, било је спречено у Ге нералној скупштини разним махинацијама, али су неангажоване земље однеле моралну победу, чије ће се дејство осетити у току каснијег развоја међународних односа".
Радио Анкара такође обавештава своје слушаоце о повратку јутословенскот Председника и о говору ко ји је одржао на митингу У Београду. Из говора председника Тита ова радиоста ница цитира изводе који се односе на заоштравање од носа и одмах затим наводи Титове речи да једини пут којим би се спречила ката
строфа представља мирољубива коегзистенција. Ци татом „треба поћи од тога да је мир изнад свега" Ра дио Анкара завршава своју
информацију о говору ју“ гословенског Председника.
Мађарска штампа објави ла је јуче информације о говору југословенског Пред седника. Пошто подсећају да је највећи део излагања председник Тито посветио улози неантажованих зема ља, листови „Непсабадшат" и „Мађар немзет' такође истичу и онај део из гово ра у коме се пружа подршка совјетском предлогу за разоружање и за решење колонијажнот питања".
На говор председника Ти= та осврће се јуче и грчки лист „Атенс дејли пост", који подсећа на Председникове речи о значају решења проблема разоружања и колонијалног питања.
Аустријски листови „Нојес тапесцајтунг" и Нојв цајт", који излазе у Грацу и Целовцу, у извештајима о Титовом говору препричавају онај део у коме се говори о значају и улози неантажованих земаља. Овогодишње заседање Гене ралне скупштине, истичу ови листови, показало је да велике силе морају водити рачуна о независним ванблоковским земљама.
РАД ОДБОРА САВЕЗНЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
Дискусија о приходима комуна и задацима |
Припремају се законски нацрти о железницама, финансирању социјалног куствима кому
"систему, организацији и
"У посебним комисијама и с секретаријатима СИВ интензивно се припремају прописи и законски на црти који ће употпунити комунални и привредни си стем. Између осталих, то су нацрти закона о желез ницама, поштама и осигурању, о кредитном и банкарском систему, о организацији и финансирању социјалног осигурања а за вршен је Предлог закона о организацији здравствене службе, како је то јуче на седници Одбора за ортанизацију власти и упра ву Савезног већа изјавио представник. СИВ Милорад Вучковић.
Одбор за организацију власти и управу завршио је јуче претрес извештаја СИВ о проблемима и искуствима комуналног уре ђења. Представници Савез вог извршног већа и пред седник Одбора за организацију власти и управу из јавили су нашем скуп“ штинском извештачу да је захваљујући низу конструктивних сутестија И примедби које су дали народни посланици у дискусији приликом претреса из вештаја комунална проблематика много јасније сагледана, ·
'Тродневна дебата У Одбору за ортанизацију власти и управу обиловала је различитим. мишљењима и била документована подацима и искуствима. Сви се слажу да је одлука о одла тању разматрања извешта ја и доношења резолуције за касније била оправдана и корисна. Сада ће, како се истиче, бити много лакше да се комуна и комунвални систем осветле са свих углова и да се сагле дају сви моменти који СУ од одлучујућег утицаја за њихов даљи развој.
0 децентрализацији средстава
Према речима вародног посланика Звонка Бркића, досад је постојала одређена тенденција централизације средстава. Године 1957. Федерација је расло лагала са 163 милијарде, 1958. са 208 милијарди, а 1959. са 300 милијарди ДИ нара. Народни одбори су У истом раздобљу имали 108, односно 90 и у прошлој
Риста Антуновић
дини 114 милијарди динара. Процентуално учешће Федерације пење се од 33 одсто у 1957. на 429 одсто. у 1959. години.
Ове цифре показују, на гласио је Звонко Бркић, да су средства Федерације расла и апсолутно и релативно. Због тога би требало водити рачуна да комуне у следећем петогодишњем плану добију већа
средства. Воја Ракић, представник Савезног извршног већа,
рекао је да је У раздобљу 1956. до 1959. године Феде рација имала веома велике задатке чије је извршење морала да финансира. Инвестиције у пољопривреду, например, нарасле су од 34 милијарде У 1958. години на 115 милијарди У 1959. Осим тога, док за првих девет месеци ове године савезне инвестиције расту у односу на исти пе риод прошле године за 22 одсто, инвестиције локалног значаја расту за 34 одсто. И други подаци показу ју да се не може на основу кратког периода товорити о тенденцији смањивања прихода општина. Чињени ца је, рекао је Ракић, да су њихова средства расла за око 20 одсто у апсолутном износу.
то! Народни посланик Риста
Федерације
поштама и осигурању, кредитном и банкарском осигурања. — Завршен претрес извештаја о ис-
налног система
Антуновић је рекао да се сви слажу са децентрализа цијом средстава ради даљег јачања комуна. Нарочито када се радио великим гра довима, који имају крупне тешкоће у комуналним слу жбама и у готово свим услужним делатностима (сао
браћај, осветљење, вода, школе, здравствене установе), Иако се и до сада
водило доста рачуна о томе, комуна ипак није доби јала онолико средстава ко лико јој је било потребно.
Али, када се говори о де централизацији, онда се мо рају видети све потребе ко је Федерација треба да фи нансира. А то су необично важни привредни објекти, електропривреда у целини, неразвијена подручја, саобраћај. Риста Антуновић је на крају рекао да би такође требало пре него што се тражи још већа децентрализација, ставити све привредне гране у равноправан положај. Ако бисмо то учинили, на пример пољопривреду изједначили са осталим гранама, онда би се материјални _ положај мнотих комуна побољшао.
Нови банкарски систем
Представник СИВ упознао је народне посланике да је први преднацрт закона о банкарском и кредитном систему завршен. Према досадашњим мишљењима, основна јединица банкарског система требало би да буде комунална банка. Народна банка била би „бан ка банака", а постојале би и три специјализоване бан ке: за кредитирање пољопривреде, спољне трговине и за све остале области.
Код комуналне банке били би сви новчани депозити, фондови комуна и штед на средства грађана. Неколико општина могу по дого вору створити заједничку комуналну банку. Срезови неће имати ове банке.
У дискусији о извештају СИВ говорили су и народни посланици Албин Дујц, Јосип Трајковић, Чедо Грбић, и др Иво Сунарић. Ју че је говорио и Жика Лакић, представник – Сталне конференције градова.
. .
Одбор за социјалну поли тику Савезног већа и Од-
„+ ·
бор за питања рада и соци јалног осигурања Већа про извођача заказали су седни це за 18. октобар ове године. Они ће, поред осталог, разматрати предлог општег закона о организацији здравствене службе и изве штај о проблемима развоја комуналног уређења. Седница Законодавног од бора Савезног већа заказа на је за 20. а Већа произвођача за 21. октобар.
Размотрени извештаји савезних комора
Народни посланици У Од бору за привредне организације Већа произвођача са слушали су и размотрили извештеје савезних комора о завршним _ рачунима за прошлу и предрачунима прихода и ресхода за ову тодину. Кратка образложе ња извештаја · поднели су секретари комора: Звонко Морић за Савезну индустријску хомору, Маријан Брили за Севезну грађевин ску комору, Душан Драгосавац за Савезну спољнотрговинску комору, Ристо Бајалски за Савез трговин ских комора и Бранко ЈЕ» пунџић за Савез занатских комора.
Председник скупштинског одбора Иван _ Божичевић ставио је примедбу представницима комора да СУ ови извештаји касно дошли пред народне посланике, тако да Одбор практич но сада не може имати ни каквог утицаја на буџетску политику Коморг. Стога је Одбор захтевао да се предрачуни прихода и расхода комора достављају народним посланицима раније, у почетку, 2 по могућности и пре почетка буметске годи не.
Разматрање Предлога закона о патентима Одбор за организацију
власти и управу Савезног већа Савезне народне скуп штине почео је јуче после подне да разматра Предлог закона о патентима и техч ничким унапређењима. Законски предлог образложио је секретар Савезног већа за индустрију Хасан Бркић.
Жж. ЖИВКОВИЋ Н. БУРЗАН