Borba, 08. 04. 1982., S. 2
СТРАНА БОРБА — 8. АПРИЛ 1982, •
К ао куриозитет, и са неверицом, примљена је ових дана изјава директора „Симпа“ из Врања „да би нам свима било боље кад бисмо увозили више и намештаја“.
Ето, у време када се боримо за сваку девизу (не питајући за цену) и у данима жучних расправа око девиза (праћених и етикетирањем) и ригорозног ограничавања сваког увоза, директор произвођача намештаја, којег, ето, имамо доста у земљи, са разлогом сматра да би било добро, и за купце и за произвођаче кад би се намештај увозио.
Ма колико да је наша земља позната и истицана у свету по својој политичкој отворености, то није слу чај кад је реч о привреди. Наша привреда је у јед-. ном дужем временском раздобљу развијана прилично аутархично. Од светске привреде, утицаја развијених економика она је доста ограђена разним баријерама и препрекама — високим царинама, увозним квотама и слично. Сада томе доприносе и, наше не мале девизне недаће. |
О затворености наше привреде речито говори податак да је удео извоза у друштвеном производу пао на алармантних 10 до 12 одсто, што је готово двостру ко ниже него пре десет година, мада је у међувремену наша привреда знатно узнапредовала, и технички и технолошки, и има много више стручних кадрова.
У тој затворености наше привреде и ваља тражи-
шавају квалитет и асортиман, који могу (и без већих субвенција) да издрже конкуренцију развијених, Д то је водило ка новим оградама, даљим затварањима, У таквим условима и могуће је да се домаћем купцу продаје „мачка у џаку“, да се тражи повећање цена и кад су постојеће већ далеко веће него у свету. | То, све говори о значају и актуелности захтева за отварање наше привреде према свету, чије предности доказује и на конкретном примеру произвођач намештаја из Врања, већ афирмисан код нафса ну свету. Тешко је веровати и очекивати да ће се у садашњој великој оскудици девиза увозити и намештај, Није спорно да ће у условима великог дефицита, и задужености, приспећа великих отплата за главницу и камате за кредите у свету, увоз код нас бити ограничен. Али све анализе показују: ако хоћемо да обез бедимо даљи пораст производње и даље коришћење значајних капацитета (за које је често недовољно унутрашње тржиште), ми морамо повећати извоз, и !
КРИВА УТОЧИШТА
Слободан | ВУЈ и ЦА
ти битан разлог што су широм земље ницали (и даље ничу) уситњени и нерационални капацитети, штб се стварају мале, „самодовољне“ економике по републикама, покрајинама и регионима, са скупом производњом. То је и битан узрок оног великог раскорака у продуктивности наше привреде према развијеним економикама, о чему су ових дана изнети веома увер љиви подаци у расправи у Скупштини СФРЈ.
Заштићена бројним баријерама, оградама, а и лишена правих економских стимуланса за продор у свет, наша привреда се, као јеж, све више увлачила у себе верујући да ће у томе наћи спас, што је само погоршавало њену ситуацију.
У условима затворености, а и потискивања тржишних и економских законитости, изостао је онај тако неминовни економски притисак и подстицај за произвођаче да рационалније привређују, повећавају
Указом од 18. фебруара 1962. Председнив Републике одликовао је „Борбу“ поводом 40. содишњипе излажења Орденом заслуга за народ са златпом звездом п указом од 19. марта 1972. поводом 50. годитшњицпе листа Орденом братства и јединства са злат ним венцем.
| | | |
продуктивност, обарају трошкове производње, побољ
и знатно више увозити (ми смо међу последњима у у по глави становника. То економско
иновност која се не може више одостаје да се проучи којим темпом и
„Своје мјесто у на шем систему информисања „Борба“ тре ба још више да потврђује свакодневним
Европи по увоз отварање је нем лагати. Наравно, путевима.
||
еп ЕЕЕ
ангажовањем на битним питањима радни чке класе и радног човјека, да критичким прилазом проблемима и афирмисањем резултата допри носи јачању југословенске социјалистичке заједнице равноправних народа и на родности Југославије“. тито
ИЗДАВАЧКИ САВЕТ: Вицко Автић, Крсте Бијелић, Слободав Вујица, Гојко Груевски, Божидар · Ђоковић, Предраг Ђурић, Радојка Катић, Теолора _ Конрад, др · Мвав Ловрић, Марко Лолић, Сталив Лозановски, – Смајо Љуца, Миломир Краговић, Јоргованка Милојевић, Радојко Мрљеш, др Невенека Петрић, Петар Ракочевић, Ратко Релић, Метод Ротар, Лрагољуб Ставрев (председник), Тихомир Стефавовић, Маринко Тадић, Богдав Тавкосић, Доброслав Ћулафић, Јанош Шредер.
ПРЕДСЕДНИЦИ | ИЗДАВА чких САВЕТА У _РЕПУБЛИКАМА И.ПОКРАЈИНАМА: СР Босна и, Херцеговина Есад Жорозић, СР. Македонија др Ивав Катарпијев, СР Словенија Иво Зорчич, СР Србија Бошко Лукић, СР Хрватска Ааринка Пушкарић, СР Црна Гора др Дамјав Шећковић, САП Војводина Богдав Танкосић, САП Косово Иса Мустафа.
РЕДАКЦИЈСКИ КОЛЕГИ ЈУМ: Крсте Бијелић (унут-
мић (спољна политика), Мла ден Домазет (Трибина), Наташа Ђурић ОКена данас),
Првеосљуб Пејатовић (фељтов и традиција), Марко Лолић, (главни и одговорни уредник). Богдав Мрвош (културна), Миломир Краговић („Недељна Борба“, Димитрије Стојановић (техничка редакција), Владимир Станковић (спорт и физичка култура), уреднипи републичких и. покрајинских _ редакција: Пане Шкрбић (СР Босна и Херцеговина), Драгав Николић (СР Македонија), Јовав Шјевић (СР Словенија), Душан Дражић (СР Србија), Божидар Грубишић (СР Хрватскај, Славко БВукашиновић (СР Црна Гора), Слободав Станојевић (САП Војводина) и Муртеза Дапи (САП Косово).
РУКОВОДИЛАЦ ООУР:
Радојко Мрљеш СЕКРЕТАР РЕДАКЦИЈЕ:
Тони Гриховић.
ЗАЈЕДНИЧКА __РЕДАКЦИ ЈА „БОРБЕ“ — Београд, Трг Маркса и Енгелса 7, тел. 334-531 и 344-201 (по 10 линија», стенографи 332-971, | 332-972, телекс 11104, 11410 и 11108.
РЕПУБЛИЧКЕ И ПОКРАЈИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ: Редакција за СР Босну и Херпцеговину, Сарајево, _ Симе
овића 8, тел. 518-866 и 518-879, Редакција за СР Македонију, Скопље, Булевар Коче Рацина, Блок 1, улаз ГУ, тел. 234-345, Редакњција за СР Србију, Београд, Трт Маркса и Енгелса 71-1, тел. 343-205, Редакција за СР Словенију, Љубљана. Томши чева 4, тел. 215-747. Редакпија за СР Хрватску, Загреб, Медулићева 13. тел. 276-462, Редакција за СР Брну Гору, Титоград, Маркса и Ентелса 48, тел. 45-887. Редакција за САП Војводину, Нови Сад, 23. октобра до зграде 21, тел. 332-160. Редакција за САП Косово, Приштина, Марша-
· | да Тита 25-а, тел. 21-981.
| ДОПИСНИШТВА У _СВЕТУ: Атина, Бејрут Берлин, Варшава; Мадрид, Мексико, Москва, Њујорк, Њу Делхи, Пекинг, Праг, Рим, Солебери, Стокхолм,
рашња очолитика), Миодрат | Богдановић (ДЕСК), Слободав Вујипа, Богдав Дечер-
-
ПРЕТКОНГРЕСНА РАЗМИШЉАЊА
Активни форуми и пасивно чланство
Што се иде даље од партијске базе ка партијском врху, улога двомилионског чланства СК се сужава и почесто своди на „посматрачке пози-
ције“
„Другови, ја мислим да ми никад нисмо имали до тог сте пена изражен опортунизам У Савезу комуниста. као што га имамо данас. Не бих знао да вам одговорим на питање где су корени тако наглашеног опортунизма, јер ја добро памтим нашу Мартију и одонда у њој није било ни трунке опортунизма“.
(Стеван Дороњски у разгово ру са новинарима „Комуниста“, 14. Х 1980. годиме, објављено 21. УМЕ 1981.)
У тачкама 4. и 5. Општих ва чела Статута Савеза комуниста Југославије, у складу с принципом демократског централизма, реч је о члану Саве за комуниста као основном субјекту у изграђивању политике и ставова Савеза комуниста и одговорности за њихово доследно остваривање. При том се полази од подједнаких права и дужности сваког члана да организовано и активно учествује у утврђива њу политике Савеза комуниста Југославије од основне организације удруженог рада па све до расправљања и решавања питања од ширег друштвеног значаја о којима се формирају погледи и ставови у Савезу комуниста социјалистичке. аутономне покрајине, социјалистичке ·_ републике и Савеза комуниста Југославије. Међутим, свакодневна политичка пракса одудара — од оног што је веома јасно написано у Статуту и што не би смело да ствара дилеме.
За демократски, а не бирократски ·
централизам тата
У Југославији има више од два милиона чланова Савеза комуниста. То је огромна снага која, добро организована и идејно-политички оспособљена, може са успехом да траси ра правац даљег развоја само управног социјалистичког дру штва. Може се са доста ситур ности рећи да актизност комуниста у основним организацијама удруженог рада, Уз све слабости, по правилу је пресудна. Не у смислу командовања већ у смислу политич
ког деловања сна заузимању ставова и њиховом спровођењу по свим питањима од зна чаја за удружени рад. Тешко ће и проблеми настају кад се ради о расправљању питања од значаја за општину и даље — до самог врха. Уколико се иде према горе, утолико се фактички _ политички утицај двомилионског · чланства све више гаси и почесто своди на позицију посматрача, а настаје доминантна улога форума и моћних појединаца у њима који креирају политику на коју чланство нема скоро никакав уплив, А та политика, на тај начин формирана, долази чланству као директива, која се у име демократског централизма мора спроводити у живот.
Није случајно Едвард Кардељ на Петој седници ЦК СК Словеније 1. октобра 1966. године, имајући у виду нашу стварност, рекао:
„..- Макар та примедба и не била основана, ипак је истина да у нашем садашњем хијерархијски организационом систему Савеза комуниста поједини комунисти који нису чланови општинских комитета или централног комитета у републици или федерацији, у ствари, не могу нигде непосредно да изнесу своје погледе, размишљања, и предлоге, осим у механизму локалних основних организација“.
Од тада се ситуација пије осетније променила – набоље. Практично се најзначајнија партијска делатност и даље развија у политичким форумима. Тамо. се припремају и до носе партијска акта, стварају договори, утврђује и спроводи кадровска политика итд. Зато је и у писму Извршног би роа · Председништва – Савеза комуниста Југославије и дру та Тита од 18. септембра 1972. тодине указано:
Обавеза која (још) није оживотворена
„..- У истој мери треба се супротставити сваком покуша-
Е ју да се демократски центра-
лизам претвори у бирократски централизам, у наметању
ставова без претходних демократских расправа у организа цијама и форумима, у влада-
вину уских група над чланством.“ Упркос томе, могао би се на бројати поприличан број одлу ка које су донете у највишим партијским форумима, а за чије је постојање и садржину чланство сазнало из дневне штампе или путем других сред става јавног информисања. Иако се то зна и на то често указује, не предузимају се одговарајући кораци да се то брже превазиђе. Практично, по зив у Писму да се треба „супрот ставити сваком покушају да се демократски _ цевтрализам претвори у бирократски централизам“, као и многи други закључци и одлуке, није дао жељени ефекат. Па ни оба веза из Резолуције донета на Десетом конгресу Савеза комуниста Југославије из 1974. тодине није добила животну снагу. Да подсетимо на њу:
„Изграђивање политике и за кључака у организацијама Савеза комуниста мора почивати на активном и равноправном учешћу свих чланова. Члан Савеза комуниста треба да де лује као креативна личност, да идејно и политички гредњачи другима, да буде иницијатор и градитељ политичког живота организације и борац за остваривање политике Савеза комуниста Југославије“.
Ова обавеза кад се тиче из традње политике ван основне организације, није_ оживотво рена, не зато што,то чланови Савеза комуниста нису хтели или нису били способни да је спроведу, већ просто зато што су у томе практично онемогућени. Зато у Савезу комуниста (и не само у њему) имамо активне "форуме и пасивно чланство.
Предстојећи конгреси и активне политичке припреме за те конгресе требало би да обезбеде превазилажење ове заиста озбиљне слабости у ра ду Савеза комуниста. Од тога да ли ће чланство Савеза комуниста остварити своју улогу основног субјекта у изграђивању политике и ставова или ће и даље уместо чланства то превасходно чинити партиј ски форуми, зависи и судбина Савеза комуниста и нашег да љег пута у социјализам.
Момчило Ђукић
Мали умеју да се договоре
— Самоуправни споразум који су у Привредној комори Југославије потписале гру пације произвођача четларско-метларских производа, шибица, музичких инструме ната и школског прибора и други дугорочно регулише њихове односе у производњи, потрошњи и промету. Та ко ће свака од наведених гру пација производити и' пласи рати своје производе без не
. лојалних конкуренција, или монопола.
Договорили су се произво Ђачи и са снабдевачима репроматеријалом, са тргови-
ном и прометним организаци јама. Споразумом су регулисана мерила и критеријуми за услове и цене уговарања количину, асортиман, квалитет и динамику испоруке... Од изузетног је значаја и то што су договорене јединстве не цене производа.
Поскупеле су, дакле, метле и четке, као и све остало што поскупљује, али се о јединственим новим ценама до говорио 41 потписник споразума. У својим републикама и покрајинама они ће предла гати управо те договорене це не, придржавајући се свих
заједничких ставова и захте ва.
О договарању и споразуме вању малих групација сведо че и ранији споразуми о јединственом наступу на источ ном тржишту који обезбеђу ју, уговарање великих посло ва и извоз веће количине ро бе.
Дакле, мали су успели да се договоре да наступе једин ствени и тако ојачају. Вели ки произвођачи и индустриј ски гиганти могли би штошта од њих научити.
Е. Ћ.
|
| ДИЛЕМЕ _
| | – пробали смо, али нико не даје девизе:
Једно место два приправника
Постоје оправдане сумње да ће нови не предложене у Закону о радним односима СР Србије о пријему приправ ника само одгодити али не и смањи“ ти притисак армије незапослених
Да би се колико-толико успорио раст незапослености, ових дана се у Србији размишља о једном врло оригиналном предлогу. Наиме, изменама Закона о радним односима СР Србије које ће ускоро разматрати и делегати сва три већа, предвиђа се да радна организација може (треба) на једно радно место да прими два млада човека без радног искуства — са четворочасовним радним временом и, У складу са тим, одговарајућим личним дохотком. Рачуна се да би то смањило притисак све бројнијег младог стручног кадра. Колико ће се стварно проредити редови младих пред шалтерима завода за запошљавање питање је које изазива сумњичаве и често, посве опречне одговоре.
Од око 262.000 лица која у Србији, ван територија покрајина, траже посао, чак две трећине су млади до 30 година. Великим делом то су стру чњаци за које у гужви великих градских центара има све мање места. Предвиђа се да запошљавање у овом средњо-
рочју расте стопом од два од-).
сто, што је најмање до сада. Годишње, дакле, биће места за 67.000 лица, што је за 12.000 мање од прилива нових генерација (уз оне „старе“ међу којима чак петина чека на посао више од три године). Огромно градско језгро Београда за поједине профиле стручњака у друштвеним делатностима нема потребе ни у наредних десет година.
Боље ишта него
ништа ннилниениинепииеиони Суморне бројке уз неопозиву чињеницу да су потребе за кадром и даље у великом раскораку са оним што стиже из школских клупа — ретки су млади који свој позив не везују за „беле рукаве“ и од-=
лучују се за рад у фабричким халама — јасно говори да није било великог избора. Постаје тим разумљивије насто= јање републике да што пре предузме одговарајуће кораке, макар и тако радикалне да се многима не чине прихватљивим. Кренуло се оном старом „боље ишта него ништа“. Прихватљивије је да млади људи раде бар четири сата дневно него да са пуно неизвесности чаме на бироима — кажу предлагачи измена.-Тиме би радна организација могла лакше да испуњава своју законску обавезу да на 30 радника запосли једног, а на сваких следећих 40 радника још по једног "радника без · искуства. Практично, једна основна организација која има 300 запослених и дужна је да прими седам, новим изменама запослила би 14 приправника. До 1985. године по истом кључу примила би 62 уместо 31 приправника. По истеку приправничког стажа и положеном стручном испиту приправници би и даље обављали пола посла све док се у радној организацији не укаже потреба за
њиховим „целокупним“ запошт.
љавањем.
И с једниом је тешко
Колико сенки има овај, засад интересантан предлог, говори податак да је већ сада, док још није званично ни разматран много дилема и сумњи. — Производни кадар и сада долази лако до радног места и нису му потребни никакви под стицаји за запошљавање. Проблем су чиновничке. непроизводне струке .
Што ће нама двојица приправника када тешко запошљавамо и једног питају У удру женом _ раду. Остаје такође, неизвесно где сместити „половичнот“ приправника кад по-
ложи стаж. Ако се и нађе место и срећник не буде поново враћен у ред за посао питање је како му регулисати годишњи одмор, превоз и друге повластице запослених, да не 10 воримо о стажу уколико четво рочасовно радно време дуже потраје. Ова „ситна“ питања би. како се предвиђа, решавао удружени рад по свом #2хођењу. У Републичком секретарија ту за Рад сматрају да ће Но ва мера, ако се прихвати, у" вести младог човека у рад И самоуправљачке дужности, По њиховом мишљењу и про“; дуктивност би у тако скра ћеном радном времену требала да буде знатно већа.
Границу (нејоправданог Те" шко је прећи. Бројне су сумње да ће предложено решење само одгодити притисак армије незапослених за годину-две када, према перспективима Не“ ће бити. ни мало више посла чего сада. За веће запошљавање треба, пре свега, итами ви“ ше капацитета, односно, већи доходак, Хоће ли млади Љу" ди који се запосле бити толико амбициозни и толико у Мо“ гућности да увећају приход У тако „отворе“ нова радна ме“ ста за своје суграђане, како се то замишља2 Под знаком пи“ тања је и колико ће радна ор“ ганизација која ни досад Није испуњавала законску обавезу 0 пријему приправника пошто“ вати нову по ефектима не мно то другачију. Питања је много;
стаје. да се види да ли предлог бити прихваћен, 10“ себно да ли ће га прихватити млади. Иако је, чекање КОД многих исцрпило сваку стрП“ љивост и наду, неизвесно је колико би је нова мера убла“ жила. Са друге стране, каже. једач млади саговорник посла, бање је икакво него НИ“ какво решење. То је бар 3125 да нисмо препуштени 8
себи. Драгана Шверко
то не само робе већ техничког знања, капитала. Али,
')