Borba, 13. 04. 1994., S. 3

esi zeka

потапа + +

про рта +

ВОКВА SREDA 13. APRIL 1994.

DNEVNIK K)

KLINTONOVO UPOZORENJE VLADI U SARAJEVU

Nece se dozvoliti zloupofreba Gora:

Slobodan Pavlović dopisnik „Borbe” iz Vašingtona

Amerika nastavlja vojno-diplomatsku inicijativu na Balkanu

čiji je cilj — kako se na svakom

koraku naglašava u Vašingtonu

— da se okonča sukob u Bosni i Srbi vrate za pregovarački sto.

Što se toga tiče, Klinton je juče još jednom potvrdio spremnost da se avijacijom u sastavu NATO-a nastavi zaštita ne samo Goražda, nego i svih ostalih muslimanskih enklava u Bosni. Istovremeno, američki predsednik upozorio je vladu u Sarajevu da odmah obustavi oružane provokacije u Goraždu, do kojih je — prema informacijama Pentagona i Ujedinjenih Nacija došlo posle obustave dejstva srpske artiljerije.

S druge strane, Savet bezbednosti nalazi se u fazi iščekivanja posle sinoćnjih konsultacija koje su okončane zahtevom Rusije za demilitarizacijom Goražda i okoline. Ruski predstavnik Voroncov protestovao je tom prilikom zbog napada zapadne avijacije na srpske položaje kod Goražda, ali se sve završilo na tom usmenom demaršu — bez

NATO NE SPUŠTA „GARD“

pratećeg zahteva Rusijc da se saziva sednica Saveta bezbednosti i donosi posebna odluka o ovom slučaju ili eventualnim budućim akciiama te vrste.

U Njujorku i Vašingtonu, inače, juče je potvrđeno da je srpska artiljerija obustavila na-

pade na Goražde posle dve in-

tervencije avijacije Atlantskog pakta. Javlja se, međutim, da su se za uzvrat iz ove navodno nezaštićene zone oglasile sad muslimanske haubice — što je u prvim ovdašnjim reakcijama ocenjeno kao „provokacija za koju srpske snage ovog puta nısu dale povoda“.

„Mi veoma tesno sarađjemo sa generalom Rouzom. On je oko ovog pitanja zauzeo vrlo čvrst stav, što je, mislim, veoma dobro“ — rekao je Klinton izveštačima iz Bele kuće povo-

dom najnovijih zbivanja u Go-

raždu, izražavajući nadu da će uskoro doći do obnavljanja mirovnih pregovora, koje on, kako je naglasio, vidi kao „jedini put ka rešavanju problema BiH“.

Vraćajući se na javna prepu-

'cavanja kojih je poslednjih dana

— povodom intervencije u Goraždu — bilo između Vašingto-

na i Moskve, američki prcdsed- ·

nik je u jučerašnjem razgovoru sa novinarima ponovio da su Jeljcinu pružena uveravanja da Amerika „nije zainteresovana da upotrebom vazdušne silc NATO utiče na rat u Bosni“, već da želi da zaštiti predstavnike UN i da obezbedi obnavljanje mirovnih pregovora.

„Mislim da ćemo do toga stići. Svaki put kad smo zauzeli čvrst stav, to se pokazalo uspešnim“ — zaključio je Klinton, napominjući da je do pre neki dan (pre srpske ofanzive na Goražde) na dohvatu ruke bio ne samo prekid vatre, već i obustava neprijateljstava i mirovni sporazum u Bosni.

Potpredsednik SAD Alberi Gor dobio je juče, sa svoje strane, zaduženje da, koliko je moguće, amortizuje kritike, koje počinju da se čuju u ovdašnjoj javnosti povodom tekućeg američkog „zaglavljivanja u blato evropskog Vijetnama“.

„Goražde je Još prošle: godine proglašeno 'zaštećenom zonom UN i svakome je moralo da bu'de jasno da će srpska ofanziva na ovaj grad naići na snažan otpor“ — izjavio je Gor tim povodom u intervjuu mreži En-Bi-Si.

Najava „krupnijih stvari“

Mirko Klarin dopisnik „Borbe“ iz Brisela

Da li će se sve završiti na samo dva „bliska susreta“ aviona NATO i snaga bosanskih Srba oko Goražda, ili će doći do novih, potencijalno žešćih obračuna, zavisi isključivo od opredeljenja političkog i vojnog vrha na Palama i onih koji nad tim vrhom imaju kontrolu ili uticaj. Tako su juče, u Dbriselskom sedištu NATO, tumačili perspektive daljeg „odmeravanja volje i snaga“ zapadnih saveznika i trupa generala Mladića u ofanzivi na tzv. zaštićenu zonu Goražda. „Pošto su ignorisali prvu, nadamo se da su primili i razumeli našu drugu poruku... A ako nisu, spremni smo da je ponovimo... Sredstva su tu i sve je moguće...“ — govorili su juče izvori NATO, insistirajući na „čvrstoj rešenosti” zapadnih saveznika da zaustave bombardovanje grada kojeg je Savet bezbednosti proglasio „zaštićenom zonom“. ~Da bi još malo pojačali svoju argumentaciju, izvori NATO su nagovestili da bi mogle uslediti „krupnije stvari“, ostajući, po svemu sudeći, namerno nedorečeni „kakve“ i „koliko krupne“ stvari imaju u vidu. Jedan od naših sagovornika je juče, na tu temu, rekao da se u „sledećoj prilici... NATO možda ne bi zadovoljio da interveniše sa jednim ili dva aviona“ (kao u prve dve „prilike), te da bi mogao da nad Goražde „pošalje desetak ili više lovaca... koji se možda ne bi zadovoljili sa 2 ili 3 bombe...“ Podsetio Je da je, „u tu svrhu“, u Italiji koncentrisano više od 180 aviona, sa „mnogo bombi i raketa”. | Na temu nagoveštenih „кгирnijih stvari“, međutim, nas drugi jučerašnji sagovornik iz politićkih strukutra NATO je pomenuo moglićnost da se oko Go-

ražda uspostavi „zona zabranjene artiljerije“ slična sarajevskoj, ili da se ustanovi „viši stepen zaštite“ za sva područja u Bosni proglašena „zonama bezbednosti“. O tome bi se, nagovestio je, moglo raspravljati na današnjoj sednici Saveta NATO — prvoj nakon „vatrenog krštenja“ koje je zapadni savez imao u nedelju nad Goraždem.

Dok u NATO ostaju oprezni i „ne spuštaju gard“ u iščekivanju da li će se političko i vojno vođstvo bosanskih Srba opredeliti za konfrontaciju ili za popuštanje obruča oko Goražda, u evropskim diplomatskim krugovima čekaju, kako kažu, „da vide koji će Srbi kako reagovati“. Nji-

hov{je utisak, naime, da „postoji.

više srpskih politika“. Nije im, priznaju, jasno koja se, ili čija, politika vodi u Goraždu i Prijedoru, i ne mogu da predvide koja će, ili čija, politika prevagnuti. Srpska politika i srpsko raspoloženje, kako primećuje jučerašnji „Gardijan“, ostaje „velika zagonetka“ za evropsku diplomatiju.

O toj je „zagonetki“, kako saznajemo, bilo reči na sednici Političkog komiteta EU, koji se sastao u okviru priprema za naredno zasedanje Saveta ministara, u ponedeljak u Luksemburgu. Raspravljajući o akcijama vazdušnih snaga NATO, politički

"ie BBB лит Та Бен) 22 jo Hy =

11 000 Beograd Кпега Мпоза 95 |

_011/681-990

- „%011/684-360 [5

direktori Ministarstava spoljnih poslova „dvanaestorice“ su za-

.·ključili da će zavisiti od toga

„koji će Srbi kako reagovati“. A te će reakcije, smatraju. „dvanaestorica“, zavisiti kako od odlučnosti NATO, tako i od „spremnosti Rusa da svojim srpskim prijateljima pomognu da shvate neprihvatljivost onoga što se poslednjih dana događalo u Goraždu i Prijedoru.“

Povodom ruskih reakcija na vazdušne udarc NATO, pojedini evropski analitičari su juče upozorili na navodne kalkulacije predsednika Srbije Miloševića da predsednika Jeljcina „odvoji od Zapada i obaveže ga da stance na srpsku stranu protiv zapadne koalicije.“ Upozorenja, međutim, nisu naišla na odjek ni u NATO ni u evropskim diplomatskim krugovima. Tamo, naime, smatraju da je takva kalkulacija — ukoliko zaista postoji — „duboko pogrešna“, ističu da su i u Moskvi „besni na Srbe zbog provociranja NATO oko Goražda“ te, konačno, primećuju da Rusi „shvataju da bi preteranom podrškom srpskoj politici uvukli sebe u izolaciju“. U oba briselska

diplomatska punkta, EU i NA- ,

TO, su uvereni da su ruske primedbe na akciju NATO — „isključivo za kućnu upotrebu.“

KARADŽIĆ POSLE SASTANKA SA ČURKINOM

Nato bombarduje obe запе

Pale. — Radovan Karadžić, predsednik Rcpublikc Srpske izjavio je na Palama da jc iz Komandc Hercegvačkog korpusa dobio·potvrdu da nisu pogođeni srpski tenkovi, kako je javljeno iz NATO, već sanitctska stanica srpskih snaga, ali i da su bombc letele u sam centar Goražda!

— Idemo do Goražda da vidimo kako da pomogncmo muslimanskim civilima. NATO jc bombardovao ccntar grada. Bilo je mnogo štcte i mnogo ljudi je ubijeno. Daklc, NATO po svemu sudeći bombarduje obe stranc, rckao je uoči odlaska u Goražde Karadžić, obavešten da je mcđu stanovništvom zavladala velika panika. Ljudi su počcli, kako mu je rečeno u Komandi Hercegovačkog korpusa da beže u okolna brda. Nekoliko Goraždana,

” koji su došli do jednog srpskog položaja, tvrde da je cksplozija avionskih bombi u centru grada ostavila iza sebe stravičnu sliku.

Istovremeno sa napadom američkih aviona krenuo je i napad muslimanskc pešadije, kažc

se u Glavnom štabu vojskc RS.-

Od bombardovanja su poginula dva zdravstvena radnika. To su Milomir Ceranić i Radomir Maljević iz Gacka. Karadžić dodaje da to potvrđuje i radio poruka posmatrača UN upućena pilotu

američkog aviona, a koja je uh-

vaćena radarom u SRJ. Prckjučerašnji napad na srpskc položaje bio je inače u rejonu scla Bare, dva kilometara dalcko od Goražda. Uz dva poginula medicinska radnika uništeno jc ı dvoje sanitctskih kola a do temelja

su srušene i dve srpske kuće, čiji su stanovnici izbegli sa ovih prostora još pre dve godine. U Glavnom štabu kažu da srpski položaji ni ovoga puta nisu pomereni, kao ni posle prvog паpada Natovih lovaca u rejonu Preljuće, oko 15 kilometara udaljenog od Goražda.

Radovan Karadžić je ponovio da je Goražde vojno pitanje i da to nijc zaštićena zona, jer nije tako ni definisana. Nisu još određene ni granice, ni sadržaj. Tu bi trebalo da bude, kaže Karadžić, zona koja je bez ikakve vojske osim pripadnika Unprofora i o čemu su dve komande, srpska i muslimanska tebale da potpišu sporazum. Muslimani su to uvek odbijali, u nadi da će zonu Goražda proširiti do granica Srbije, pa i do Sandžaka.

Prema predsedniku Republikc Srpske Goražde je postalo vojno pitanjc onoga trena kada su Muslimani odbili da se ovo mesto definiše kao sigurnosna zona i kada je trebalo da se izvrši razoružanje muslimanske vojskc.

Inače, predsednik Republike Srpskc je preko Vitalija Curkina poručio vlastima u Sarajevu da nc dolazi u obzir nikakav kratkotrajni prckid vatre. Predočili smo, kaže Karadžić, sveobuhvatan i potpun prekid neprijateljstava 72 sata nakon potpisivanja, što bi značilo prekid vatre, obustavu svih vojnih aktivnosti, grupisanja snaga, ali i razdvajanja snaga u sukobu. To bi omogućilo da se politička rešenja tražc u.miru. B. Miifrović

BORIS JELJCIN „ŠALIE“ KOZIREVA U BEOGRAD

Primena sile u Bosmi zmoacila bi „većmi ref“

Madrid (AFP, Rojter) — Šef ruske diplomatije Andrej Kozirev mogao bi krajem nedelje doputovati u Beograd kako bi pokušao da snage bosanskih Srba odvrati od nove ofanzive, izjavio je juče ruski predsednik Boris Jeljcin.

„Ako situacija to bude zahtevala, ruski ministar spoljnih poslova mogao bi u četvrtak otputovati, kako bi obezbedio da se Srbi ne angažuju u novim napadima“, kazao Je Jeljcin.

Na konferenciji za štampu, održanoj drugog dana borav-

Розтатаа ОМ u

Sarajevo, (Rojter). — Reagujući na vazdušne udare NATO na srpske položaje oko Goražda, Srbi su blokirali saobraćaj UN, vojne posmatrače njih oko 40, praktično stavili u kućni pritvor, a oko mesta na kojima je, u oblasti Sarajeva, prikupljeno oružje i stavljeno pod kontrolu UN, postavili mine, rekao je juče

е ·|Веодгад: 011/683-452

_018/55 4171

ka u Madridu, Jeljcin je još poručio Zapadu da bi svaki pokušaj da se bosanski konflikt reši primenom sile doveo do „večnog rata“. „Uveren sam da je rešenje jedino u političkim pregovorima i da se ne može postići primenom sile. To bi značilo rat za uvek“.

Nagovestivši da bi Rusija svoje priključenje programu NATO „Partnerstvo za mir“ mogla vezati za razvoj događaja u Bosni, Jeljcin je rekao: „Ne uslovljavamo priključenje direktno, ali nam se ni ne žuri da potpišemo“.

„kuenom prifvoru“

predstavnik Unprofora, Dekr Holovej.

Oni se, po rečima šefa vojnih posmatrača Roja Tomasa, nalaze u kućama koje ili čuva srpska straža ili im je u policiji naloženo da iz kuća ne izlaze. Međutim, dodao je Tomas, nema izveštaja da ih maltretiraju. „Nisu ugroženi, već samo zatočeni“.