Borba, 15. 01. 2005., S. 4

Vez ia Aka aa ad ae bsd 4)

posvetili ekonomrazvoju i unapređenprava manjina svuda u regionu. „On je kazao da je sa vla„dom Srbije spreman da razgovara o mnogim pitanjima, a odvojeno i sa · predstavnicima kosovskih Srba, naglasivši da će, “ukoliko predstavnici Srpske liste za Kosovo i Metohiju odbiju saradnju, vla„da Kosova raditi sa Građanskom inicijativom i drugim kosovskim Srbima spremnim da preuzmu od'govornost,. Princ Aleksandar i princeza Katarina na Kosovu i Metohiji: Prestolonaslednik Aleksandar II i princeza Katarina, boravili su juče na Kosovu i Metohiji, gde su dopremili deset tona pomoći, od čega šest tona hrane.

Oni su prisustvovali svetoj arhijerejskoj liturgiji u ma'nastiru Gračanica, koju je 'služio vladika raško-prizrenski Artemije sa sve'štenstvom Eparhije raškoprizrenske. Zdravstvenom centru u Gračanici oni su zatim dodelili humanitarnu pomoć hranu, odeću i ambulantno vozilo marke "zastava 101".

Princ Aleksandar izjavio je da je srpski narod na Ko„sovu i Metohiji "uvek u nji„hovim srcima" i da je "najveći poklon koji im donose - ljubav prema njima”.

Rugova i Čeku o KZK i · granici prema Makedoniji: Predsednik Kosova Ibrahim Rugova izjavio je, posle sastanka sa koman„dantom Kosovskog zaštit'nog korpusa Agimom Če'kuom, da je njihov zajednički stav da Kosovo u bu„dućnosti treba da ima svoje odbrambene snage, preneo je juče prištinski list na albanskom jeziku *Zer. "Obojica smatramo da Ko'sovo u budućnosti treba da ima odbrambene snage. U ovom trenutku KZK ima određene zadatke, ali Će se u budućnosti dalje · razvijati. A to sigumo zavi| priznanja nezavisnosti Kosova i mi na tome

j Ee ", izjavio je Rugova. Predsednik Kosova je taxođe rekao da podržava u o nemenjanju granie prema Makedoniji, jer nema potrebe stvarati no-

..

\ onski premijer Vla-

do Bučkovski, koji je pre

dva dana tokom posete Alaaniji tražio pomoć od al-

i premijera Fatosa Ne u rešavanju pograničnog spora, prekjuče je

ajavio da će pitanje de<acije granice Make-

Nek ripremi Ceku U toku su razgovori UNMIK-a, Karle del Ponte i Kofija Anana da se Ramuš Haradinaj brani s: slobode, a zauzvrat on garantuje da Albanci neće praviti probleme

VEĆ NEKO VREME U MEDIJIMA SE SPEKULIŠE DA JE HAŠKI TRIBUNAL PROTIV RAMUŠA HARADINAJA, PREMIJERA KOSOVSKE VLADE, PODIGAO OPTUŽNICU ZA RATNE ZLOČINE, KOJA BI USKORO MOGIA DA BUDE OTPEČAĆENA. ISTOVREMENO, UPOZORAVA SE DA BI EVENTUALNO NJEGOVO HAPŠENJE MOGLO DA STVORI NEPREDVIDIVU SITUACIJU I ZA KOSOVARE I ZA PREDSTAVNIKE MEđUNARODNE ZAJEDNICE.

Misterija oko IHaradinajevog odlaska u Hag nekako nameće utisak da postoji dogovor Karle del Ponte, glavnog tužioca Haškog, tribunala, UNMIK-a i nekih međunarodnih krugova. Ali, nameće i pitanje da li su Tribunal, a i vlasti u Beogradu zaturili dokaze protiv vođa bivšć OVK Agima Čekua i Hašima Tačija.

Najupucćeniji u ceo slučaj bivši ministar pravdc Vladan Batić potvrđuje da jc istraga protiv Haradinaja završena prc Četiri meseca, a da je Optužnica napisana još u oktobru. - U toku su ti dogovori UNMIK-a, Karle del Ponte, Čak i Kofi Anana, gencralnog, sckretara UN, jer Haradinaj traži da se uslovno brani sa slobode. Kao garancije on obcćava da Albanci neće praviti probleme kad on ode u IHag. "Traži takođe, da se nakon izvesnog vremena predmet ustupi kosovskom pravosuđu, - kaže Batić za *Borbu”. Do.,sada, dodaje on, Haradinaj nije dobio potvrdan odgovor od Karle del Ponte, zato je cela stvar u stadijumu iščekivanja. On kaže da je lično intervenisao kod Karle del Ponte da to što je Haradinaj predsednik vlade ne može da bude prepreka za podizanje optužnice jer je, primera radi, i Milan Milutinović bio predsednik Srbije, kada ga je Haški tribunal potraživao.

- Imamo veoma pouzdanc

Dovoljno dokaza: Agim Čeku

informacije da će kroz nckoliko dana optužnica za Haradinaja biti objavljena, tvrdi Batić. Nažalost, primećuje on, Beogradu je IHaradinaj zasmetao tek kada je postao premijer Kosova: ja tu bitku bijem tri godine i izvesno je da će to biti moja lična satisfakcija. Sa sigurnošću mogu reći Haradinaj je otišao, neka se pripremi Čeku. Na pitanje na čemu zasniva toliku sigurnost Batić odgovara - na dokaznom materijalu koji je prcdao Tribunalu, a kojeg za Čekua ima i višv nego dovoljno za počinjenc ratnc zločince u Hrvatskoj i na Kosovu.

Za Tačija, nastavlja Batić, nema toliko neposrednih dokaza zato što je on bio na čelu zločinačkc piramide, ali bi mogao da odgovara po komandnoj odgovornosti, prcciznije, najviše dokaza za počinjenc ratne zločine postoji za Haradinaja, pa za Čekua, tek onda za Tačija.

Bivši ministar pravde podseća da je za vreme mandata sa saradnicima, čija to nije bila resorna nadležnost prikupljao sve, moguće dokaze i dostavljao Tribunalu.

- Niko o tome nije vodio računa, kao ni sad. Izgledalo je kao da je to moja privatna parnica sa Tačijem, Haradinajem i Čekuom, kažc Batić.

On smatra da će scenario koji se sve češće pominje u Beogradu po kome IHaradinaj dobrovoljno, kao heroj odlazi u Hag, biti šamar za srpsku vlast.

- Poruka iz Brisela, Vašingtona, otprilike će glasiti: svest Albanaca u saradnji sa medđunarodnom zajednicom jc sazrela. Oni poštuju neka pravila, principe, žrtvuju čak i prcmijera, a vi Srbi zatežete oko nekih generala, ocenjuje Ba-

„tić.

Predsednik Foruma za zajedničke odnose Dušan Janjić smatra da sec oko Haradinaja stvara prevelika galama i da oni koji je prave izgleda zabo-

Samo što nije otputovao:

ravljaju ko su bili njegovi najbliži saradnici.

- Fama oko toga da je jedna od šest optužnica koje je spremila Karla del Ponte i za predsednika kosovske vladc očigledno nisu vesti iz Haga. To je kampanja izvesnih krugova iz Beograda, pa bi njih trebalo i pitati da li imaju ncke informacije vezane za Inčija i Čekua, kaže za “Borbu”

Janjić i dodaje da se od ranijc

znalo da Tribunal pre februara neće podizati novc optužnicc. UNMIK, prema njegovim rečima, nikad nije ni negirao da vodi istragu protiv Haradinaja, na osnovu čega on zaključuje da neko u Beogradu ima intenzivne dnevne kontakte sa Haškim tribunalom jer “izgleda da bolje znaju od Karle del Ponte šta ona radi”.

I sam Haradinaj u jednoj od prvih izjava nakon izbora za premijera nagoveštava da bi se predao, ako bi ga Tribunal optužio.

||

Ramuš Haradinaj

- Dokazali smo našu posvecćenost međunarodnoj pravdi i Haškom tribunalu. Ako se još nešto traži od nas i od mcnc lično, ispuniću svoju dužnost kao prađanin, rekao jc kosovski premijer.

Nažalost, ostali smo uskraćeni za odgovor na pit:iunjc Šta država čini kako ne bi bila iznenađena ponudđeninm sccnarijom i šta rac cla i ostala dvojica vođa paravojne OVK odgovaraju za zločine nad ncalbanskim stanovništvom.

Nedostupni, zauzeti ili ncspremni da se javno oglase po ovim pitanjim:t, zajednička je ocena noercalizovanog, kontakta sa kompetentnim predstavnicima vlasti u Beogradu. - Nemam dovoljno informacija da bi mogao da dam bilo kakav komentar, glasio jc karakteristični izgovor Dušana Prorokovića, predsednika parlamentarnog: Odbora za Kosovo i Metohiju.

S. B.

Slobodanka Bogunović

Ć ~

Dečoro

Kosovu se malo zna, a mnogo priča. U Sr. biji je to postalo više od navike... Ko god je i pomislio da zavređuje mesto u istoriji nekako logično se upinjao da pripomogne u rešavanju teško rešivog kosmetskoy problema. Neki čim zasednu u fotelju pomisle da postaju najpametniji... Il ovih dana se vodeći srpski poliličari kojima su, uzgred rečeno, usta puna Kosova i Metohije utrkuju da pruže maksimum kako bi se “našli” ugroženim sunarodnicima u pokrajini.

Sigurno da novogodišnji donatorski prijem premijera Koštunice na kome su domaći biznismeni, partijski čelnici, članovi diplomatskog kora, glumci, sportisti uručivali priloge za novoformirani Fond za Kosovo i Metohiju zaslužuje svako priznanje. Svakako da i prikupljena sredstva (više od 80 miliona dinara) mnogo znače SIbima u Lipljanu i Batusima, koji su gotovo mesec dana u mraku, jer međunarodni misionari dogovor sa našim političarima poštuju dok im ne vide leđa.

Sve bi bilo u redu da se kao usput opasno ne podgrejava raspoloženje tog malog broja Srba što je ostalo na Kosovu, kome se na ovaj i sličan način šalju poruke da im država Srbija, njena vlada možŽe brzo i istinski pomoći.

Šta će se desiti kad presahnu donatorski izvori... Mogu ministri, poslanici da slede primer Velje Ilića i odreknu se jedne plate. Većina ih je to i učinila. . j

Može država da organizuje referendum pa da swi odvojimo koji procenat za srpski živalj na KosovuiMe-· tohiji.

Ma, to je u redu! ;

Ali, ko će Srbima da zaštiti život? Izvesno, ako se bi· lo šta od pesimističkih prognoza obistini, Srbija tu fizički ne može da uradi ništa.

Može da obezbedi ako ništa drugo lokalnu samoupravu, a i tu su izgledi slabi. Već tradicionalno nenaklonjeni međunarodni krugovi procenjuju našu državu kao nekompletnu i sa nedostatkom vizije po pitanju · Kosova i Metohije.

Da li je onda moralno igrati na kartu patriotizma?

Manjine nezaštićene na Kosovu

Nepostojanje slobode kretanja i diskriminacija u obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, kao i neizvesnost u vezi sa statusom Pokrajine ograničavaju i povratak na Kosovo raseljenih i izbeglih, navodi se u izveštaju Hjuman rajts voč:

NJUJORK. - MARTOVSKO NASIIJE NA KOSOVU JE SRUŠILO ILUZIJU O BEZBEDNOSTI MANJINA, KOJE SU, ZBOG NEMOĆI LOKALNIH I MEđUNARODNIH SNAGA, OSTALE NEZAŠTIĆENE, KONSTATOVANO JE U JUČE OBJAVLJENOM GODIŠNJEM IZVEŠTAJU HJUMAN RAJTS VOČA.

U izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava je istaknuto da nedostatak bezbednosti za manjinske zajednice, nepostojanje slobode kretanja i diskriminacija u obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, kao i ncizvesnosšt u veZži sa statusom pokrajine ograničavaju i povratak na Kosovo raseljenih i izbeglih.

U oblasti pravosuđa učinjen je napredak, ali preovladava utisak da zločinci i dalje ostaju nekažnjeni, konstatovano je u izveštaju, u

kome je posebno ukazano na problem trgovine ženama. HHV je istakao da je tokom trodnevnog martovskog nasilja u 33 odvojena nereda učestvovalo preko 51.000 Albanaca. Navedeno je da je u neredima, usmerenim na međunarodne organizacije i manjine, poginula 21 osoba, više od 950 je ranjeno, a preko 4.100 raseljeno, od kojih su svi Srbi, Romi, Aškali i drugi pripadnici ncalbanskih manjina.

Takođe je navedeno da je tom prilikom spaljeno 730 kuća, uključujući i one koje su pripadale ljudima koji su se tek nedavno vratili na Kosovo, kao i 27 pravoslavnih crkava i manastira i IO javnih objekata u kojima su se pružale usluge manjinama, uključujući jednu bolnicu, dve škole i poštu.

Tokom nereda, Kfor, civil-

na policija UN i lokalna kosovska policija gOtOvO potpuno su izgubili kontrolu, a napadnuti pripadnici manjina su u velikom broju slučajeva ostali bez ikakve zaštite, navco Je HHV.

Osim rušenja kuća i raseljavanja preko 4.000 ljudi, neredi su osnažili postojeću zabrinutost za ličnu bezbednost pripadnika manjina, što je pojačano permanentnim, često neprijavljenim, etnički motivisanim zlostavljanjem i maltretiranjem, verbalnim vređanjem, „uništavanjem imovine i gađanjem kamenjem, navedeno je u izveštaju HHV.

Konstatovano je da su manjine na Kosovu suočene sa stalnom diskriminacijom u obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, kao i pristupu državnoj administraciji i sudovima. Takođe je navedeno da je učinjen mali napre-

dak u primeni novog zakona protiv diskriminacije.

HHV je istakao da Kfor i civilna policija UN tek treba da pruže uveravanja, bilo manjinama ili agencijama koje rade za njih, da će biti u stanju da se efikasno suprotstave eventualnom po-

Nemoć međunarodne zajednice: Martovsko nosilje na Kosovu

navljanju martovskih ncreda. U izveštaju je istaknuto da je na Kosovu malo učinjeno na osnivanju i funkcionisanju održivog pravnog Sistema, a da se u pokrajini stiče utisak da se počinioci krivičnih dela ne kažnjavaju.

"Takođe je bilo malo procesa za ratne zločine, a i oni koji su pokrenuti se odnose na slučajeve kada su žrtve bili Albanci. Malo je bilo na- dok se ženama koje je PO pretka i u slučajevima pro- cija uhvatila u racijama · DOOR 3.000 nestalih sa di za nedozvoljeni bo O OSsoOva. na Kosovu ili zbog PrO? |

tucije. |

čajan problem na Kos0Vi,

konstatovao je HHV i iš ; kao da je bilo malo gonje! ja trgovaca belim roblje!

"Trgovina ženama je zna-