Borba, 26. 08. 2005., S. 2
2 BORBA.
Petak, 26. avgust 200;
U slučaju Marka Miloševića iz krivične prijave je nestala i motorna testera, koju treba tražiti u kabinetu Vojislava Koštunice - Zoran Živković, bivši premijer Srbije.
Mladi su naše najveće blago, pa se i ove godine očekuje dobar izvoz - Srđan Milivojević, funkcioner DS.
Koštuničina vlada je većinska, jer socijalisti odlučuju o svemu - Vladan Batić, lider DHSS.
- Koštunica bi trebalo da podnese ostavku, jer nije bio dogovor da Milan Beko vodi privatizaciju po Srbiji - Slobodan Orlić, potpredsednik SDP.
Srećom, moj mozak je genetski pozitivna, tako da je bilo potrebno da budem ono što jesam Viki Miljković, folk pevačica. | Imao sam samo jedno bolje rešenje od smene Bore Čorbe, a to je da sam podnesem ostavku Dragan Kojadinović, ministar kulture.
Mislim da je vlada Vojislava Koštunice odavno izdahnula, samo što nas o tome još nisu obavestili. Očekujem da će se na jesen to obelodaniti - Milan St. Protić, potpredsednik DHSS.
Odlikovana Ukazom ?icdsednika._ SER}. 62. godine
zasluga za narod
|S l zlatnim vencem
tema dana
Vojnička mama protiv predsednika
Protest Sindi Šian, majke vojnika poginulog u Iraku, polako prerasta u veliku antiratnu kampanju širom SAD
AMERIČKI PREDSEDNIK DŽžORDŽ BUš SE NAŠAO, PO KO ZNA KOJI PUT, POD UNAKRSNOM PALJBOM ZBOG IRAKA ZA KOJI SVE VIŠE AMERIKANACA KAŽE DA JE “LUDOST” I “NIKOM POTREBNA RATNA AVANTURA” KOJA JE KOŠTALA ŽIVOTA OKO 2.000 MLADIH AMERIKANACA. Lavinu kritike na račun “prvog, čovcka Amerike” jc ovog puta pokrenula jedna nesrećna majka, 48-godišnja Sindi Šian,iz KaliforKejsi poginuo lane u Iraku.
Ona već treću sedmicu kampuje ispred teksaškog, ranča americkog predsednika i sve je više ljudi koji sc priključuju njenom antiratnom protestu, pOogOtovo roditelja mladića izginulih u Iraku.
Zatražila je da sc sastane sa Bušom, a namerava da “kampuje” dok sc predsednik, kako jc rekla, nc udostoji da primi jednu nesrećnu majku da mu ona “objasni” šta običnim Amcrikancima “znači Irak”, prcnele su agencije.
Članovi porodice Šian, među kojima i mama Sindi, bili su lance protokolarno kod predsednika Buša, zajedno sa rođacima još nckih mladih Amerikanaca, poginulih u Iraku, ali tom prilikom im nije data šansa Za raZgOVOT.
“Ja sam protiv rata i mi-
Sindi Šian tokom profesta u Njujorku
Drugom prilikom je rckla da “Buš predvodi najvcću terorističcu organizaicju u svetu” koja je “odgovorna za nepotrebnu i besmislcnu smrt više ljudi nego bilo koja organizacija do sada”.
Proteklog vikenda se, pored mesta gde protestu-
Bušu opada popularnost
Amerikanci su sve više nezadovoljni svojim predsednikom Džordžom Bušom zbog rata u Iraku i poskupljenja goriva, rezultati su tri istraživanja objav-
ljeni ove nedelje.
Prema anketi instituta “Haris interaktiv”, 58 odsto Amerikanaca ima loše mišljenje o Bušu, a 40 odsto
ga i dalje podržava.
U junu je, prema istraživanju tog instituta, o predsedniku je loše mislilo 55 odsto ispitanika, dok je dobro mišljenje o Bušu imalo 48 odsto Amerikanaca.
Rat u Iraku i eckonomska situacija, pre svega povećanje cene nafte, dve su stvari koje zabrinjavaju Amerikance, objašnjava “Haris interaktiv”.
Ovo istraživanje je sprovedneo nad 1.217 ispitani-
ka, od 9. do 16. avgusta.
Rezultati istraživanja koje je sproveo institut “Rasmusen” na uzorku od 1.500 ljudi, od 21. do 23. avgusta, potvrdili su pad popularnosti predsednika Buša.
Kako se navodi, 54 odsto ispitanika ne podržava Buša, dok je 45 odsto onih koji ga i dalje podržava-
ju.
Treće istraživanje koje je u ponedeljak objavio in-
stitut “Ameriken riserč grup” ima slične rezultate 58 odsto Amerikanaca ne slaže se sa odlukama predsednika, a 36 odsto ga podržava.
Prema rezultatima iz jula iste organizacije, koja takođe tvrdi da su Amerikanci nezadovoljni ekonomskom situacijom, 52 odsto ispitanika je podržavalo
predsednika.
Ta anketa, sprovedena od 18. i 21. avgusta, obu-
slim da nama ne treba taj rat u Iraku”, poručuje majka.
“Našu zermlju su prcuzeli ubice- kriminalci, gangsteri pohlepni za bogatstvom i vlašću, koji ne vode računa da ta njihova zavisnost ide na štetu naših voljenih i krvi nedužnog naroda”, poručila je u jednom od goropadnih govora.
BORBA
Uređuje redakcijski kolegijum. Redakcija - telefoni: DESK 3398-121, 3398-068; Unutrašnja:
hvatila je 1.100 Amerikanaca.
[]
*tasplamsao” antiratni skup u komc je
je ta majka,
učestvovalo više od 500 ljudi, a atmosfera je bila slična kao u vreme kampanje protiv rata u Vijetnamu. U tom antiratnom hepeningu povodom Iraka učestvovala i poznata folkpevačica Džoan Bacez, koja je prce više od tri decenije,
takođe, protestovala protiv američkog rata u Vijctnamu. “U prvom protestu koji smo organizovali protiv rata u Vijetnamu, bilo nas je svega 10, ali se našoj akciji ubrzo priključilo na hiljade ljudi. Danas, u ovom protestu protiv rata u Iraku, ima nas mnogo više”, rekla jc Baez ne skrivajući nadu da će i ova antiratna kampanja dovesti do kraja ratnih
Foto: Beta/AP
Oni koji joj se dive i pridružuju, dižući Šatorc Uuz njeno skromno kampersko skrovište kod ranča Bušovih u Krofordu i pišući na stotine antiratnih parola i poruka protiv Bušove politike, nazivaju je “američkom mamom” i “goropadnim Atilom”. Oni koji su protiv, “udarili” su tamo gde je najbolnije u samu porodicu Šian i to preko Interneta: pozivaju jc
Na udaru krifika: predsednik SAD Džordž Buš
stradanja i brzog. povratka vojnika kući iz Iraka.
“Finalna suza se prelila i više se ne može Zaustaviti voda koja je potekla”, rekla je čuvena pevačica slikovito nazvavši kampanju majke Sindi “finalnom suzom”.
Inače, kampanja mamc Sindi je podelila Ameriku, javile su agencije.
Osnivač i izdavač: Poslovni klub „Borba“ d.o.o., Trg Nikole Pašića broj 7, Poštanski fah 629, Beograd; Generalni direktor: Stamenka Gordanić.
Direktor i glavni i odgovorni urednik:
3398-1209; Dopisno: 3398-068; Kultura: 3398-372; Spoljna: 3398-155; Beogradska: 3398387; Sportska: 3398-289; Tehnička: 3398-282; Stenografi: 3398-137; Daktilobiro: 3398-136;
da “ne skrnavi sinovljevo ime” i “njegovu žrtvu” i prenose da joj je, navodno, drugi sin poručio da sc “vrati kući”, a da je muž zatražio razvod. Mnogi preko Interneta poručuju da “Bog, blagoslovi” - predsednika Buša, njegovu politiku, američu vojsku u Iraku...
Američka sredstva informisanja prenose da pred-
Faks: Redakcija: 3398-376; Teleks: 11407; Centrala: 3398-020; Pretplata: 3398-123; Marketing: 3398-124; Rukopisi se ne vraćaju. PRETPLATA U ZEMLJI: Mesečna: 520,00 dinara, tromesečna: 1.560,00 dinara, šestomesečna: 3.120,00 dinara, godišnja: 6.240,00 dinara; PRETPLATA ZA CRNU GORU 1 REPUBLIKU SRPSKU: Mesečna 13 evra, tromesečna: 26 evra, šestomesečna: 78 evra, godišnja: 156 evra. PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO: Mesečna: 1.040,00 dinara, tromesečna: 3.120,00 dinara, šestomesečna: 6.240,00 dinara, godišnja: 12.480,00 dinara. Tekući račun kod Atlas banke: 125-1721309-64. Prelom i štampa GP Kom-
sednik Buš “sa simpatijama” gleda na kampanju majke palog vojnika, ali da ne planira da se sastanc tim povodom sa njom.Umesto toga, Buš namerava da samo u ovoj sedmici na dva velika skupa brani svoju politiku u Iraku i potrebu da amcričkih vojnici tamo ostanu “dok iračka demokratija ne stasa” i dok se “nc postignu mir i stabilnost u Iraku”.
Detaljnije o tome će Buš na nacionalnoj konvenciji Američkih ratnih veterana u Salt Lejku, u državi Juti, gde je imao 70 odsto podrške birača, kao i na konferenciji Nacionalne garde u Nampi, u državi Ajdaho, gde su mu, takođe, veoma naklonjeni.
I dok se Buš sprema da naciji naglasi, kako ncki kažu, “već poznate poruke”, dok “američka mama” vodi svoju bitku da smrt njenog sina u Iraku nc bude uzaludna i dok joj sc priključuje sve više ljudi u antiratnom protestu koji se širi Amerikom, pozivi na razum stižu i iz SAamog, vrha SAD.
Senator Čak Hegel, republikanac iz Nebraske, koga neki već vide kao
· predsedničkog, kandidata
za izbore 2008, upozorio je da je “američki rat u Iraku destabilisao ceo Bliski istok”, da “sve više liči na rat u Vijetnamu”. “Amerika hitno mora da razvije strategiju štanja Iraka”, poručio je u nedelju u intervjuu mrcži Ej-Bi-Si (ABC) senator
7
napu-
Hegel, koji je učestvovao u ratu u Vijetnamu i dobio dve medalje i više drugih vojnih priznanja.
“Kada sa svih strana analiziramo dve i po godinec u Iraku... mi tamo nc pobeđujemo”, rekao je Hegel za ABC, ocenivši kao “kompletnu ludost” plan da se u Iraku ostaje dalje iz bilo kog razloga.
panija „Štamparija Borba“ AD, Kosovska 26, Beograd.
|
u i
}
f* { |
Piše: Dragan Milenizović
na ispitu
vih dana po našim medijima komen se katastrofičke prognoze za Srbiju, Čiji je autor ni manje ni više, američka agencija CIA. Prema tim nozama, Srbija i Crna Gora ostaju u “crnoj rupi” Bak; na bar sledećih petnaest godina, dok ostalim zemlja. ma, kako tako, ipak, kako CIA vidi, u budućnosti više cvetaju ruže. :
U ovakvim prognozama, često, autori pokazuju ng ) samo rupe u znanju, nego se kroz njih projektuju inj hove prikrivene ili neprikrivene želje, ukusi i naklonpsti. Kada bi se svet razvijao prema američkim prognozama, sigurno bi izgledao mnogo drugačije, ali, na sreću, to nije slučaj.
Odmah posle Drugog svetskog rat, kada su okupirali pobeđeni Japan, američki ekonomisli su seli da iračunaju što čeka tu spaljenu i uništenu zemlju, uništenu delom sopstvenim željama da polčini Aziju iPa-. cifik, ali umnogome uništenu i američkim bombama.
U prognozama, objavljenim posle rata u ozbiljnim američkim časopisima, još ozbiljnije je rečeno da će Japan, uz veliki trud i pomoć sa strane, tek za tridesetak godina moći da dostigne ekonomski nivo koji je imao uoči Drugog svetskog rata (Japanu udti, ekonomskom planu nisu baš cvetale ruže, pajbil bio jedan od razloga ulaska u ratnu avanturu), a miš će da prođe bar još nekoliko godina da počne da ha ta korak sa srednje razvijenim zemljama.
Rekoše Amerikanci i urekoše. Prognoze su objal ne pedesetih godina, što znači da bi Japan do 1981 godine, prema njihovim prognozama, trebalo da dl u teškoćama, a tek negde pred kraj milenijuma daš ne glavu. Srećom, Japanci su zasukali rukave i, bel velike pomoći sa strane, samo svojim elanom, vojo, željom, i nacionalnim konsensusom o prioritetima d žave, vrlo brzo se uzdigli do ekonomskog čuda. ~
A američki prognozeri trudili su se da više svoja prethodne prognoze ne pominju.
Kad smo već u Aziji, da li je CIA ili neka druga agencija pre deset ili petnaest godina objavila predli đanja da će Kina biti zemlja sa najvećim ekonomski rastom i da će tehnološki početi da prestiže razvijeli Zapad? Naravno da nije. Tek sada, kad je Kina val, putu da postane ekonomski džin, kome će svi gled8, u leđa, Amerikanci počinju da prognoziraju da će Ki vladati svetom.
Da mi imamo nacionalni konsensus o proritetima nacije i države, što očigledno nemamo, da sa član” zasučemo rukave i sami sebi ne stavljamo balvanef put, ne bismo ni morali da se osvrćemo na amerie prognoze. Njih ne bi ni bilo, jer o onome ko ima p* bednički duh niko ne govori loše.
Autoput u magli crveni sportski auto 7 izlete iz neba.
„Jasmina Nadaškić - Đorđetić Ž Smedere0
Vestje · svetinjd: | komentar! sloboda!