Bosanska vila
Отр. 24
_ 1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.
Бр. 2
Побједоносцев се родио 1826. године. Овршио је права у Москви; ступио је у службу у својој двадесетој години у московски сенат департамента, гдје је послије кратког времена добио да врши дужност секретара, у ком је положају провео шест година. За тим је постављен за секретара сената општег собрања
московеких департамената. Године 1861. буде придодат |
државном секретару, гдје је радио на организацији судова. Године 1865. буде назначен у министарству правде за члана конституције у Петрограду, гдје је послије извјесног времена премјештен и унапријеђен у грађански департамент касације. По заповијести цара године 1812. би назначен за члана државног савјета. А од године 1870. до 48. био је члан министарства просвјете. Четири године послије тога Побједоносцев је замијенио грофа Д. А. Толетоја у св.
Синоду и постане у њему главни прокурор, на ком се подожају и данас налази.
Што га поред свију побројаних заслуга, нарочито у нашим очима уздиже и чини још већим, то су његове симпатије, које је од вазда гајио према Србима. Побједоносцев је широм српских страна и крајина познат са својих услуга и доброчинетава српским сиротним ђацима у Русији; познат је са својих непоколебљивих симпатија. За нас је ово једна нарочита заслуга; али ми је нијесмо хтјели истицати. Ми му можемо бити само захвални и слободни, поред опште жеље да га Бог дуго поживи на корист Русије, а на „страхђ врагамљ“, да истакнемо и своју жељу : да Побједоносцев и даље буде нама оно што је био — а ми ћемо му вазда бити захвални. Нек је на дису великој Русији, и на понос Словенства и Српства...
сарај мане Ноћ на Бабуну“)
4 едра поноћ крила шири 257 И блиједи мјесец сија, На Бабуну ватре горе,
Врело хуји, вал се нија.
Ватре горе, око ватри
Шапат, смијех, збор и шала... Дуван пуше, каву пију
Украј врела, украј вала.
Тихо ноћни дуси слазе
Са околних сурих гора,
А лагани шумор шуми
Са топола и извора.
Испод сјенке од топола, И високих, густих грана, Стоји звекет од пехара, Стоји јека од пјесана.
С'једи гуслар тихо гусла И уз гусле пјесму пјева. Циго свира, коло игра,
Пјесма шуми, хука... врева...
Ведра поноћ крила шири И блиједи мјесец сија,
На Бабуну ватре горе, Врело хуји, вал се нија. И гомиле смјерног св јета, Што екрушено води ходе, Б/о Брамини ка Гангесу Светом врелу чеда воде.
И у врелу са молитвом Чеда купљу мајке миле И вјерују у том врелу „Љековите има силе. Погружен, у болу своме, Ту болесник многи ступа И захвата с врела воде, Да болесно тело купа.
И за жртву богу своме Он у хладне вале баца Неко сребра, неко злата Свету жртву од новаца.
А кад зора са истока Хтједе сунце да пробуди, Када сјајним руменилом Засијаше њене груди,
Тад све преста. (вак с окрете Према сјајној, рујној зорп, Што бијаше огранула
На великој сурој гори:
С'једи старац свог унука За бијелу руку хвата,
Па му шапће, па му збори, Џа га грди око врата: „Добро гледај, драги синко, На Вележу, нашој гори, Гдје Браспна хладна шуми, Гдје вплински стоје двори;
Добро гледај, па ћеш моћи
Сјајно сунце угледати;
(, како ће над Вележом
Нашим трипут запграти.
Зора свану, сунце грану,
Ал' не игра, већ нутује —
Ал унуку драго бјеш»,
Он вјерује... он вјерује... Мостар.
Михаило Мирон.
#) Бабун је врело близу Мостара, гдје се Срби православни, по старом обичају, скупе у очи рођења св. Јована и ту проведу
Мрвица филожофије.
Приповијетка С. Матавуља.
читаву ноћ до сунца.
у
() вијех дана донесе ми пошта са нашега ==) Приморја један смртни оглас, у коме писале, да је племенити господин А. (О, ће-
сареки мајор у пензији, умро у седамдесет петој години живота, Потписане кћери: Еулалија, Аурелија, Славија.