Bosanska vila

Стр. 30

1902. БОСАНСКА ВИЛА. 1909,

Бр. 2

А онда стави се на чело својим пуковима, па гласом, у коме не бјеше ништа људско, риком очајања, јарости и освете, командова:

= Јуриш!

Олујина се спусти и брво се измијешаше 5000 ко: њаника двају народа у паклену судару, који никакве ријечи не би могле описати, који никаква кичица не би могла приказати.

_Бенерал, гологлав, у руци имајући само још

комад од сабље, навали тамо гдје је непријатељ био најгушћи, тражећи смрт.

И нашао је.

Када послије ужасне борбе противници се раздвојише, десетковани и једни и други, ми, његови официри, његова остала дјеца, донесосмо његово тијело покривено ранама.

Оба јунака, отац и син, почивају један до другога под истом плочом у Мар-ла-Турском гробљу.

( зранцускога превео Ђ. Поповић-Даничар.

о а

Стакло. — Курт Јулијус Волф. —

С балог дана толико му је дотужила глад, подерано

одијело, повјериоци — сва његова пјесничка невоља — те ријеши, да се помогне препоруком. Мало се домишљао чијом, но избор паде на Фремблинга, савјетника и фабриканта, који је био познат и поштован са свог хришћанског духа.

Кад је предао своју понизну и тужну молбу, написану високим стилом, осмог дана би позват, једне неђеље прије подне, у савјетникову вилу. Није му било лахко отићи тамо. Знао је, да се мора одрећи свог слободоумља, својих начела, да се мора вјешто понизити пред меркантилним рачуном. ( тога пред ходно прибјеже свом стакленцету. (Ракија, по себи се разумије, није ни скупа, а брзо ради).

„Па,“ отпоче савјетник, достојанствено устурен у столици са наслоном, кад овај уђе у кабинет за рад, „прочитао сам вашу и сувише ошпирну молбу. Ја помажем драге воље: само с разлогом и по вриједности. Саопштио сам оно, што тражите, моме пријатељу, учитељу — хем, име није потребно Но он је о томе поднио такав извјештај, да вам га не смијем ни показати. По његовом нахођењу, ви сте слаби, душевно слаби, екецентрични, при том сте необично самовољни .:.

„Допустите ...“

уМолим! — А што се његовог мишљења тиче, не вели. да вас треба одбити. Пређимо, дакле, на ствар. Шта желите да вам учиним 2“

„„Да отворено признам, нијесам се о томе још тачно предомислио, мислио сам...“

„Могли сте мислити, да сам ја трговац. Ако сте писали већ какву књигу, онда ћу вам је о свом трошку штампати и предати каквом погодном издавачу на продају. Шристајете ли 2“

„О, зацијело пристајем — врло радо,“

„По себи се разумије, да то. не смије одступати од мојих погледа. „Чији хљеб једем, тога ћу и пјесму пјевати.“ А на какво дјело смијем рачунати, јер ћемо према томе утврдити цијену 2

„Ето -— стојим вам на служби потпуно. Господине савјетниче — молим вас заповиједајте — или ако смијем учинити предлог: могао бих радницима ваше фабрике држати неколико опште-научних предавања. У данашње вријеме врло се много иде на руку образовању радника...“

„Но — но — понекад и сувише много. Ја имам такве раднике, с којима сам задовољан. Нијесам рад, да социјалистички отров дође међу ове људе. За извјесне људе не важи баш ништа просвјета. А ја увиђам да имате добру вољу. Него ми можемо доцније, док се размислимо, приступити ствари. А сад сам вас позвао на вечеру код моје госпође. Баш је то добро дошло. Од јучерањег јела преостало је нешто. Ако је по вољи 2“

„Молим вас лијепо, господине савјетниче, само за тренутак. Пошто сте тако добри, да се о мени старате, усуђујем се, да вас молим за малу позајмицу. Ја сам дужан, повјериоци су ме притијеснили, положај је ужасан.“

„Хи — а колико вам треба 2“

уиДо; до двјеста марака, господине савјетниче.“ Тако — али, ја вас не познајем још. Тјешите Руј 2 Ј

ваше повјериоце још неко вријеме, а мени ћете дати потребна обавјештења о породици и досадашњем животу, додајте томе неколико јемаца ради подробнијег извјештаја, па ћемо онда гледати, шта ће се радити. А. гад за трпезу.“

„У трпезарији би представљен госпођи савјетниковици, жени строгог погледа и сувог лица, о којој је знао, да има много дјеце и да је кћи једног духовника. А ту је био и један младић, слушалац филозофије. Савјетниковим милосрђем за вријеме распуста вршио је елужбу домаћег учитеља његове дјеце. Био је то висок, прав човјек, свијетлих очију као стакло, хладног и чистог лица. које се при забављању развуче у осмијак с неисказаном ексагношћу,

Трпеза је била постављена, на њој бијаше неколико винских стакала и чиније са хладним јелом.