Bosanska vila

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Отр. 265

Бр. 18. п 14 |

Нас Срба има овдје на жалост много. рије 2—8 дана дошао је ш е анојловић из Говог Сада. Алекса је отишао, има 15 дана, а са мном је остао један слуга, који је дошао из Мостара. Ја се лијечим сурушком, мелијеком, пноалацијом пи фладним кутањем, Забаве пчмам прилично =

Чуо сам, да је Јаков тао семе из латинскаг,“

што би ми итак мило било, јер таако може положиши и трећи у други разред. Ако буде срећан, он ће ме замијенити. Штао ја не могог, ом ће моћи, само ако гтиједне, Е Примиле, пошлиовани господине и драги училивљу,

израз највећег тошлиовања а и искрен поздрав од

Вашег ученика | Јефтана Шанлпшћа. У Глајанбергу 57..јунија 1894.

Накоп десет месеца после тога добио сам од Јефтана ово пнемо: | У Мостару 90. атр. (12. 1.) 1895.

Пошлаовани господине професоре!

Отросташте, што бу Ваз можда увнемпритац маг лом једном молбом, којом се на Бас обраћам. Ствар се тпиче мога бралаа „Јакова, који- је сад овђе. Он је, као шлио змалие, натуетио сам школу а није био тстијеран, с тога, мислим, има трава да добије фреквенттацију (Ја Вас дакле молим, да будете тако добри ш одете гост. директаору, да Вам да тлу фреквентацију "па да је мени тошаљете. Ја сам се већ обраћао на двојицу своји колега, но они су толико колегијални били, да ми нијесу ни одговорили. Вала доброта према мени позмалаа ма је, С талога мислим, да ми не ћете замјеритти, лао ш овај туш на њу атељујем. Ја Вам натријед затваљујем и молим Вас, да ми изволите назначилац, ако буде каква трошка око штемтла пели таакво лао. |

Кроз једно три неђеље идем у Рлајснберг тш све се тремишљам, да ли да сврнем у 17 Сад. Кад биг и сврнуо, ттио биг се користила том приликом, а тпо је да положим 111. разред. С таога Бас молим, да ми јавилпе, би ли ми се тло дозволило и на кога тареби нолбеницу послали „Још Вас молим, да се извијестилие, биг ли могао ја сам одредити дан. полагања тистилпа.

Штпо се тличе мога здравља, ја сам трилично добро. ЛТршав сам, то је истина, али немам грознице ни кашља, а болест се никако не товраћа, и ако се кров тари дана навршује година од оне тпешке моје 60лести. Ја Вам ово о себи пишем, шлао се надам, да ће Вас то као мога искреног ш доброг наставника а

свакојако и пријатеља интавресовалиш. (Пријаливљем став.

миш се барем токавали у најкритичнијим часовима. Увијек Вам твала).

Јамачно Вам је тозналио, да ми је у » Дели« изашла једна тритовијетка (јануар о. г.). Сад ће ( свесци ва атрил) изаћи пч друга. По свој прилици у 8. или у 9. броју > Српскога Прегледа« изаћи Ће и трећа моја трима. Кад пшлио видите, ја сам се у доколици притватио пера. Птискарам. (во Вам напомињем е тога, што сам чуо, да се покреће опет > Опражилово,« тв бит рад био, да п тамо закуцам на врата. Молим Вас, јавите ми, је ли у отшлие истинит тај глав. Излазиће у Карловцтма, је љл те Уредник г. Паја Марковић Адамов“ Ја бит могао одмат товући своју причу од » Сртског Трегледа« ш ствавнтан је Вама на растоложење.

Ја желим, да ми о себи најповољније гласове јавите: да сте здрави као брдо а задовољни као тајгровнији (рлегмалиште.

___ Алекса Вас много тогдравља. Сад је и сувише заузет послом, с таога Бас моли, да му отпросшитив, штао Вам не тиле.

ГТримилав мајусрднији тоздрав и израз мога особилаог поштовања по ваквалностиц.

Ваш Јефтшан Шамлашћ.

СЛОВЕНСКА И СТРАНА ХРИЖЕВНОСТ.

Талијанска књижевност,

Талијански мјесечни лист „Га Маоџа Каззеопа Воган со-Пеегата,“ што излази у Фиоренци (“а деј Аполшата 18.) отворио је нову рубрику за познавање научно-књижевнога рада и образовања код Срба и Хрвата. Ту рубрику у листу уређује професор Вартоломеј Митровић. Он је наппсао за ту рубрику први свој научни рад о Доситију. Наша сарадница гђица Умберта Графини превела је у томе листу Војислављеву лијепу пјесму „Елогија“. Ту је преведена и једна српска народна пјесма, а има биљежака па српске и хрватске најновије књижевности. Цијена је листу 6 круна. Ми га не досивамо, а врло би се радо замјењивали.

Руска књижевност.

„Славиански Век“ зове се руски, односно свесловенски лист, који излави у Бечу ево четврта година. Уређује га чувени патриота А. А. Вергун. Тај лист доноси по штогод из свију словенских књижевности, па п из српске. У 82. броју донио је лијепу слику Омајеву и о њему врло симпатичаш чланак из пера Андреја Сиротанина. Сав је чланак проткан Змајевим стиховима, што у оригиналу, што преведеним на руски. Писац га приказује као највећег лирског пјесника српског, како га је, вели, оцијенио сав народ српски и хрватски.. Овим тога на крају су листа још три Змајеве пјесме преведене на руски језик. Прву је превела Глушова, а друге двије (Словак и Козак) у преводу А. И. Степовича.

ХЊИЖЕВНЕ И КУДТУРНЕ ВИЉЕШЊКЕ.

Српска Зора и њена предавања, Дубровачко друштво »Српска Зора,« са задатком као и наша »Просвјета,« живо ради око српскога напретка у Далмацији. Сада читамо да »Срнска Зора« држи задругарска предавања у Котору ш Книну пи да сву снагу улаже око оснивања земљорадничких задруга, »Српска Зора« сву наду своју полаже на српске свештенике и учитеље, који имају највише додира с народом и за »Српску Зору« могу највише учи= нити. (Ово нарочито износимо за. углед главноме одбору наше »Просвјете,« који би требао пи могао удесити предавања за народ. А главној скупштини стављамо на срце, да мало више пажње поклони српскоме свештенству и учитељству, јер за двије године »Просвјетина« рада не видјесмо ни једног свештеника, ни учитеља у главном одбору.

КИНУ ИРИНУ

то њ