Bosanska vila

. 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 267

Лутрија за југословенску изложбу. Бпоградски листови јављају да су готове срећке југословенске _ умјетничке изложбе. Рађене су по“нацрту умјетника, · Вучетића, а израђене су у литографској радњи Пере

Марковића. Цијена је срећци динар или круна. (Сав.

приход од ове лутрије употребиће се за откуп умјетничких радова југословенске умјетничке изложбе.

Састанак словеначких ђака. У Љубљани се са= сташе 2, јула словеначки матуранти и великошколци. На збору је било и других словенских ђака. Тада је Чех Дворжак држао предавање о раду чешких ђака, а Пољак Грабовески о раду пољских ђака у народу. Одбор је закључио осам тачака о своме раду међу народом. У те тачке спада састављање статистике словеначких мањина, спстематско држање предавања, оснивање путничких књижншца и ширење народних књижевних и привредних листова по народу. Ето

"лијепа примјера српској омладини, шта треба да ради

у своме народу. Е

__Споменик Змају Јовачу Јовановићу. Одбор српске женске добротворне задруге у Осшјеку покренуо је мисао, да се омиљеном сриском пјеснику Змају подигне достојан споменик. Ту мисао треба да остваре "врпеки ђаци, гдје год их има. Онш треба да створе одборе и купе прилоге између себе, разумије се под надзором гл. учитеља и учитељица. Најмањи прилог од !0 потура може свако и најсиромашније ђаче приложити. Окупљање прилога треба да почне чим почне школа. Онда треба да се избере главни одбор, а то би најбоље било у новосадској српској гимна= зијџи, коме ће се новци упућивати, или можда би примила на се ту бригу и српска банка у Загребу, пили која добротворна задруга. Онда би се одлучило

гдје да буде- тај споменик. Шира објашњења даје

тајник задруге Лазар Богдановић у Осијеку.

0 музеју српске земље Из Биограда смо добили вњижицу, у којој је извјештај о стању музејских збирака, о приновама у њему, о раду у музеју и у одбору. Књига је велика 26 страна, а оштампана је из академијина „Годшшњака“ ХУП.

Споменик Васи Чарапићу. Ђаци основних школа срева врачарског у Србији скупили еу прилоге и подигли споменик у Бијелом Потоку на гробу чувеног "јунака Васе Чарапића. Споменик је свечано откривен п освећен 27. јуна. Ђаци, приложници, одстојали су

најприје службу божју, па онда изишли под Авалу“

до гроба Васина и споменика. Ту су свештеници осветили споменик, а говор је држао учитељ рипањ= ски и наш сарадник г. Димитрије Глигорић. Слава српскоме јунаку Васи Чарапићу, а тако исто слава-и хвала омладини, која се сјећа својих великана!

Југословенска изложба у Биограду. Од 5. сента отвара се у Биограду изложба југословенских умјетника. Ту ће бити заједно изложени радови Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца. Најбоље радове откупшће приређивачки одбор и употребиће их као згодитке на лутрији, која ће се приредити за вријеме изложбе. Радови ће још бити награђени медаљама златним, сребреним и бронзаним. У одбор за оцјењивање радова изабрани су: др. Марко Леко, Михајло Валтровић, др Јован Цвијић, Андра Стефановић, Симо Матавуљ, Стева Тодоровић, др. Милоје Васић, Љубомир Нешић, Љуба Јовановић, Миливоје Смиљанић, Милоје Јовановић, Станоје Михајиловић, Милан Николић, Бранко Поповић, Коста Јовановић и Светислав Петровић. Изложба. ће трајати до 25. септембра. |

Борба за глагољицу. Браћа Хрвати свуда нагишњу да уведу у своје цркве глагољицу и словенску службу, као што је имају Орби римокатолици у Црној Гори. Та је борба најжешћа у Далмацији, гдје пи Срби ри= мокатоличке вјере војују заједно с Хрватима. Тако су ове године на св. Ћирила : Метода хтјели служити словенску службу глагољицом, али им је то из Рима забрањено. Далматински листови соколе народ, п предлажу, да се више не моли, него силом уведе у цркве оно, што је словенско.

Бугарско позориште. Бугарски листови пишу, како се кнев Фердинанд живо заузима да се у Софијт подигне бугарско народно позоршште. Киез је одредио, да држава притече у помоћ са 500.000 дип., јер толики је прорачун за позориште. У репертогру биће поред оригиналних народних драма п други модерни преводи из свјетске књижевности,

Освећење заставе. Српско занатлијско пјевачко друштво у Вршцу набавило је друштвену заставу. · Свечано освећење те заставе извршило све па Илијин дан, ув многобројно судјеловање изасланика разних српских друштава и околних српских опитина. Одбор је раваслао нарочите позлаћене ексере, којима се прикуцавала застава. Шресједник је одбора био Божидар Поповић.

Радосна појава Српска великошколека омладина у Биограду, својим патриотском и. тпромишљеним ра= дом заслужила је особито признање српеког народа па свију српских земаља. Њезина је заслуга у првом реду зближење српско-бугарско, у које се тешко вјеровало. Ево је сада, гдје живо ради на слози и оравимљењу Орба и Хрвата. И евлки им рад иде од руке ш лијепо успшјева. Сада су позвали хрватеку п словеначку омладину у Биоград на стогодишњицу српског устанка. Хрватска омладина одаввала се братскоме позиву, па су на то пристали и они најжешћи Хр-= вати, присталице Старчевићевог начела. Ми се раду= јемо оваким гласовима, јер је већ вријеме да се браћа познају, золиже и пораде за своју будућност.

Тридесетпетогодишњица. Лицем на Цара Костантина и Царицу Јелену прославио је у Шапцу, скромно и нечујно, у кругу своје породице, знанаца пи пријатеља, ријетку славу шабачки учитељ п управитељ основне школе етар Ј. Црнчевић. Оп је тај даџ навршио 85 година учитељске службе, с тога је тај вначајни дан свечано прославио. Прослава та значајна је и за нас овамо, јер је Црнчевић провео осам година у сарајевској српској реалци, гдје се одлико= вао као један од најбољих српских наставника и иза себе је оставио најљепше успомене.' Његови некадашњи ђаци, међу којима је био и уредник овога листа, диче се и поносе својим наставнаком, коме желе да још: дуго поживи на корист српске школе пи да види своје жеље једанпут остварене.

Прослава краљева рођендана. Петров дан, као дан краљева рођења прослављен је у Србији пајсвечаније, а нарочито у Биограду. Поред ев=чане службе у саборној цркви, на којој је појало бијељинско ерп= ско пјевачко друштво Србадија, поред благодарења на коме су ошли сви чланови краљеве породице = Биоград је био свечано окшћен, а у вече је народ

приредио бакљаду и освјетљење своме омиљеном

владару. [о вече био је у двору снечан ручак, први " дипломатски ручак за вријеме новога краља. Краљ је први. наздравио, изјавивши радост што су односи

РО