Bosanska vila
Вр 13. и 14.
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
(тр. 271
устанка положшће се темељ за народну. скупштину пи цркву св. Саве. — Русија је наручила за своју војску у Азији 100.000 манцијер-кошуља, које по пробија пушка и пе сијече сабља. — Почетком јула у Џаризу је откривен споменик чувеном француском љекару Џастеру, који је измислио лијек противу уједа од бијесних паса. — У Хрватској забранила је влада одржавање народног збора у Валпову, разумије. се по наредби из Пеште. — У војсци Аустро Угарској пма 47 процената Словена, а у флоти 56 процената; Нијемаца има 29 процената, у флоти 10; Маџара у војци 18, а у флоти “. По томе је у војци њиховој ш на суву и на мору већина словенска (само да је сложна). У Јадранском мору, у заливу дубровачке ријеке нашли су неку нову рибу, дугачку 05 ма широку 45 цм. Тијело јој је сребренасто — Порођај талијанске краљице очекује се почетком септемора. — Милан Обрадовић, бивши уредник „Вијенца“ у Питебурту (Америка) штампао је нову књигу, у којој су „Четири народне приповијетке, по казивању Фрање Трстењака, из Бјеловарског краја. — Од Видова дне покренула је биоградска књижара Божидара Дачића нов лшет „Српска Библиографија“.
ЧИТУЛА.
Јока Бабић. У Сарајеву је преминула 28. јуна честита Српкиња, добра мати, вриједна домаћица — Јока Бабић, рођена Јосиповић. Њевина нагла смрт изненадила је све пријатеље и поштоваоце те честите породице г. Аћима Бабића, пресједника српског пјевачког друштва „Слоге“. То се могло видјети и по оном сјајном и многобројном спроводу, јер све је похитало да ода потоњу почаст врлој покојници, која је свима нама добро повната, нарочито ва вријеме ове борбе, како је мушки бранила народне вође и свагда држала њихову страну, не гледајући при томе, ни родбинске везе, ни сродство, ни пријатељство. Нокојна Јока бијаше међу женскињем највећи и најодушеељенији заступник народних права. Иза себе је оставила двије шћери и два сина. Бог да је прости и помилује!
Симо Јовановић. Лицем на св. Илију преминуо је у Бијељини многоваслужни и честити првсједник српске општинз и народни првак Симо Јовановић. Покојник је био један од најотресенијих српских родољуба тога краја, ријелак Србин, који је свим срцем и свом снагом бранио српске интересе и борио се за народна права. Покојни Симо родом је из Херцеговине, одакле је доселио као дијете: За вријеме српеко-турског рата борио сву српској војсци као добровољац, а био је и у Херцеговачком устанку. Са српским добровољцима борио се у руском табору код Шипке. Послије окупације вратио се у Бијељину, гдје је својим истрајним радом и пожртвовањем за опште народне ствари стекао неограничено повјерење и љубав цијеле Посавине 32 вријеме његова пресједовања у сршској општини подигнута је у Бијељини дивна зграда ва српску школу, а бијељинска српска општина благодарећи свијести и родољубљу свога честитог пресједника вавда је била ув народне вође. Велика је штета, а ва дуго ће св осјећати велика празнина смрћу овога неуморнога радника на општем народном послу. Бог да га прости и помплује!
Душан Н. Михајловић У Доњој Тувли преминуо је још 20. априла, у крилу своје породице, биоградски гимнависта шестог разреда Душан Н. Михајловић. Покојник је био врло марљив и вриједан ђак Вукове гимнавије у Биограду, гдје га је срце вукло и поред гимнавије у свом мјесту рођења. Оплакују га два брата: Михајло и Борђе, мати Савка и тетка Госпа удова Отокановић, Бог да га прости и помилује!
Др. Илија Вучетић. У Пешти је умро један од првака и вођа српске либералне странке у Војводини, повнати борац и бранилац срџшске црквено-школске автономије, риједск Србин и родољуб др. Илија Вучетић. Џокојник се родио у Н. Саду 1844. Свршио је основну, ва тим њемачку школу у Барадину, па онда гимнавију срчеку у Н. Саду, а права у Сегедину и Џешти, Био
је одличан ђак, за то је лако постао Џекелијин питомац. Још
као ђак истакао св у колу српске уједињене омладине, а за тим у колу Милетићеве гарде. Писао је ватрене чланке у „Застави“ и „Бранику“. У српском карловачком сабору био је и чешће извбиран _ као посланик. Био је и потпресједник сабора, а пуних осам година угледан члан саборског одбора. На новинарском конгресу у Биограду био је изабран за потпресједника. Био је неко вријеме као подбиљежник и биљежник у Н. Саду, но допније остави чиновничко звање и отвори адвокатску канцеларију. Др: Илија Вучетић био је свјестан и одушевљен родољуб српски, који је уживао велико повјерење у своме народу. Покој му српској души! -
НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ.
Говор дра Николе Ђурђевића, на великом збору српске народне радикалне странке у Окучанима 20. септембра 1908. год. Народна библиотеха свеска [. Издаје друштво „Рад“, дионичарско друштво ва ивдавње српских књига и новина у Руми. У Новоме Саду, српска штампарија дра Светозара Милетића 1904. Цијена 20 потура.
Слава или Крено име, прилог слици Б. Вукановићке. Описао и средио Б. Будисављевић. Напријед је слика (која се може добити на платну у бојама) Б. Вукановићке, а за тим чланак о креном имену, од Будисављевића. За тим су прештампане три народне здравице и пјесма „Ко крсно име слави, оном и помаже“ аз Вукове збирке. Ова се књижица добива бесплатно уза слику.
Извјештај за ХУ!. школску годину трговачке школе „Београдске Трговачке Омладине“ за 1908./4. У Београду нова електрична трговачка штампарија 1904. Ђака у овој школи било је на почетку године 606, а на крају 348.
Извјештај о српској учитељској школи у Карловцу. За школску годину 1903.—1904. Ср. Карловци, српска манастирска штампарија 1904. Свега ученица у овој школи било је 71, од којих је било из Босне и Херцеговине 28. Прва и најбоља ученица, која је свршила ову школу с одликом јесте гђица Јованка Адамовићева родом из Сарајева, „Просвјета“ је имала 10 женских
штипендија у овој школи.
_ Може ли се свештенику одузети свештенство 2: Написао И, Х. Теофило Стефановић. Београд штампарија С. Хоровица 1904. 80, стр. 48. Цијена 2
Педагошки Преглед, часопис за науку о васпитању ч школски живот. Година Ш. Број 1. и 2. Власник Мил. Марковић. Уредник др. Стев. Окановић. Годишња цијена 4 динара.
(0) српском имену у Старој Србији и Маћедонији. Напис»зо Вас. Ђерић, професор. У Београду, штампано у државној штаммпарији краљевине Србије 1904. 89, стр 46. Цијена динар, или круна.
Извиђење земљишта, крокирање и мерење висина барометром, од Отев; Илића, потпуковника, Биоград, штампа Ч. Стефановића, 1904. 89, стр. 102. Цијена 2
Мали Венац причица, цртица, песама, олиса и вагонстака из природе. За омладину оплео Мих. М. Станојевић, учитељ. Београд, штампано у државној штампарији 1904. 80., стр. 12. Цијена 50 пара. -
Прва посланица радикалном народу, од Милоја Шлића, сељака. Чачак-Бвоград, штампа Андре Јовановића 1904. Цијена 2
|
ен њска-
____ ПР Е
—_|НР_--
- ПРО ЈА И ПР ли