Bosanska vila

и ниши пи 1

'ћ

Бр. 15. и. 16.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

| | Стр. 291

Млинар. Ова је игра шаљива и накарадна. Један | узме сач (пеку), сједе на сред собе, "окреће пеком и: грокти (пјева): »(, о, 0!« и све више диже глас, колико му душа може поднијети. Други момци изађу

на поље. Једни се направе коњи, други узјашу на.

њих и вичу: »О млинару!ј« Млинар се учини глух и једнако грокти, док ти из свега гласа викне: »хо, охо, охој« Они с поља вичу: »Може ли се самљети7« Млинар опет окреће сачем, као да ништа ни чуо није. Док ти, драговићу мој, не повиче: »Може, може да; али какво ти је жито2« (С поља набрајају: кукуруви, јечам, 806, · просо, раж, хељда, али док пе рекну пшеница, не пуштају се унутра. Кад почну улазити вршште, рштају се, гдјекоји и млинара удари Он се љути, па пи пуцне кога кајпишем,. изговарајући се: »Ма чоече добри, да не би овог мог кајиша, баш ме то твоје коњче хтједе убити«. Млинар није то ни изрекао, а оно други га опет груне. И то иде еве једнако, _ цуре и снаше смију се, а некога и заболи, док ко од | старијих не повиче: Доста је дјецо; дајте коју другу игру!

Шеђед И ова пгра отвори смијех и пумбуес. Начини се један. између спјелџија, међедом, умотају га поњавом, усучу од спјена уже па га утегну. Један узме решето, канџију п штап, па се огари угљеном п начини се као Каравлах. Ето гас међедом међу преље, па на сред собе започне шалу и игру с међедом.

Ката или трсшена. Свуда широм поносне Босне играју се капа или прстена. Узму десет обојака, натикача, наратака, рукавица, капа, шта већ буде при руди, само треба десет покривача, (у Сарајеву филџана, тољица) а штра се п у четири и два, како ко хоће. Два мајстора подијеле момчадију, па једни с једне стране. а други с друге па се играју и поткривају прстен. Игра се до сто коза, пили п више, како ко хоће. Под прве двије капе, ако се прстен нађе, онда се пишта не броји, већ узме прстен и поткрива она страна, што је гледала док је прва страна поткривала. Ако се претен пађе у трећој капи, онда је патка пи броје десет коза Доцније се козе броје, колико буде неподигнутих капа. Но бројење коза пде како је гдје обичај.

Надиграни пире лончиће петњаке, или лочу прстен, а кадгод се и брију. Ове казне изазову сми= јех, а кадгод и свађу и хатор. Често пута наспу луга у петњаке, па тако надиграна страна мора их пирити. Локање је претена тешко. Дођу па успу у здјелу воде или расола, па опда луга и чађи, баце прстен у здјелу и зубима се мора извадити а језиком паћи.

На прелу и сијелу многи се и загледају, па се доцније и узму, а бива случајева, да цура утече у поћ своме драгану, ако је кућапи пе даду драге воље Отмица је бивало чешће, гдје па вор отму ову или ону цуру.

Данас је српског сијела и прела готово нестало. Све је као убијено, забринуто. за опстанак Истина,

"овдје, ондје још се нађу стара прела и сијела, особито у југо-взападним селима Бање Луке, па око Гламоча, Бос. Петровца, Кључа и Јајца, али све ређе и слабије. Е МП. Бајање и врамаље.

„Кад се баје у очи се гледа“.

Овом пословицом хоће да се рекне ономе, који почне петљати и околишити истину, каже му се, ошва, да истину говори, да не петља п не лаже. БаЈалице рекну да се мора у очи гледати, ако се хоће да бајање помогне. (С тога оне и говоре: да ти очи "видим, јер »Кад се баје у очи се гледа«.

Баје се и врача, кад на кога болест напане, кад му науде уроци и зазори.

У Смрдину, код Маглаја, бају у хљеб, шљиве крушке, јабуке п црвени лук. Кажу да је најбоље бајати у лук. Обајана ствар дадне се болеснику да поједе. . Баје се п стоци, благу. Баба Ранђија у Смрдину бајаше једном болеснику овако: »Мој сапутник и скупљач бира Васкрсија« рече ми да она баје. Хајде

"де, ми се оконачимо код Ранђије, ја се послије на-

чиним да спавам, покријем се по глави, а Васкрсија извади девет сувих шљива, Ранђија хукну у њих, па

стаде говорити лагано: »Вашме оца и сина и духа.

светог; иде пољем девет урочица и девет сестрица, вапиме оца и сина и светог духа; сад броји натраг: девет, осам, седам, шест, пет, четири, три, два, један, Обајане шљиве даде момку, Васкрсија узе шљиве, па три пута преко себе маши, као да их хоће ба– цити, па онда их поједе, а бајалици плати маријат. Још је говој ила иза један: »Иде бијела куца преко воде, на камен стаде, камен се распаде, а на Васкрсији (већ како је болеснику име) урока нестаде«.

Неке бајалице говоре ш овако: »Ни у птице млијека, ни у рибе лијека, ни на гаврану биљега ни па руменки (крави) урока«.

УШ.

БВарин дан у браће дуслимана. „Варица вари, Савица лади, Николица куса“. Има ли Србина и српског сина на овим стра= лама а да ову пјесмицу не зна Нема, јамачно нема. Дјеца добро памте кад падају: Варица, Сакица и Наколица. То је њихово уживање као и Божић. Варица пили Вара (око Маглаја и Грачанице рекпу вара, а у Босапској Крајини веле варица) вари се на Варин дан или најдаље у очи Никољ-дана, бива 4. или 5. децембра сваке године по српском календару. Тада и наша браћа Муслимани варе вару. Мени су позпата ова мјеста. гдје Муслимани на селу варе вару, и то; у Бронзаном Мајдану код Бање Луке, у Перовићима и Јаблапици код Маглаја на Босни, у

= ____-_--- ти ин

=“ и ПР

фури