Bosanska vila
Отр. 320
1904. БОСАНСКА ВИЛА. 1904.
Бр о и 18.
Кад би било поруке с оне стране гроба = 8а-= –
цијело би нам наши мили и драги поручили :
»Не дижите нам камените, него живе споменике милосрђа, јер су и Богу и нама угоднији!...«
»Подај у жива уста!« — вели народна филозофија.. ђ
Не треба мислити да улична свјетина нема овјећаја. Има. Али на свој начин. Она ће капу скинути п побожно се прекрстити при. сиротињском погребу, јер у њему види и своју трагедију..
Али шта ће ту свјетину па от при погребу богаташа, који никада није ништа допринио општем добру; коме се и у мртва уста меће, док толика жива гладују!!... |
У индустријским државама, таша служи сиротињи као извор заслуге — може се та парада оправдати бар с тога гледишта, Али код нас — никако! Јер новац, који се овдје на то изда, одлази у пноземство и тамо циркулира. | -
Ако и на даље раскош тјерамо, — можемо на=
прајед, па чак и у томе прорачунати, кад ће руда
ударити у бријег... НЕ –
Сасвим је, пак, што друго, кад умре човјек, који је велике заслуге стекао по свој народ, па му мјеродавни фактори приреде величанствен погреб и подигну сјајан споменик. | | У томе случају цио народ. осјећа губитан, па и
она улична свјетина, која је дио те цјелине.
Маса народна, баш за то, што је маса — не може својим мислима и осјећајима дати пзрава. Зато њој тај погреб и споменик годш, јер. види у
пије раскош бога=
њему израв и свога пијетета према покојнику. Тај је великан и њу задужио овој ПА јона ов за опште добро.
До пијетета, који извире из душе цијелог народа, не допире ни сјенка друштвених предрасуда, а тако исто ни људска сујета; јер над тим шијететом, над тим вјечитим спомеником == трешти звијезда народног признања...
Можда ће се за те бесмислене параде код
_ обичних богаташа и неваслужних људи рећи:
»Е, па шта ћемо, кад је свугдје таки обичај!
То није никакав разлог! Њиме се нећемо ни. мало оправдати! Ако ко чини криво — пз тога баш треба да црпимо поуку а не да се на њега угле= дамо ш за њим поведемо! А морамо и то узети у обзир да су евугдје — друге прилике.
Сриска је сиротиња извор, из кога наши богаташи црпе. Џа ако буде једнако тако ишло = извор ће се писцрпсти, па шта онда7!... | |
Највеће благо једнога "човјека јесте — његов
народ; а највеће благо једнога народа Јесто = 6 пова држава.
Али како да. процвјета она држава, чији народ. нема смисла за А ПП пој сваки рад
Па свако себи вуче = ту је Ур
равуло народце снаге у свакоме погледу!..
Јао што је општи морал темељ. моралу појединаца, тако нп благостање једнога. народа служи ва основ благостању његових чланова... у 5
И а Савка С.
Елсогдб 41 Мепегла.
______(Писмо другу Дутану Јездић) - ( Руму 1 |
б „Мепиае-а. Хитро, устасмо, | спремисмо и изађосмо на кров лађе, да ПО видимо Венецију. Хитри Венус већ је пјенушио море у Гранд каналу. Овиждање лађе означи да смо већ ту. Ево насу Венецији.
_ Тек мљетачка вила дизаше вео магле с
| ници окупана јаком јутајњом росом. Уз јаспи "08 ла са торњева сјајних цркава, који зову на _јутрењу мису, показа нам се дивна и чудновата · Венеција. - -
На сјеверо-вападу Јадранског 5 мора. подиже се овај знаменити, свјетски град не мање од 118: лагун-
ских острва, од којих су Риалто и Гиудека највећи,
заузимајући обим од 1 ки. Број је становника 160.000: При крају ХУШ. вијека Пе (65 56: 000 становника
== енеција, Венеција! будио нас је камаријер || | брже 66
број достиже стару висину. · 160 капала, а 400 мостова спајају острво са острвом
: уквасити ногу.
· чаробног града, оставља) јући нам га на повор-
подавило за вријеме "великих поплава. 1540. године бјеше 107.000 становника, а пошљедњих година њихов
Кроз Венецију п пролави
тако, да пролазећи кроз свих 2100 улица, не морате У Венецији су: коњи, кола, велосицеди и аутомобили непознате и непотребне ствари. Само на Лиду, између (Свете Јелисавете и морског купалишта има. коњски трамвај. Чамци, гондоле, барке п лађице то су саобраћајна средства за Мљетке, опш
"замјењују вожњу у правом смпелу. Канали суп репуни "чамаца п у њима ПА Пи рибе. -
Ако се погледа како је подигнут овај град,
_ може ве с правом рећи да је варош на кољу. Овдје
се може видјети, шта "је У стању дуо ери људска марљивост ш снага. Ове ове охоле палате и богате _ које стоје“ тако 10800 леже наду боком те-=