Bosanska vila
Бр. 17. и 18.
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
Стр. 329
Слушај срце !« Поштен човјек свакад буди, Нек ти ј лице као сунце!« па онда | | | »А за јевик дичног Српства, Вјерђе праве, часног крста, За јединство отачаства, Пролиј крвцу, нек је проста!
Имена ти, и заставе,
Кад ти с когод дирне, сине, Гини онда, пе жал главе, Јер то нам је од старине!
И кад дође одесудни час, час борбе за слободу земље, за славу народну, кад се мачем буду резале границе, тада мати сину своме поручује: »Дому своме брже да си, Од куд било, род те зове... Нек п твоја капља скваси Прадједовске те гробове!« Таке савјете даје мати Српкиња сину Србину. А п синовље је срце српско, пуно огња и жара, које доста чудновато и непојмљиво скаче, _ Јер осјећа у свом жару: Онај огањ са гломаче Светог Саве на Врачару.
Овакав ћете патријотски тон наћи у свима готово пјесмама г. Ђурића. Он говори не с театралНим заносом о себичности, која је српско царство упропастила, о злоби, која Србима. не да да се сложе и да што год озбиљније раде, о пакости, која копа гроб о руши здрави организам друштва и појединца, једном ријечју о свима душевним особинама, које прате Србе кроз цио живот, и које састављају велико богаство наше ситне душе, неваспитаности.
_ Због тога ијесме кипте Простратима, Кајинима. Данашње је покољење недостојно оних битака, напора, које су имали наши до п послије — косовски преци. Ми смо већином блудни синови п кћери, којима је име легијон. Овај оштар и доста праведан прекор не може нас вријеђати. Он је искрен, и није речен = у вјетар. Пјесник није то рекао онако за инат, него
ва то што је то и у ствари. Показује на ране, које
06, п0 његову мишљењу, као идеалисти, могу и излијечити. Бранковићи, Прострати, то су типови свеопшти, који се понављају, особито код нас. Они су свуда а особито у религијозном и политичком нашем животу. Издајице, славољушци, зеленаши, то су ти Велики демони и ситни ђаволи, због којих Српство страда и пати. Због њиховога обилнога. потомства, необичне велике родбине п својте, п врло страшне плодовитости — Српство рамље и геља се. У читавом низу жалопојки, стихова, пјесник горко јадикује о томе. Неумјешност и неспособност нашега. племена, да се отресемо од случајно нанесенога кошкања и наших по традицији утврђених заблуда: да се најзад сјетимо и познамо ко смо и шта смо, да браћа Срби и Хрвати треба заједнички да приону на рад, — све то нагони писца да горко јадикује ш да нам укаже примјер мале Швајцарске, која, са три народности, три језика живи, напредује п цвјета — Иисац долази до нервних потреса, горко цвили, јер га паша духовна сиромаштина трза, а то трзање и те болове и зло заједно с њиме овјећамо. |
А раздијељеност племена, несрећни политички
положај нашега. племенар У доста лајепој појеми »Бокељев сан у Америци« коју је г. 8. Радојевић сценирао, врло су иекрено, готово безазлено пиврађени
осјећаји Бокеља. Сан је веома жив, готово халуци-
нација; — низ престава и слика гомила се брво са скоковима, као што то у опште бова у сновима. Ова је пијеса за домаћу сцену — доста лијепо пзведена
„и желимо јој да се тамо и одржи дуго и дуго, јер
она много говори срцу рудара и радника.
Да завршимо. Ми смо дуго говорили о мислима пјесника, а нијесмо ни једне рекли о каквоћи форме, у коју су уметнуте те мисли и племенити осјећајп. А међу тим овдје је то врло нужно.
Г. Л. С. Ђурић није сувише надахнути пјесник. Хоризонт му је мали. – Отаза, којом он иде, то је става многих почетника. Патријотивам је за похвалу. Са пјесницима истинским и правим он има мало општега. По свему се види, да нијесу блиски рођаци. Ова збирка пјесама не показује особптога, мајстора-ковача стихова, Међу ковачем, који кује из усијаног гвожђа п мач и плуг, и ковачем, који куца у наковањ онако тек да се чује лупа, или оправља, мотику и будак — велика је разлика. Истина, да и овдје неки пут Олесне искра, која може да опали. Али код првогар!.. огањ и милион искара, које једнако лете. Тако је и код рђавих и добрих пјесника, Код г. Ђурића је стих несавритен, ритам честа пута неправилан, а слик као што се види из примјера врло слаб и неумјешан. Има пеколико свијетлих изузетака. На примјер »Ирострат“; који се лако и лијепо почиње пи свршава:
На четири пуна в'јека
Пре рођења. Божјег сина,
Ктвио Је у Ефесу
Један човјек без: врлина,
Без врлина и без 8лања,
Без пауке и морала. п т. д. или у »Спјеву богињи слободи« и т.д. ови стихови:
На вратима Божијега храма,
Арханђели у полетном маху
Својим крилма темпло учинили,
„Киво темпло, са којега вјаху —
Лјепе очи, перје попут злата;
Руком држе сви пламене маче,
Којима су дивно написата .
. Пламен слова, која много значе!« (ел ој). У овим се пјесмама види, како је добро кад се мало випте помучи око форме и глачања мисли, здраве и једре.
Сам је пјесник без великих претензија. Он са= знаје шта му недостаје, извињава се у поговору и много прича о својој пемоћности. Због тога су и ови стихови појмљиви;
» Лужан немам способности!
Ах! да ми је од природе дато,
И језика кројење познато
Па да имам уста Златоуста,
Трајно перо славпога Фауста,
Ум велики бесмртнога Рада,
Па да тада дохватим се рада... тада:.. тада... Боже мој, шта ли би било тада2 По свој прилици имали би таку масу генијалних производа, које би сазидали своме писцу велики споменик. Овако пемајући ничега од тога — он се може задовољити овим мојим мало подугачким, по искреним приказом. ћ
Кијев (Русија). Б. П. Бошњаковић.
Кири јони ва оса ли __- у о. __- _«'' ___ ._-. 1