Bosanska vila
"Бр. 19. и 20.
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
Стр. 349
—-
Реците, Лидија Павловна, ви сте цио свој живот посветили игрању са најсветијим осјећањима човјечијим > ; |
— Какод — уплашено га погледа, а затим рече: | Ако кајање називаш игром, онда ја играм.
— Вас нико не меже равумјети, рече он за-
чуђено гледајући је. — Хоћеш ли доћи 7 (дн задрма главом, -одрицајући. А ти знај, —= и глас Љиљин постаде суви оштар; — ако ејутра-не дођеш мени, ја ћу доћи
прекосјутра теби и предаћу прстен твојој жени са
одговарајућим коментарима.
= Ви то нећете учинити!
— Ти знаш мене. Кад кажем да ћу доћи, то ћу сигурно и учинити, макар морала и умријети послије тога.
Поштен ОЈЕК не може вам испунити жељу.
— А зашто нег Ако будеш провео дан са мном, нећеш за то престати вољети своју жену и ничим __ нећеш порушити своју срећу, а сјутра дођи такође и ради њега... да ти вратим прстен.
— Зашто вам је све то потребног — изнемогао вапита. је; |
Љиљине очи опет васијаше фосфорном евје:лошћу. ју
= дато, што хоћу да будеш једном мој гост. Кунем ти се, да је то пошљедњи пут!
Приближе се Петрограду.
== Та било је доста шале, Лидија Павловна, сада ми вратите прстен — озбиљно јој рече.
Али под погодбом... — (воз се заустави).
Дај ми ријеч да ћеш доћи. Ја вјерујем твојој ријечи, и одмах ћу ти вратити.
Мисао о сусрету с Наталијом; њена питања, он се од тога просто уплаши.
— Дајем, — рече и пружи руку.
= Часна ријеч часног чонјека, да ћеш бити код мене у 10 часова > гледајући му у очи, упита га Љиљи. |
— Часна ријеч, — он узе претен, навуче га, и када подиже главу, Љиљи већ не бијаше ту.
Он протрља очи.
„Да ли је ово сан или јава“,
(Свршиће ове).
пе 1222 5 009“
„Босанчица“
«ињеница је, да су у Херцег-Босни Муслими
и присташе католичке дркве много упоМЕ требљавали брзописну ћириловицу, а за [20 ру97А. то обличје Ћирилове азбуке нијесу по-
знавали друго име до »српска писмена«. Тек у новије доба неки писци подарише ту азбуку неподесним називом »босанчица«: неподесним тога ради, што се то писмо утполиребљавало у свим- крајевима, гдје Срби живе, па, дошљедно, нема узрока, да се истиче каквим провинцијалним именом. Још је неподеснији назив »босанско-хрватска ћирилица«, име; које је особито волио Иван Кукуљевић-Сакцински, па, ако је вјеровати његову „Ату“, он јој га је, бев икакве 08биљне подлоге, први надио. У најновије доба руски "писац П. А. Сетрку предложио је за тај споредни
облик ћириловице бесмислено име »босанска глаго-
лица«! Како су у томе били много увиђавнији људи из заглушне старине! Њу није растављао од ћириловице ни Амвросије Тевеј (Тћезец),1) ни Иван Крст. Палатино, ") ни дубровачки историк Мавро Орбини. •)
5) Китодпс о та сћадајсаш Ипопат, Зумасаш, ађапе Атшетсат ећ Чесет абав Ипепа5, 1589. стр. 11 6. и даље.
=) Тарто, Мејапа! 5' завела 4 егпцег оста вотке Јебега, Рим 1950, под рубриком „Реш абца Ацтоте Суго“.
8) Џ герпо де ен 5јау!, Пезаро 1601, стр. 47
„босанско-хрватска Ћирилица“ и Дубровчани.
Адаму Бохоричу (Воћогхћ) она је, оправдано, облик: „ситгеп(без“ +) ћириловице, а тако и Ђурђу Средовскому. •) Па, најзад, и нашинац Џетар Катаниће) истиче је тек као „уатегаз“ Ћирилових лисмена.
Познато је већ, да у дјелима Матије Дивковића, католичког фрањевца из Босне, чешће сретамо ријечи »исписавши сарпеки“. По модерним резултатима науке о српској књижевности, сад смо на чисто, да то значи колико и »преписавши српским писменима, бива Бириловицом с латинице (а ваља да и с глаголице)< а прије се из тих ријечи изводило, да фра Малија свој језик крсти српским именом. Тако је свећеник Матија Совић (тј 1774.) у своме латинском преводу _ граматике виленског монаха. Мелетија Смотрицкога писао: „|“ Бос сесопдо пипог Шго (т. ј- мањи »Наук Карстиански« розе Кајепдамца раг. 8. Алзебог егулапо 1Шоштаје 5егтрајазе - ртоћтебит, упалауј5 зегшо ешш5 Орела пшћо расјо а семпопе тоатот 8 оре ФШегаћ, шпо ргогаиз 1п опћиз еопогпак. Опате уе! Зегујаваш Плаје кб т опишпо еапдет е55е сшш Возпепз, уе! рглаит орџз поп уеге Вогпепзала Шпеша землриша Фијззе табетеддит езб, еиш ге-
4) Атпсае ћокшав зиссестуае, де Капо Сатптојапа, Шегабога, Витемберг 1584, стр. 1. у
8) Заста Могаујав Назбота, Золађасј 1710, стр, 216.
8) Ре Тафто етапе аасон 5 сопитепфа(то, Будим 1790, стр 275
+ у ша е=_ј ње ________ |. ____ _-|! ||11