Bosanska vila
о 375
_ 1904. БОСАНСКА ВИЗА 1908.
| Зи н2а,
стави, она тако упиљи очима и напери слух да јој
не би ни једна реч умакла. Кад. сам случајно, у томе
часу погледао, дође ми код оног огњишта налик на
_ угојену мачку, која. је осетила, негде миша, па _
вреба да му прискочи. —
- — А која вам је она жена о
ми ли врло учтиво, баци летимичан поглед на.
њу па онда ораможљиво. погледа У своје паковане
чизме. 1 —— _ боје је она; одане о: = знале, једна. удовица |
од шест месеци — продужи Стевица тихо, трудећи
се да, према моме оделу, удеси и стил РВ Рош — А нека чоче! прекиде га Рајовић - = повлијен _ће се све то дознати!
Стетшца се журно врати за, келнерај, као да би
“за тебе, али сада те поштујем ка' да смо толико | 0=
дина хљеб и со дијелили, | — Вала, Рајовићу, | | ја тебе и све вас — рекох
тек да вратим колико бејах дужан. Газдарица, која врло слабо разумеваше. нат
језик, диже се и изађе у ходник. А у томе Стевица
док је флашу метао на сто, осетих како ме Пао руком гурка и тражи моју руку.
___ Би само поручујте пиће и плађајте га! =
дошапну Ц кришом МИ отпусти у штаку два лева. ===
Задивих се на оволико "пријатељство, али не
_ имадох када ни да захвалим, а камо ли нећкам“
п објатњавам, јер баш у томе часу наша дежмекаста газдарица | испуни својом облином оквир _ Викнух "Стевици | да. донесе за нас све кафе, па чак
_ хтео забашурити свој мали излет, а она жена, кад __и за газдарицу; а Штанцика, који није чуо ни видео
већ сви поседасмо око стола, погледа у ПГ нешто се осмехну и продужи плести |
| Мало доцније када наше познанство пређе у „братску поверљивост« савнао сам, да су ове лако-
ване чизме биле врло важан услов, да се Ју овој. крчми радост и мир ја врди, па и 10 2 Аце У пот- |
пуности одржи. -
Моја шрва бршта била. Је да раваберем колико. __Бе нас стати ноћшште у овој крчми. ! Можете мислити каква је морала бити та соба, коју нам дадоште цигло, за. пола лева. Али, у онаким приликама, на то нисам. имао када ни помишљати; на против, и Штанцика. и ја погледасмо се са, највећим задовољством. Са једним п по левом, што нам преостаје, могли смо се обоје. до миле воље. »нагрувати“, у толико више, што смо претпостављали, да нас ови Срби. — какви су да су — неће оставити у случају какве невоље. За по лева, __ добили смо две добре трећега у госте позвати. ___________-_
__ Ади поред свега тога. што смо овако србтво | нашшли. на јефтин стан, ипак нас ово друштво није |
"најбоље згревало. Посматрајући их тако, често миш -
падаху на памет оне приче и догађаји, који се обично“ _ у овако забаченим. јазбинама. дешавају, те сам све. тога, ради трудио, да целим својим. понашањем п0кажем како, осим овога одела што је на мени, немамо. ничега више. У равгонору пепричасмо им све, затпто
__ смо емигрирали и како су ме у Турни хтели валљво__рити. Моја прича је занимала присутне,
а: особито - Рајовића. »Штанцика « је са необичним апетитом јео
своју ђулбастију ш, тек од времена на време, додавао -
_ по што-шта, што би му се учинило да ће ове одр= - пане пријатеље. приближити нама. А Рајовић и његови _ другови упупитали су се тада у таква критиковања · и оцене о стању у "Србији | и Бугарској, | да сам се често толико вагрејао оном бистрином и јасним погледима ових пробисвета, те вам 0. ук аквом | се друштву налазим. - Е
шта ми је Стевица доту рио, раврогачио очи на мене.
па их не скида. Гавдарици опет мило што је добила
_ овакога госта, који не жали да троши, а још јој милије би кад запштах Стевицу колико све то кошта —
па му тотовим НОРЦОМ исплатих. =.
Та два лева, те вечери, кружила су 15 моје Т
Стевичине руке. неколико пут; јер чим би докусуршо
последњу пару, (Стевица би, доносећи поручело мезе
и пиће, дотурио и њих у моје шаке. = –
_ Весео ја, весео“ Штанцика, весели Цоногорца, а газдарица највеселија. Једном речи створисмо право забавно вече, намамисмо таздарицу за сто, па је толико загрејасмо да нам је чак и певала неким дис"кантом, коме бп и музикалније. ухо тешко означило боју и тон гласа —
Али ми. еви
сопран. (Особито је њезино. певање утицало“ "ва осет=
_ љивост Шитанцикину, што се видело по ономе. жур__номе провлачењу прстију кроз. "разбарушене косе. Газдарица га је толико очарала да сам се веб почео |
_ озбиљно плаши ла 16 не. загрли.
Песма и весеље учинише своје, Рајовић одреши Језик. п повери 1 "мл, да је и он емигрант из. Бугарске.
— Па и ова честита дружина што је и – овдијен, све ти је то пострадало за народну ствар; како то, потлијен ке се "мој добри пријатељу, сазнати.
Но нека ти је знано — узвикну, кад испао чашу = ђе год пошао, па се свђен вратио, а устреба · ти при=
поче га на сав _ љења што је доживео да ка један
јатељ, наћ“ Бет Рајовића и ове. овђен, готове вазда.
да. за тебе ма. у што "уложе! —
- " Куцнусмо се и — пољубиомо. Штанцика употреби ту прилику и "рашири руке да. убухвата | газдарицу, али она се. измаче и он место ње, затрли Стевицу и мах љубити) а СОтевица пуп одушевгосподине грли,
_ окупио враћати пољупшце, па све пуца, Најпосле се = Ћ, господито | = рече Рајовић. = слуша сам. „Пете Чачанин, после овога грлења, норрајући ве
врата. |
= "Г ица.. Знате, она је Бугарка. — шапн авдарица.. Знате, 0 је Бугарка. У уварда згодну прилику, донесе нам литар вина, пао
бесмо толико расположени, да нам. 5 лбабтије, | да. смо могли п _њезина „писка "пагледаше као најсавршенији мецо5 - ]