Bosanska vila
· вановића уживања, јер се он служи само са ријечима |
= салонски него
жити угалтем пјеснику као доказ да је начин којим Е
1904. БОСАНСКА. ВИЛА 1905
о
| Ко | Соко
ООДТЕНЕ Ц: ПРИКАВИ.
Милутин Јовановић. По штампарија Д. Димитријевића, 1904 Шјесме г. Јовановића све су сентименталне и плачне. Шјесникова је чежња неопредијељена ш њетова нам је туга нејасна. (дин љуби, али му је љубав
__ некако блиједа, магловита — готово етерична, Његова
љубав само јецање. Пјесник је вазда у неком мрачном, мистичном расположењу. Њему ве привиђа
гроб двоје драгих и онда кад глава његовог анђела
почива на његовим грудима. Његова је чежња, како пјева, бескрајна; њу не може да схвати ни она, за којом он гине и из пуних груди уздите. Пјесник воли ноћ благом мјесечином обасјану; воли сјенке ноћне; драго му је шуштање лишћа јесењег, мрморење ријеке, ваљање морских таласа. цвркутање птица и пиркање повјетарца. · води у везу своју љубав, и све то у његовим џјесмама добива тужан и очајан изглед. Пјесникова је
_љубав чиста и безавлена, готово надземаљска. Вул-
гарни, похотљиви, сладострасни људи, каквих је у нашем времену доста, неће наћи у пјесмама г. Јоблагим, њежним и племенитим, које не. ВЕР
__ човјечије живце и не раздражују чула.
Г. Јовановић није своје пјесме“ тако састављао | да би их могла разумјети шира маса. Он се много
__ угледб на покојно» Војислава ш судећи по туви која |
нас из његових пјесама запљускује изгледа да је радо читао и Апферда Мисета; с тога и јест више народни пјесник. Многа. госпођица, из љешших кућа, или виших кругова, кад ушчит а пјесме г. Јовановића | уздахнуће и реби: »ух, ал' су дивнеј« Али та стручна и повољна критика размаженог салонског свијета не (0 смјела олув
је он ове своје пјесме испјевао добар,
па. да га се
_ може п даље држати. Салонект свијет има додуше
префињен укус, само је зло што он увијек више
и садржину у умјетности. У појевији Г. Јовановића. | има пођешто и сим=.
волизма. Сигурно је пи он као п још неки. од наших -
млађих пјесника подлегао утјецају новије, француске,
пјесничке школе, која је почела да уноси у појезију аустријски. дар Фердинанд даје г. 1928.
у којој се та: досељеници називају. чаримно Србима
нејасност, непровидност, таму н умотаност.. Ту сву комедију ми би смо могли правилно крстити српским именом измотавање и ако нам се не би што "вамјерило, рекли бисмо нашим младим · парнасистима
нека не преносе ту отровну биљку на српско зем-
иште, јер јој ту заиста. нема. мјеста! Српско је племе још равједињено, |
велики и озбиљни национални задаци. ·
Српству велики пјесници:
"Шта су ваљали
свијебти. Они су народ загријавали, распламћива ти ву у њему огањ, одушевљавали су га за борбу То ваља да чине и млађи пјесници. И код других народа пјесници рјот
1899. —1908. Београд,
"пјевао сувише. мехко и. вентименталној
(Са свијем тим он до- ·
_ #тдДезев до себфевб.
_ Наравно да Лопан
Ђеришћа:
чекају наб.
"Бранко, Јакшић, Змај, Његуш, Кађански и Ненадовић, у буђењу националне По ер - О пм казивањима.
| па | начин нацијоналне и дру- Џ Па 1879.
_ штвене проблеме, па то су ои ју "већој мјери позвани
да пзвртују им српски пјесници, Е ТГ. Јовановић није бев пјесничкор дара. Сашко је до сад, како се ша ове књиге скупљених пјесама види, опјевао је доста равњежено љубав према оним слатким и ђа-
воластим сетворовима, | што их еви, док смо млади и
"бујаш, волимо и њима се уехибавамо. Али ипак др-
жимо да ни у љубави Србин не смије бити мекушац,
"па учинити од жене свога идола. Надамо се да ће даље пјевање г. Јовановића бити снажније, громкије
и да ће он, као српски официр, запјевати роду, сло ооди, борби и јединству. Овбиљна су времена, не
"смијемо опти малаштави па се тотити, "иштчезавати и
| само у женским ПР Љ И
| М. Ерајинови: Из прасе прошлости. . У Јо шу. Је Српска штампарија 19 ЈЕ. стр. 99. Цијена 2
"Књижица, којој горе напшеасмо ватшив, говори
о постанку Српства у горњој Хрватаској. тесће Горњој.
Крајини. Писцу је за то дао повода Радослав Ло-
оба и тегомте џ
пашшић, који је тврдио, да „је обтаји Неуафац зао пуадјан
Мазтеја таме е
5коћ 1 егкуг, росео Ђан пгрошеве згђаке свете 1
5ичи ро. Нгуафзкој. ле тако шедји ргауовјаупши, Коју за се рије ваш валута гђов талшке о4 Кавопејаћ Штаба “алда башо ујавћ, а стваттај зе Нтуаш _кажов 1 дапаз да ћгуавај 2 год ва. паКоп побавка згрекоста, ! одкако је Мазеја та Ја 6јо ве п Кемоуси | па Коуа пашка о Огђабус згаја ве Ст ро пазћ Етајеућ, робезе 56 Је о4 зуојћ зарјешешка глшеке у јеге, пагјуајис! 5е "ројефпе! клаедја пјћ зеђи. а)
"Шта још неће шовинизам "рећи | и урадити!
доказ
да то
него сам јем тијем српскијем народом, ш- "то много
-- = – гледа. на "форму и спољну углађеност, | него на смисао БН Му ТИЦКОГ, Јо | Ху. Риден
___Г. Крајиновић“ је за своју тврдњу прикупио много докумената, из којих се види, »да се наш народ од почетка насеља у Хрватској називао Србином“,
"а тако ву га и други звали. Па и сам Лопашић зна
за Србе, који се довелише | „Кумберак и којима повластицу,
Пасцу је пружила много материјала књижица др. В. » О српском темену по гападнијем крајевима
отоге, 1 тек оуо ровједајћ.
јић за. своју тврдњу није навео _— јер није могао. Госп. М_ Крајиновић покушао је (а и успио је) овом књижицом, · криво мшшљење Лопашићево побије и докаже »да _је српско име унесено у Хрватску не пропагандом,
1:
нашега. народа «. као п _ Брбићево: | Влади=_
чанство. = “ - = =
"Но- писац. се није адоно но само са. до сад објављених документима, него нам за потврду свога мишљења износи ш неке до сад необјављене документе, као на пр. из списа срп. шав. црквене оптттне Најпослије писац то илуструје | и неким
раз о Жатозаг, рохтезћ + зијезборта (5 тада | 1 па.
Јадот Масе Штуавске, "стр. 168.