Bosanska vila
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
Стр. 398 Бр 21 и 29. ликог поста, Рамазана, — Пронађен је нови фото- издавати белетристички недјељни лист „Њиву“. Познат је и због графски апарат, који у једној. секунди може учинити _ најјефтинијих едиција најбољих руских писаца. (ба именом 200 снимака. = У Бањи Ковиљачкој подићи ће - ве Марксовим до внатне мјере скопчан, је читав литерарни петро-
модерно купатило. Ово купатило успјешно лијечи од рана, шкрофула, ножних болести и ревматизма. И Словенци у Трсту, трал.е своје народне школе, као што их имају Талијани. — На мјесто убијеног министра унутрашњих дјела Плебеа. дошао је кнез Свјатополск Мирски. — У Лондону има 762 позоришта и орфеја, која дневно похађају просјечно 140.000 лица. У западном дијелу и у средини Лондона има 27 поворашта, а у предграђу 88; поред тога 61 забавни. локал, а сваког дана иде =7.000 гледалаца у дневна позоришта, 59.000 разне забавне локале. а 3400 остале забаве. = У Угарској хоће да помаџаре све српске школе и траже, да се у њима предаје мапарски језик. — У Паризу је у деведесет и трећој години умро Ханри Валон, доживотни сенатор и "секретар Академија за, историјске науке, кога називају о на његово заузимање 1876. год. призната република, као законита форма владе. — У Салцбургу је одржан историјски конгрес, на коме су научењаци-историци читали своје расправе. Страни су листови забиље-
жили као најзанимљивију расправу проф. Фурпијера: >» 0) новим изворима за историју бечког конгреса«. — У Трсту је умро чувени портретиста. Умберто Веруда у тридесетпетој години живота.
_ Веруда је рођен у Мљецима, а студирао је | Митнт=
жену и Паризу. У #21. години добио је златну _ медаљу. — Њемачки цар поклонио је руском пре отолонашљеднику један златан, масиван бокал. — У „еневи је одржан други међународни филозофски конгрес. — У Лондону је умро у 76. години живота _ Франсис Бремел, који је као новинар познат са својих
оригиналних извјештаја и фељтона. По нас Србе је.
знаменшт, што је узимао у заштиту балканске народе. = У Петрограду подигнут је на степен универзитета гКенски медицински завод. Ово је учињено _ "због „тога, што су многи љекари отишли на бојиште, па СЕ овјећа велика потреба. — У Малденбургу (у Њемачкој) одржан“ је „1 удружења. трговачких помоћвика. — У Паризу је 16. окт. 0. Г. прослављења, педесегогодаштица А. ског гра· ђанског права „Соде ступ“: — Срби из Ниша послали су лијеп прилог за руске. рањенике у Манџурији преко руског конзула. Генерал им је Куропаткин захвалио на томе. — Министар привреде у Србији
поднио је ове привредне законске предлоге Народној
"Скушштинш: Закон о помагању индустрије и домаће "радиности, о осигурању од града; о радњама и законо
"пољопривредним школама. — У Берну, у Швајцарској
19. септ. 1874. склопљен је свјетски поштански савез. а ове је године прослављена тридесетогодишњица од
оснивања. — У згради. друштва ов. Саве у Биограду
одржан је помен великом српском добротвору Илији
Милосављевићу Коларцу. = Краљ Петар !. добио је. прву слику ПА ЛИ по о престолонашљедника принца
од' Пијемонта. — Апотекар из Врања (Орбија) Куша=
ковић добио је медаљу златног крста за свој кало-
донт на изложби у Остенди, у Белгији. — Млади
_ умјетник гост. Драгомир Глишић. израдио је слику
краља Петра. Слика је о пијека. бану "Је КИ
израђена.
читтДА.
А, Ф. Марке. Шрвих дана мјесеца | новембра умро је у
Џетровраду од навале крви у срце најчувенији руски књажар А, Ф Марке.
(ем устава, јер је
"њемачких
"њега,
· Београд, Штампарија „Милоша Великог“ 1900. Цијена 8
Покојник се нарочито далеко прочуо од кад је почео“
градски живот у пошљедвих тридесет годана, Њему се мора при-
знати заслуга да је са својим смјелим, а у исто вријеме и попу-
ларлим предузећима много допринио да се прошири и укоријени
добра и здрава лектира (четба) у широким круговима руских читалаца. Шо свом рођењу Маркс је бао Нијемац Родио се 1888. у Штетину и као младић дошао је у шеатдесетим годинама у Петроград. Заволио је Русе, уздизао је њихову снагу и величину, па се и сам осјећао као прави Рус, Годане 1869. уз сараднишутво в Ц, Кљушникова отпочео је издавати „Њиву“.
ба (евојоз вје: штином и трговачком окретношћу знао је ва: нратко вријеме, за
своје предузеће задобити и привући читаво коло добрих и
сталних сарадника Ув „Њиву“ је издавао и прилоге у вликама
ти књигама, и број читача Њивиних једнако се ширио и растао,
тако да данас тај недјељни лист има четврт милиона абонената Као бесплатне додатке „Њиви“ издао је Марке у току година најљешше ствари из руске белетристичке литературе.
дјела : Гегољева, Достојевскора,
__ Издао је Гончарова, Тургењева, Чехова, Толетоја, Љескова и др. и управо његова је заслуга да се овбиљна књига тако енормно раширила, што се не би постигло накојим другим начином. Накладом Маркеогом обим „Њиве“ још су и многа друга предузећа них аутора, 0
шена, као н пр. јефтина издања раз-
који пиш + прости народ, и шјелокупна издања руских класика (М. Ј. Љермонтова, А. 0. Пушкина и др)
о М,
јефван.
и разних библиотека "страних ПИ
по Соњија: Ивановна ЦК псојена премивула је траје пеколико дана у Шјатигорској. Сисојева је од прилгкв била у Русији оно што је код нас гђа Савка Суботићка: Она је била пијонерка женског рада, нарочито на пољу литерарном. Руска писменост је од ње добила читаву масу одличних превода са туђих језика. Свој литерарви. рад отпочела је још у четрдесетим годинама. у журналу. цијом Сенковекога,
„Библиотека дли чтевтђ“, који је изилазио под редак=
са преводом бајки браће Грима. Доцније је живо учествовала у разним литерарним предузећима своје пријатељице гђе Ахматове. Пошљедњу трећину свога живота провела је Сисојева у тишини женског пјатигореког манастира, зазичајући се са састављањем равних а оштпирних. религиозних списа. Ова славна жена доживјела је велику старост; било Јој је преко
Бо
деведебет Родина. кад је свијетом прозијави ла.
8088 КЊИГЕ И ЛИСТОВИ. Вуков превод св. писма и примедбе Никанора Грујаћа на начисао Димитрије Руварац. Шрештампано из „Српекор Сиона“ ва 1904. "Ор. ле "српска. манастирска штампарија
1904. Цијена >
Алипаша Ризванбеговић. као народни вођ и државник. Написао Јован Р. Ђугумовић. У Новом Саду, парва штампарија Ђ, Ивковиђа 1904. Шијена 50 хел.
Милош Зечевић, добротвор Ђака Велике Школе, рођен на вета 1888 = умро 5. Фебруара 1896. — Бојовића и Мићића
професор Велике Школе,
_ Шеснаести годишњи извештај учитељске и с њом спојене Г.
народне основне дјечачке школе као вјежбаонице у Сарајеву,
објављен на крају школске подане 1908./4. Сарајево 1904. Земаљ-
"ска штампарија.
Ратна кроника“ о руско-јапанском рату, пите Никола, Марковић, главни уредник „Малих Новина“ : (веска 1. Излази сваких 10 дана. Издање. штампарије Ранка Милића 1904 Цена свакој свесци 20 полура изи 25 пара дин. |
|
Дечију: идеали у 8 приповедака и 4 песме написао за м.а-
дее. Удесио Дим. А. Пејозић,. свештеник. Шрепоручено од Глав-