Bosanska vila
у - = = –
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
Стр. 405
__ Бр. 28. и 24.
___ Куда мутан облак плови, | Доносим ти цвијет ови, __К'о аманет братски, свети, У в'јенац га краљу плети! У њему је сила јака: Ту су душе свих јунака А те душе данас зборе: »Благо нама, биће зоре, На унуку вође славна Нашег цара круна сјаје, СОв'јетла круна, сунцу равна, Нама свети поздрав шаље: – Убришите с ока сузе ИМ јад што вас тако пати, Што Косово некад узе, · Косово ће оџет дати!
Хор вила:
Убришите с ока сузе
И јад што вас тако пати,
Што Косово некад узе,
Косово ће опет дати!
» Живио
— У даљини чује се клицање народа:
краљ! Живила круна!« „Вила Орбије:
Гдје си, славо, рода великода 7 Пробуди се из починка свога, Ходи, Ђорђе, сад је Васкрс нови, На Унуку круну благослови! — Авала силно ваблиста и Дух Карађорђев појави се. Мноштво народа са свих страна приступа са капом у руци. —
Хор вила и народа :
Радуј се моћни, силни и јаки, Велики вожде народа свог! Подвиге твоје, жртве и муке Обилним даром дарива Бог!“ Твоја се слава с нова. вину, Из гроба Ђорђе, Правда сину И душом дахну Срб: На свјетлом челу унука твога, В'о јарко сунце сјајна, чиста, Погледај Ђорђе, како блиста Та славна круна, тај славни грб!
Дуг Карађорђев:
Боже, о Спасе, што из гроба Подиже некад народ ови,
Побједним лавом створи роба, Србију моју благослови !
(, благослови круну, Боже, Унуку моме даруј моћ.
Да вјеран роду увијек може
__На свјетла, нова дјела поћ!
Хор вила и марода :
Боже силни, што из гроба
_ Диже некад народ ови,
Побједником створи роба, Помилуј нас! Благослови!
Благослови и подари Српском краљу моћ и сјај!
Ти му славом вјек озари, Ти му, Боже, срећу дај!
Благослови! Сред мегдана! Да можемо гордо стати, И, у часу страшних дана, _
Крв и живот за дом дати! Да дух лава тополскога
Не прокуне нигда нас! Широм рода великога
Нек нам славан буде глас!
Благослови! ( твог олтара Даруј браћи слоге трајне, Да под скиптром свог владара Умом теку в'јенце сјајне! Нек ђедовеке кости свете Радују се у сну свом,
Гдје унуци сунцу лете И ловором ките дом!
Благослови! Громком силом Смети врага, што зло слути; Да нам никад земљом милом Не завлада душман љути! Благослови и подари Српском краљу моћ и сјај! Ти му славом вјек озари, Ти му, Боже срећу дај!
— За вријеме пјесме, сине свјетлост и обасја Кара-
Борђев дух, а за тим мноштво анђела слети и држи
вијенце над главом Карађорђевом. Кад се пјесма
сврши, завјеса лагано пада а у даљини чују се звона и појање: »Тебе Бога хвалим!« —
- С ле) == Не