Bosanska vila
__Погледах нешто, кад“ мал "по не би
| стр а.
нададоше 1 шанчевима, им 1
_кинуше јатагане,.
а наши војници, онако захоћани па ала јуриш на њиове. шанчеве по једном вапо-
| 5
1 0 ВИЛА 1908. |
се ваљају испребијане | (еједесшно испод нога његова | · виловита бенгира. | –
_— „Ја се просто скаменио, па зинуо ин умијем. — панум, ни да се макнем са шљиве,
једна. доба ето ти њега на хату преда. ме Ру ко
"да ив земље искочи. МИ, дина ми и амана, бир а.
сагледах: какав је од крви и барута и прашине
просто се преснијетих од стра и изгубих сваки илум -
о себи! — »Турко море! — – зађе он: »виђе ли шта би, · од царске силе п хордије, и какви су ђаури на мејдану _
__за кре часни и слободу златну г А, ако ти је мило
внал' ко сам ја, да ти се кажем — јер ђе сам био, нијесам се крио: ја сам Милош Подерац, | ако си па кад чуо. Не бој се, бре, шта дршћеш» — крста ми.
ти нећу ништа; иди сербез, п причај по. Босни и Херцеговини: какви су Шијаци на ограшшју; и нека.
знаш да ћемо ми, ако Бог да и „срећа јуначка, брзо _
и тамо 'вако коло повес, и да је дошго вакат да се
_јопе поврне царство с Отмановића на Немањића! А
сад гледај, кад се сударимо свом снагом е вама
преп у 1 —- па ком | ком ли Па
_—_»У колико то рече, | одлеће про поља ко
муња небесна, и умијеша | се међ остале Ђајурске. коњике, што се бјеху при једном шумарку прикрили. док с отисну_ "серхатлија ш они исти Наш. _а
једно стотињак влашкије'. бињаџија. пред њима, те крну на наш логор. их дочекаше наредно ш поћераше | се. ш њима =
удр, а удр, а удр, а удри! доптиху једна. доба,
Бога ми, сломише Је лотиснуше. на се "Баури се; ко
Бафир-. алчаци довизаше томе. марифетлуку, па. тобож |
глава. по кафу 0 а кидисаше · Ка ко. је момак главе! Богме, шијачки коњици ушкампа 5 међу. свој кивни, халакнуше,
пете ве“
дањеу. И ја се, валај, тадекана не могах уздржал, но скочих са Прота, ПОРТЕ Пош па | ватру
— алаха! _____- ____-__ -_ _ ______
= »Власи нас Пре ~ таман. до под саме шанце, ша у које. побратимковићу мој свијеташ,
— дон тек т
0 |
остале војводе и букадар | им од војске. 0, панум; то
_ не ПРИ људи, но. дивови! | о
— Чик с. ивмијешвемо, не окренусмо | им се више, но. мало. пепела на длану. Ко кад удари вјетар У пјеву, "тако. нагосмо_ бјежал), "за; нама, _ сијекућ) нас ко купус у врту = ђе ког „стигни шу Је Па жигни, но камп мајци. "да могосмо бо распедит! На први пушкомет бјегства: дочека нас
_Баурска. коњица с попом Луком. из васједе, те: нам |
_пресијече пут, па она осприједа, а. Каја Бокова пје-
шадија с леђа, "опуца. = – офиска! | к'о над би буљук _ курјака. з каквој долини. сколио шп стао кумбусал“.
крд. коза и оваца, | 5] ти, "мој. винко, | "изгибосмо да "пас пасу казује. ПА валај- =и= ештхеду= билај, није (65 _фајде напразно фалит'. бол напусто зорит' = јер на.
узгор празна. врећа_ ни од које руке не може стојат, __— али ја ти истински из вби“збије. кажем, да су ђаури добар дио Косова осветили на Мишару, ђе су „нас бели сатрли у перипај То ти је, паслор тако п _ немој. хесапит', бива, дај како друбчије!
– „Како сам осто жив; и како. "сам. "вамбка приспио, -не знам
кудијена сам
с ову. страву Дрине! А да. вам што ваља, Бога јемца, не бих скапуло ни колико пети“ капе" тан, па Мехмед-капетан од Вворника, па Синан-паша
из Горажда, "па Мула Сарајлија, па. Хасан Беширевић па капетан. од. Дервенте, на, Остроч-кашетан пи Хаџи- _ Мосто што залијепише. лешивама пољане од Китога.
па чак до ушћа ријеке Босута!
Накав ме, бива, игбал, | мимо. толике јунаке и : сојевиће, "сачува ту, да. дочекам гори вакат саде. лах_ драги
— „Ето, буљубашо, — чуо. си. _ панум, шта: су и
какви су: прави Власи, а ово је вође салте раја — права. __ фукара. Ама раја, кад јој се нешто сврене и смркне, синко, дао
_ прећера јој саме Хатуџе и Мапуџе. А ти,
(ил видлО правог ђаура, ко ја ве 6' овом рајетнику
"осрамотио кро' ва не знам какво, благо ва ду тњалукуе __ Но
о; тако ти Бог. помого = пушћај“ овог.
сам еље - ту
- буљубашо, | " спромашка "нек:
5] за славу! Није горе старијега послушат, п ако
дођосмо на око под. сигуран нишан, ништа но што 1е ваља за њим шћ' ува страну кад се гра _наједе. 05" на: нас. плотун, · ко да- се небо више нас“ Ја“ ти, _ џанум, истекар рекох што ми је било "маравли
а оно Бог пушћа помор међу нас, па. ан КО снопље. Један огањ, други огањ, трећи огањ, а оно с' од нас прострије лазина, Боже ме не покарај, таман ко кад мећава. покра шуму
_ђе у шланини! Након трећег плотуна. пуче Р им
први топ — #'0 по здоговору, и таде сам, валај, видио Кара- Ђока п главом п брадом, како први = у шијачком, сељачком руху п опавцима — с хан- |
паром у руди учини јуриш иза шанца, а за њим
нил те ће му смијући се рећ:: Пред душу овог деда. "вође по
"на у срп, | па ти сад чини како знаш и како ти драго |«
— заврши дедо, лукаво. жмпркајући крмељавијем очима | Ђетињас осмијех на. смрштенијем уснама. и = Буљубаша. се Тахир замшели, па мисли, па_ мисли, па ћ' одједаред зваповиђет момку да скрајне
егове вреће са 'шеницом: иза тога дозове сирома » Бајо, "море! Мељи ко се и почо! ва: душу. Милоша. И што онако препаде. на
а. Шијак. се отиште
бјежјо, ти казал' да би ми. | главу потијека', тек у зла се доба обретох | дајем ти
Н уредио Моби да ми вапише у књизи "заксиратак«.
црка= вицу; знаш каква је невоља, а: теби с п не. хита =