Bosanska vila
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
Стр. 417
Бр. 28. и 24.
свијетло-рујном копреном меланхоличне мјешавине прозрачних _сјенака. п вечерње огрије.
»Кукавица« је отицала својим коритом као пи немуштим жуберкањем предајући с вала валу чудне приче чуднијих јунака. Јасен је почео шумити својим треперавим лишћем, којему дух туге његова господара у виду предвечерњег лахора. "немирно покреташе и штрбаше. Мркошњичка пољана с тисућом старих турских гробова, преко којих х,адно и безосјећајно гажаху они исти, који су их проувро-= ковали, тутњаше потмуло под главарским корацима џи као дапм се неком потмулом суморношћу јацкаше истичући. им од хиљаде гробних рупа по свом зеленом сагу на прочитање запис окореле судбине:
обично;
» освета за освету«
Сунце бјеше једном својом половином зашло за цикуљасти врх једног трепачког брда на западу па из_гледаше као гримизли-златни нимбус око пупка оне ђевојке, која је једног од богова кроз пупак родила. Планиница, Сињајевина, Крново, Војник, Шишман у Дуви, Зла Гора, Лисац и Будош бијаху још оперважепш по својим кршевитим висовима. златајли рубовима вечерње сунчане свјетлости, кад на њих запеше
Београд — 1904. године.
4
НЕ 72
КЕ ложно, браћо, са свих страна, У Од Адрије до Балкана, "
На јуначки светли рад! Брав'мо језик, веру, име, Јер се Србин. дичи тиме,
Непробојан то је град!
Ура, напред, нек' одјекне, Као с неба силни гром: Боже, трани српског краља,
4. с њим његов светли дом!
Треба л' да се душман смрви, Ту ће Србин. бити први, | Да Немањин врати сјај! Крв и живот дали ваља, _ За свој народ, свога краља,
=
Сложно, сложно браћо мила, У слози је моћ и сила
Од ње стрепи душман љут! Нек се ор'о српски вине, Широм миле домовине,
Да нам славе каже пут! Ура, напред, нек одјекне,
Као ес неба силни гром: Боже, транти српског краља,
А се тим његов светли дом!
стравични а уједно чежњиви и пунонадни погледи старих ратника, и уздисај, који се тада на етерпим
крилима потоњих зрака цара сунца из њихових из-
рањављених груди винуо, јамачно је прије до неба допђо, но што су они при равлазу на починак У драгом кругу својих тешких породица пожељели један другоме: лаку ноћ!
је
Мулут — владар; салсе — само, сургунисати. — проћерати ; сабахиле — рано; да је кабил — да је могуће; кршла војарница ; опаћити — очистити; хазур — готов; дол-табан табанима ватру ; хесабити — рачунати; хорма — коњека опрема ; рахтлибати — раввеселити; аферим — благослов; ревилити ружсити ; бутемвези — све; абатити — наћи; талик — родбина; Факир-фукара — велика сиротиња, минле — народ; хајинсув лола; хасити — силити; Филан — овај-онај; Алиђун — Илијин дану халамет — знаци; манум — душо; дуњах 'свијег; јавривлук — свирепство; арслан — лав: гави-сахибија -= гавда-јунакпехитанли — ђаволасту домувина — крметина) кидисати — чачевкен -— џам — стакло; тилсум —
валити; рукав што вису;
удес; бенгир — коњу преенијетити — обнезнанити; илум — зна ње; севрбегв — слободно; бањеџаја — добар јахач; нишан — биљег ; валај и ешеду билај — тако ми Господа Бога; игбал — срећа; џебраел — аранђел; таксират — несрећа; маравли — болешљив , џевец — одговор; севап = доброчииство; ахбаб — друг) рахмет
— покој; симсија — чибук, Д
_ Српска народна химна.
Домовипо, мајко драга, Благо паше над сва блага, И жилишта нашег храм: Ти си српског рода дика, Л косовских осветника, Што е' у борби љути кам! Ура, напред, нек' одјекне, Као с неба силни гром: Боже, трани српског краља, А « њим његов светли дом!
Ко је српски љути змај! Ура, напред, нек' одјекне _ Као с неба силни гром. Боже, спаси народ српски, (Српског краља, његов дом ! Србислав.
Сновиђење.
— Устани!
= Ко буди тог
— Устани!
Али по не бјеше глас човјечји. То је кликтање орловско, што ме у прасковорје диже из постеље и као шум силовита вјетра повуче собом и понесе негдје преко гора и дубрава.
= Куда»
__ Тамо — закликта чудан глас, п моје очи, кров беут свитања, које се на порубу далекога истока као мљечна пруга помаља, угледаше огромнога орла.
Бијел као планински снијег а снажан као прољетни вјетар развигорац, што својом топлином из