Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 57

и славимо. Но браћо, ми видимо, да баш на протнв језик наш употребљавамо на гријсшоње и на штсту нашнје близкљи. За то моја је дужност описати н казати вам, да мора сваки свој језик обуздати и не допустити му, да свашта без обзира говорн. Молим дакле, послушајте ме! Са језиком не треба бити брз и шалитн се много, него добро треба пазити ријечи када и зашто сс има говорити, и нашто наше ријечи испасти могу. Кад се оће да утврди јсдан град, ннгје доста да га само опашу зидом, него још ископају многе рупе наоколо н наспу насапнма, да је сигурни од непријатеља, који би га могао оплијеннти. Тако исто и прпрода се постарала за језнк наш, и оградила га зубпма и уснама, да не забаса н да небп грјешно говорио. Впдите љуб. моји, да и сам Бог иште, да у говору н рнјечима опазнн будемо, зато је и стављена на језик наш таква ограда. Да је то Бог учннно зато, види се и из тога, што нам је све удове тнјела створио по : двоје, а језик нам је само један дао. Тако имамо двије руке, двије ноге, два ока и два ува, а само један језпк; да два иута вигае слушамо, док само једном проговорпмо. Даљс кад у ратно доба ухвате какво всдико и знамснито лице, одведу га у сред табора н ставе под стражу, да не побјегне. Тако и Бог је ставио наш језик у сред главе и оградио га свима частима тијела, да пазе, како неби говорио рђаве и ненодобнс ријечи. И на послетку, каогод што љутог пса вежемо у ланце да не побјегне, тако јс исто и природа свезала наш језик за гркљан, да не летн у сваке разговоре; јер разговорн опадају н руже друге и чине премноге гријехове на штету другнје. Језик је казаљка наши мисли — добри или злп навада. Као-год што сказаљка на часовннку казује које је вријеме од дана, исто тако и језик показује какви смо ми. Мудри Сократ је казао једноме младићу: „говори младићу, да те познам" ! т. ј. говори, и из твојих ријечи позна ћу, какав си ти. Кад год говоре вјештаци о својим вјештинама, учени о својим наукама, занатлије о своме занату и т. д. — то се лако нз

њи'ови говора даје познати, какав је којн унутра:, јер језик открива свс тајне мисли срца нашег. То све значи, да нетрсба свакоме и свашта говорити без обзира, не треба велим, да језику узду попугатамо, јер друкчије радећи, свако ће нас презирати и као отровне куге клонптн се. Да се нагаа праматер Ева није онако не разумно упуштала у разговор са змијом, неби Бог нн нас ни н>у из краснога онога раја у трудну ову, земљу и на муке истјерао био. Да је апостол Петар више пазио на свој језик, заиста неби се три пута свога Госпрда и учитеља одрекао. Као год, што граду једном помаже, ако га брани каква тврдиња, тако исто и човјеку помаже, ако има јака врата на устима, па као год што тврђава отискује непријатеља од града, тако и онај човјек, који држи језик обуздан. одбија од себе лукавог и рђавог човјека. Сам Бог у своме св. евапгелију говори: „ко много ријечи просипа, тај ће сагријешити; а кад мучи, сачува ће се од гријеха". Зато и цар Давид вели: „кад ме год нападне мој душманин, ја га вазда побједим ћутећи и неодговарајући му". Премудри Соломон каже : у рукама језика је и смрт и живот.' Св. Арсеније мол>аше Бога, да му покаже иут спасенија и чу једном глас с неба, који му говори: бјежи од људи и мучн! На ово нсти светитељ оетави сву славу свјетску, па отиде у пустињу, да Богу служи. Тијем дакле Бог људима казује, да човјек не може на бољи начии себи епасење придобити, него кад се остави не пристојног брбљања, и разговора и кад на језик и ријечи своје добро пази. Требали браћо и је ли потребно више говорити, да се увјерите, да није добро с језиком шалити се ? — да није добро језику узду пустити ? За чудо је, говори апостол Јаков — да човјек умири и припитоми и најљућу звијер, а да свој језик не може зауздати и припитомити! Молимо се Богу, љубазна браћо, да нам уши увијек отворене будну на слушање његове свете науке; а уста да су нам отворена само толико, колико његов свети закон заповиједа т. ј. да га увијек хвалимо, славимо и прослављамо. — Амин.