Bosansko-Hercegovački Istočnik

Срт. 259

са свим оканише ал' за ту цијељ задобише мога друга Милпсава, који пм кључ изда те свеца из чивота украду и ш' њима и он побјеже. У то присппје и Велика Госпојина 15 августа и побожни се народ прилнчно доста цркви слеже ма и са страхом од крволочннх Колашинаца. На служби односно кад се пјева прпчасна игуман би отворио чивот, да побожни народ свеца цјелива тако и тада учини и народ по обичају цјеливаше до свршетка службе кашне се опет чивот затвори и народ је око манастира веселио се пјевајући и коло играјући. Те ноћн Никодим у споразуму с' Милисавом украду свеца и побјегну с' осталијем. У јутру кад се отвори чивот ал' свеца нема. Игуман изађе пред цркву и каза да нема светитеља. Сви знадосмо сад да га је Никодим украо. Одмах дозову људе из Црквине (селу прсма манастиру) да преговарају да л' да иде у почеру за њима. И не могу знати да ли су ишли. Одмах посље тога кућне старјешине у споразуму са игуманом одлучише, да пошаљу на Цетиње владици Петру Петровићу-Његушу четнрн прва човјека и да почерају 2 вола манастирска е да би.им како свеца поврнуо. Деиутација оде и владика их врло лијепо примп ал' им рече да су Кучи гђе је тада светац донешсн у то вријеме отиали од Црне Горе, ал' им обећа да ако икад Кучи Црној Гори припадну свеца ће им повратитн. И тако се они без 'волопа и свеца кући поврате. Међу тим Никодим однесе свсца у манастир Марачки гђс је био неки Димитрије игуман па кад хтједе по својој вољи заповједати, игуман га ишћера а- свеца задржи. Неколико дана се пошље тога Ннкодим привуче и

свеца по други пут украде н однесе у Куче Дрекаловићи приме свеца а Ннкодима оћерају. У том умре 1850. год. Пахомије Тоурић а на скора замјени умрлог владику кнез Данило, који год. 1855.6. удари на Куче и покори их Црној Гори. Ову је битку предвидио сам књаз Данило. Кад се побједоносно врати понесе и свеца из Куча и иоложи га у Ждребанику у пиперским ћелијама у ту му мошти ночивале све до године 1884. А тад књаз Никола са велнком свечаношћу даде да се пренесе у манастир Косијерево у Херцеговпни, који сад припада Црној Гори. И тако по оному што сам чуо и очевидац био написао сам ову цртицу о судбинп моштију св. Арсенија срп. Патријарха. Ја ово рекох нарочито с' тога да неби је дни говорпли овако а други онако будући сам ја био очевидац. О стању манастира могао бих доста писати ал' једна незгода што сам у старости а друга што сам невјешт на перу те морам се и ако ми је врло жао манути. Тако исто и четири оближња манастира: Аранђел, Добриловина, Бришкова и Соколац, који су билн пусти п у рушевинама, гђе је биЛо књига доста руком писанијех. О Колашинцима како су се и откален настанили а старосједиоце Србе ишћерали и земље њихове притислн, ал' ово би замашног иростора заузело зато се несмијем уиустити. 1 ) У Високом на г Бурђев-дан 1891. Дед сгарино и српски духовниче, тако ги Бога напиши и о томе. Ако ти је рука старачка малаксала није ; памтење изчезло. Ти причај а млади тамошњи срп. учитељ | увати ће све у перо. ^ Р«Д-

Разлнка између римске Ма да је римска лптургија доста налик на нашу литургију, лнтургнји источно православне цркве, — ипак ме^у њпма има знатне ])азлпке. што ћемо ми то у кратко ноказати. 1. Рг гмска литургија разлнкује се од наше самнм називом. Римска литургија назива се лшт (халдејска рнјеч, значи

и православне литургије. ј жртва, прпношење). Такав назив добила је око 5 впјека. 2. У нашој црквн литургија се свршава у храму, којп је са олтаром окренут истоку. Мјесто гдје се тајна евхаристије свршава (олтар) одвојено је иконостасом. Има пријесто у сред олтара, св. антиминс | са св. монхтима и жртвеник на коме се