Bosansko-Hercegovački Istočnik

Отр. 262 иразнично, а у средтпш лптургпје читају еваигелије воскресно). 19. Западна црква учи да се х.љеб и вино претвара у истинито тјело п истивиту крв хрпстову прп возгласу: егт-к т^ло ,ное; па егтп! крок Л10А. Чак и у требппку рп.мске цркве стоји прпмједба о томе да се тнм ријечима освећују св. дарп. Напга пак црква учп да се св. дарови ирег^фктклАкдк) за вриЈеме ПЈесме: т;к! поелг-к . . када свештенпк произноси ријечп којпм је спасите.л, основао тајну евхарпстпје — молећи Вога да пошље Духа светог на св. дари када произноси, ријечп: јоткојш «со ЈСлек гж чптмо! т г к,то Хрштл ткоего; »1 еж( кп» члин; ни, Ч(гтн8к) крок Хрштл ткоего; прможнк Дгуо.и тконл; 1КАТНЛ1." 20. У рпмској цркви при лптургијп заведепи су музикални пистр^менти (14 плп 15 впјека). Народ којн долазн да се Богу молп, неразумјевајућп пгта се чпта п пјева. својнм молптвама уда.вава се од огпите заједничке молптве. Свакп пма пред собом књигу п свакп се занпма за свој рачун; с тога опште богослужеже — св. литур_гпја у западној црквп иретвара се у молитве п чнташа иојединаца, што је савршено протнвно цијелп п установи свете литургпје. Кад се на неколико пријестола

Св. (3 и 7

у једно исто врпјеме свршавају неколпко лптургнја (миса) — парод — незнајући иа ком се прпјестолу свршава лптл ргпја, често стојп лпцем к томе прпјестолу, на коме се она не свршава. Таква је разлпка у главноме пзмеђу литургије православне и западне цркве. Све ове разлпке које смо видјели довде у кратко у западпој црквп, нпсу древне, — све су оне продукат новијег времена. (од IX. в. па амо). У колико је се пак римска црква удалпла од православне цркве, — цркве једне свете сабионе и апостолске — јасно је сваком. Нека би преблаги умудрио својом мудрошћу и те, кој'и но мудрованпју л.удскога разума, удаљуЈ*у се од заједнице са православном црквом — црквом васе.пенСКОМ, ЦрКВОМ КаТОЛИЧКОМ: Дд ш кнктлгћ кто.и« ,ИЛЛД(НЦК| КЛЛКНЦ1ГЖ ГКИТ.ПОП^ГА КГАКИ.ТГТ! К^ТрОЛП* 0\"|!НННА, 110 ЛЖН ЧМОК^-ШТШ КО КОКЛрГТК^ КОЗН1И ЛШ.ЖСА. (Ефесц. 4, 14.) По рускоме Ив. Борова. Милош С. Анђелковић, свршени богослов Беогр. семинаријс и васггитаник VI. класа руске семинарије.

Б.-Х. ИСТОЧПИК

Вјером је Славиом уреднпштву „Босап Молпм славно уредништво, да у пнтересу пстине пзволн ово неколпко редака уврстити у свој лист „Б. X. Источник" што ћу као очевидац саопштптп свијету. У Русији у Кронштату од Петрограда не далеко, живп побожни и скромни молитвенпк, старац, протојереј „ Отец Јоан Сергијев, кој*и својим молитвама чиии чудеса.

ве могуће. :о-Херцеговачког Источиика." СаЈмјево. Босна. Са свих страна (које је чуо) Руснје? Германпје Фнидландије, долазе отцу Јоаиу за помоћ п псце.љеше разннх болестп. Свакодневно хп./вадама писама добнја ноштом којпма се молп отец Јоан за молитву и исцељеше. Хиљадама богомо.љаца, свако дневно чека пред шеговом кућом или за молитвепу помоћ или само да га виде; јер