Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6 и 7

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 301

Сриском добротвору, господину митрополиту Ђорђу Николајевићу.

Ој добри пастиру словсснога стада, Брижљив дјелатељу божјег вертограда, Народа српскога трудољубни оче, Н за свету цркву славан бориоче. Митроносна главо, старино сиједа, Срца племенита доброга погледа. Ти си преоднпца Србинова неба, Која свијетли нама као што и треба: Српскп род те гледа с поносом у груди, Јер су рјетки такви великани људи, Што не жале за род и свој живот дати, Само да помогну Да срећа процвати. Сарајево, 7. јула 1891.

Тобом се днче Срби и с десна и лјева, Из све Херцег-Босне, из кршних крајева; Јер ти впде срце у старачкн груди, Које само жели, за чим Србин жуди, Које роду своме о наиретку ради, Српску племенитост у срце му сади. Са лиром у рупи, Српче ти се јавља, Молећи се Господу, да тн даде здравља, Да дуго поживнш вшпе срећни .пета, Док просвјета Србу још боље ироцвјета. Да порадиш јоште дуго на нашем бољитку, Јер је српска ружа истом на развитку, Нед. Милад.

Српски аманети.

Аманет нам највише се сјаји, Из њега нам српско сунце грије, Стога Србе док ти крвца врије Њега чувај, њега свеђер гаји, Па ће онда слобода да сине Поврх твоје миле домовине! На првоме мјесту аманета, Што нам стари на чување даше, Да бранимо ко светип.е наше, Православна стојп вјера света. Па бран'мо ју ко и иагап стари, Да се свети аманет не квари! Друго мјесто заузима нме, Српско оно вјековма наћено, Па н сада гле блиста се ено, Сарајево.

Стог' чувај га поноси се њпме, За њ не жали вре.лу крвцу лити! Напред ! — Вјера ће те соколпти. На трећем су мјесту гусле твоје, Што ти вјеру и народност бране, Што тн кажу пјесме одабране, II што славс многе српске бојс, У којим се твоји стари бише, И нобједом себе окнтпше. Стог', потомче славнпјех првака, Та трп света твоја аманета, Чувај храбро док је бјела св'јета, Па ће нестат овог црног мрака Око наше мпле домовпне, А слобода брзо ће да сине!! . .

Б. Черовић.

На гробу старога свештеника. посвећено праху блаженопоч. проте Саве Поповића (ј у Кравицп 1880.)

Живпо сн кад су били, пајгорчији Србу часп; Када шћеде тирјан љути, српско пме да угаси. Еванђелским поукама, б.тажно си српске ране •,

Тјешио си и прориц'о, будућности боље дане. Чувао сн српско име, српске наше аманете; П био си вјеран пастир, нравославне цркве свете.