Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 452

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11 и 12

Манимо се тијех новотарија, па ма нам их пре- (бивши рељевски богослови), који ме до сад преко поручивао не знам ко. пнсама питаше 0 вертепу, као божићњем обичају. Са овијем, у мјесто одговора, нека се задо- У Рељеву, на Ваведеније. 1891. вол.е и сви они наши учитељи и свештеници Р. Калембер.

Освештање и отвараи>е сриско Блажују 13 ( I, Помоћу Божијом, прилозима и трудом српскога парода, сретно је довршена градња српско правоелавне школске зграде, која се налази између села Блазкуја и Врела Босне под Игман планином, управо на мјесту одакле се може сво Сарајевско поље па и Сарајево прегледати — на мјесту поред којег је жељезничка пруга Сарајево Мостар; а осим тога ту ностоје три цесте, од којнх једна води у Блажуј, друга на Врело Босне а трећа на Илиџу и Сарајево. — Од Сарајева је удаљена 2 сата а од Илиџе х / 2 сата. Укратко рећи ова је зграда у лијепом положају око које су села: Блажуј, Врело Босне, Осијек, Гогачићи, Лужани, Доглоди, Бачево, Вруци, Аџићи, Мншевићи, Дразгометва, Раковица и. т. д. Зграда је школска двокатна, лијепа и пространа, а озидана је од камена и цигље, по нацрту којег је вољанп Србпн и архитект Милан Малишевић пзрадио и прорачун саставио. У њој еу четпри еобе за школу, стан за два учитеља, стан за пароха и парохијални уред, соба за митрополита односно за општинску зборннцу, соба за слугу, п у опште све је уређепо како се само може пожељети. На врху зграде налази се малп торањ с крстом за школско звоно. Око зграде има довољно земље за школски врт н мјесто ако би се доцније црква начпнила. У близнни је и православно гробље, у које се покопавају православни Христијани из оближњих села. Зграда је стала осим матернјала преко 5 хиљада фр. Осим стана и огрјева, учитељ ужпва годпшњу гглату од 600 фор. и исту прима од општппе Блажујске од прихода непрнкосновеног фонда, којег је Његово Високреосвештенство АЕ н Митрополит Дабро-босански Господин Ђорђе Нпколајевић установио н овој школи шжлоиио, да се нз тог фонда издржава и учитељ и све шгеолске цотребе подмирују,као што гласиЊегово закладно

-православне осповне школе у »ктобра 1891. писмо, и којег овдје свјету на видику доносимо, нека се свак увјери да није онако као што неки шарлатани гласају и којекакве лаже кроз новине протурују о овој школи и њеној фундапији. Гади чега је била потреба да се ова школа установи и ова фундација од стране Митрополита да се њој поклонп, будућност ће показати а и сама ће кроника о овој школи, коју ће вриједни свештеник Трифковић Стево написатн и из постојећи писмени доказа све потврдити и побити неродољубиве нападаје и подметања. Ево тога закладног писма који нам је преко руку прошао и овдје га изноеимо: II. Закладно писмо. §. 1. Данас, 14. јануара 1891., на дан патрона српсгге школе, завјештавам српскоправославпом народу парохнје ОсјечкоБлажујсЕсе, ради васпитања српско-православне дјечице, закладу од 15.000 фор. (петнаест хиљада форината) а. вр. као основнп неприкосновени школски фонд српско-православној народпој школи у селу Блажују, котара и окружја сарајевског. §. 2. Горњу своту од петпаесг хиљада форииата са једним иримјерком овог закладног ипсма отвореним, и са мојпм својеручиим потпнсом, и уредовипм печатом потврђеним, предајем у руке одбору српско-пранославне црквено-школске оиштипе у Блажују, и то под овпјем условима: §. 3. Да ваздашњп изабрани п ттотвр^епп одбор српско-православне црксено школске општппе у Блажују, гтод моралном