Bosansko-Hercegovački Istočnik

(Јтр. 456

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Ов. 11 и 12

младак васцијелог човјечанства руководством и настојавањем предпостављених тгрпправља срећи, благостатву просвјети; развија душевне своје способностн; учи се познати правце земног и небесног жпвота, а нарочито браћо моја, овака здања гдје се наши сриски синови — наша мила младеж, поред знања, — науке, — васпитања и осталијех нужнијех срестава за жпвот у природи и у друштву, поред свега тога још као најглавније упознаје се сачувати св. вјеру прађедовску, језик, име и народност своју. Овака здања овакве свечаности ријето се дешавају у мјестима наше миле домовине. „А зашто су ријетке? На ово питање имао би много одговарати. Узрока томе има и сувише и свакп паметан и одважан човјек у данашњим околностима лако им може на пут стати. Врло лако! Своје брани туђе не дирај! — То ти твој карактер, твоја човјечанска дужност налаже, то ти допушта и налаже како Божји тако и грађански закон. „Али узроци од стране наше то је жалост, то је она несрећа неисказана — црв, који гризе, поткопава н рушп ту светињу нашу. О брате! Ставимо сваки руку на своје срце па упитајмо сами себе: какви смо и каквијех нас све има. На жалост као да се она еванђелска прича о сијачу и сјемену у оваквим предметима искључиво само нас тнче! Има нас који хладнокрвно гледамо како нам пропада најмилије благо натае! Има нас и таких који —• као и неки органи тобоже из пријатељства и оданости према Српству по свим јавним мјестпма — нарочпто прп чаши вина хвале се како су они прави челик Срби, и како би они радо жртвовали све своје у корист Српства, — а кад је на дјелу тога ниједнога нејма или ако је ту, а он клоне као увенули цвјетак. Знаш шта, брате рођени, од своје стране препоручујем ти да се таких клониш и чуваш као љуте гује, то су они бургијаши празних ријечи. Има нас и такнх који искреним родољубима и њиховим племенитим дјелима и подузећима на пут стоје — осујећавају њихове жеље — њихова добра вјековјечна дјела, једино пакости ради. Еј тешко њима! Но да речем кој у и добру. Има нас на радост и нонос српства, честитих и ваљаних, правих и искрених родољуба и патриота, људи, којима нмена никад погинути неће. Блажени су и сретни таки људи.

Само на жалост што је таких људи мало међу нама. Сви смо у то име позвани али је мали број избраних! Мален п премален. Малр нас је који се старамо за срећу и благостање наше невине дјечице, мало нас је који обраћммо пажњу на школу — на то најглавније срество за живот људски. Та школом се брате мили, данас све постизава. Она чува, негује — васпитава и образује наше синове и кћери. Она нам ствара људе поштене и паметне; људе здраве и крјенке; људе умјетне, врједне и предузимљиве; људе имућне II разборите; људе свјестне, достојанствене, карактерне и патриоте. Па кад нам се дакле таке прилике пружају у школи, кад нам ствара таке људе — онда се промислимо браћо моја, и упитајмо сами себе: је ли вриједно? је ли то паметно? је ли то човјечански с крштеним рукама гледати како пропадају наше српске школе ? „За то љубазна, браћо моја, оставимо се неке надутости, свађа и завпсти; прптецимо братски и својскп умно и материјално у помоћ нашим српским школама, док је ]ош времена да не одоцнимо. „Ви очеви и ви миле мајке, шаљите синове и кћери ваше у школе и то у српске школе —• гјде се српеки учи, пјева и говори. Не остављајте чеда ваша слијепа код очију. Немојте да због не хатње н немара да пропадају дјеца ваша. Немојте Бога ради да вас још због тога куну и проклињу а по смрти ни у гробу мира вам не дају„Ми наставници и васпитачи сриске младежи бодрим оком и енергичним трудом старајмо се просвјетити и васпнтати своје ученике. Баучимо их иоред нужних знања, како ваља поштовати св. вјеру прађедовску, име, језик и народност српску. Учимо их „поштоватп српску таколу као темељ будућности праве ко аманет светог Оца Савве. „Учнмо их лијепој српској славп, и учимо их пјеват српске пјесме, у којима су нацртана витетака дјела наших прађедова. Једном ријечју научпмо их, утврдимо их да познаду као тато вели ната неумрли пјесннк Змај „да је њему српство мајка и бабајка." А ви свештеници слуге Бога вишњег, ви чувари евете српске православне вјере, наставницн повјерене вам пастве.