Bosansko-Hercegovački Istočnik

Отр. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

„Подај слугам нека вино служе" „А ти с нама сједи за трпезу". Превари се сриски цар Стјенаие, Те он сједе с њима за трпезу, А јога није ни славе напио, А заиста ни метанисао. Слугам даде, да му вино служе, Да му слуге крсно име слуусе, Не послужи крсно име своје Један данак како један часак. Догс цар Стјепан на ноге стајаше, Стајагае му светн Аранђеле, Стајаше му на десном рамену, Милује га крилом по образу : Кад цар Стјепан сједе за, триезу Расрди сс свети Аранђеле Уд'ри цара крилом по образу, 1Га отиде из царева двора". Пјссма пели да то није нико видио, „С амо јсдан калуђере стари и . И кад је он то цару казао, „ онда царе на ноге усшао а те се је три даеа н трн ноћи молио Богу и светом Араиђелу, на му јс свститељ гријехе оиростпо штоје за трпезу сјео. Народ хоће да с тим рскне да и највећи снлници требају и морају своје крсно нме са покорношћу служнтп, славитп и највеће иоштовање н уважење му одавати. У другој пјесми вели се да Крал.евпћ Марко ппје хтјео на своје крсно име светога Ћорђија пн оружја посити, јер се је бојао да неће на своје крсно II ме са оружјем заметнути кавгу, а и мати му је говорила: „Иемој носит нпшта од оружја" „Учинпћеш крвцу о празнику". За то га и јест на дан његовог крсног имена, таког распојаса (без оружја) Ђемо Брђрннн, (пјесма вели да јс Ђемо брат Мусе Кесеџије), ухватио н свезао, али му је његов патрон п светитељ у номоћи био, те се ]е од Ђема Брђанина ослободио. Ето како су велим чак и силницн српскп поштовалп своје свето крсно име. Но чујмо даље како Србн чак п у ропству п у сужањству нијесу своју славу хтјелп изоставити п заборавптн. Једна пјесма нам прнча како је војвода од Задра Тодоре у сужањству у Латинској тавници ГГстра Мркоњнћа (у граду „Соколу" код Јадранског мора неђе) славио своје крсно име.

Почујмо само како пјеема дијепо везе: „Што протужи рано у неђељу, У неђељу прије јарког сунца, У Соколу граду бијеломе У тамници Петра Мркоњића Огласује да је соко сиви, По истини војвода Тодоре. Ако тужи за невољу му је Сутра му је крсно име свето Крсно име свети Ђеорђије А нема га чиме прославити". Тодор је имао само један позлаћени ножић. ХБега је продао за четири дуката, па за трп дуката купио љеба, внна, сваке ђаконије „и убаве оне јасне свјеће," „А четврти дукат оставио Да дарује сужње по тамници Ради Бога и крсног имсна". Таман је Тодор сужњима вечеру поставио, те устао и у славу светог Ђорђа чашу подигао, са ријечима: „О убава лјепа славо. божја! „Свети Ђорђе крсно пме моје! „Опрости ме тамнице проклете!" У то доба закуца на вратима јунак на коњу зеленку, па вели Тсдору: „тавница је отворена, ајде кући својој. „Ал неиди покрај мора сиња, Јср су честе у Латина страже, Пак се бојим да те неувате Бећ тп иди преко горе чарне," Тај јунак бно је свети Ђорђе. И ето: п Ко крсно име слави, ономе и тмаже и . Српство је по свима српским крајевима, ако не ничим, а оно крсним именом уједињено. 1 ) У почетку је речено да се слављење имсндана као новост и као туђ обпчај почео од скора лијепити српског народа у овим крајевпма. Но нетреба опет нико са стране да помисли да је овдје народ прихватио за то „као слијеп за штап". Не и недао Бог. То су само прихватили и почели по неки наши пузавци, за које можемо по оној Мухамедовој рећи: п ни ваш ни наш и . Народ ггрича, како су Христос п Мухамед дијелилн између себе Хришћане п Мухамеданце. ») У народу нашем ) *оде се поред крених нмена и још неке „ирислуге" „прислужбе", које гатари народу на врат товаре и завјвтују их овоме или ономе еветитељу те да и љега поред крсног имена ел V ви. То невгива, јер иишта нетреба са важноћшу крсног имена иоредити и сравњавати Пиеац,