Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 20

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

Сигурно је Васо употребио ту књигу као еретство а не као рожданик, да је народ лакше ућити могао, јер код мухамеданада рожданик није падао у очи, као каква друга књига. Дакле знајући он за бегове зулуме, дође једнога дана Јовану Грбићу, те му поче причати: „Духовниче! Ја сам емислио један начин, да се народ курталише биједе и невоље и те проклете водарине. Бегу је умрло скоро троје дјеце а за дјецу знаш, да би човјек све прегорио. — Дакле то ће нам помагати да своју намјеру сретно изведемо. Ти знаш да ја имам матер познату на све четири стране због њених врачарија и љекарија; њу и Турци уважавају због тога њезинога заната, као п Срби православнп. Да нађемо дакле једну жену, која ће отићи кући беговој и однијети његовој ануми дарове, те је вјешто упутити на моју матер, да јој врачау име дјеце њене што помиру". Поп Јован то једва дочека, те нађе неку Јоку, жену Боже Ступара из Крњеуше, жену отрешену и егленџију велику, давши јој богате дарове да пође хануми као тобож на облазак и да је утјеши за њеном дјецом. Ова Јока узевшп дарове, дође хануми, пољуби је у руку и преда дарове што је доннјела. Ханума показа се особито задовољна, што јој је кметица тако лијепо у походе дошла, те затури ш њом еглен о свачему а на пошљедку о дјеци која су помрла. „Али —■ драга ханума" — рече Јока, као тобож нехотично и искрено — „како ти не добијеш ту и ту врачарицу, јер би она заиста знала узрок, због кога ти дјеца помрјеше, та би ти казала и за будућу дјецу каво ће поживити. — „Ох предрага кметице!" — рече задовољно ханума — ; ј ели истина, да бн она знала то учинити?" — „Би драга ханума" — настави ова „та зна све — та зна и колико ће година ко живити. Ето напримјер она је учинила Петру, који није за десет година порода од срца имао, па данас са њезиним севепом а божијом помоћи има их шестеро равнијех; она је помогла Павлу, коме су се до дванајесте године све сама женска дјеца рађала, да му се почеше мушка рађати. И тако би ти ја стотину примјера ако оћеш навела, гдје је она са божјом помоћи помогла или бар показала како ће се неко ослободити какове биједе и напасти".

Тако је ето ова Јока увртила хануми у главу, да зовне Марију врачарицу, те да јој погађа њезину судбину. Још у вече чим је Мехмедбег. дошао кући, послао је он брзога коњаника матери поменутога Васе Врачарчића чак у Сувају, којој је син Васо већ казао био, какову велнку задаћу има да изврши, а да се нико не сјети њиховој потајној мајсторији. Стара врачарица дође беговој кући гдје је дочекаше са великим њој приличећим почастима и угостише онако, како већ море силни бег Куденовић. Опробана и тому занату вјешта врачарица Марија отвори своје чаратанске моћи,. дуго је у њих гледала н завиривада, па ће већ у неке почети онако достојанственим и чаробиским гдасом причати: „У име Бога ведикога и сиднога, који је најстарији на свијету и који је створио све народе и мидете а помоћу ангела и архангела, Херуфима небеских сила; помоћу светога Саве и Максима српекога, кажем ти силни беже Куленовићу, да си преетупно божију, да си учинио ведикп гријех, јер ову кућу, коју си начинпо овђе, направио си управо на српскоме гробљу и на некаквој црквшш ришћанској, те је то и узрок да ти дјеца поумираше. Ако случајно останете и на даље овђе на овом мјесту — ево види ти се — да ти ни једно дијете живо остати неће а и ти сам са твојом ханумом проћи ћеш хрђаво. Желиш ди дакле себи добро бјежи одавде и то што год даље мореш, јер што даље оселиш то ћеш боље по своју кућну чељад учинит." Чувши бег ово врачање, у које и најмање сумње имао није, позове на брзу руку попа Јову Грбића и још некодика прва човјека из села, те им понуди како кућу, тако и оно земљиште крај ње, да узму за цркву. Поп Јово стане му се испричавати, као тобож да они неби смјели то без изуна других бегова Куленовића учинитп, јер ће вели њима криво бити, кад бп се то у име цркве купило. Мехмед-бег састави одмах све своје рођаке и пријатеље, те им разложи ствар сву наговорпвши их: да дадну изум и допуштење, да се земља и кућа за цркву продати море. Ови одмах зовну попа Јову и још некодико људи, те им не само допустише, него им још запрпјетнше да земљиште купити морајуј. Поп Јово ослобођен овим беговским ријечима, скупи по