Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 29

Р о д у.

Иа здравље ти ново љето Роде мили, свуд у св'јет', С њиме свака добра срећа Изашла тп у сусрет! ман. Савиии на Иову годину 1892.

Ах! свуда те, мили роде, Озарио слоге сјај, Да ускликом замијениш Паченички уздисај ! Игуман Дионисије,

ооитељи бањске.

На растанку 1891. годнне. РБеговом Бисокопреосвештенству г. Герасиму Иетрановићу, народном добротвору, Внтезу цар. ауст. ордена гвоздене круне П. ст., команеру орд. Франц Јосифа I. са звијездом; великокрснику краљев. срп. ордена св. Саве I. сг., витезу црногорског Даиилова ордена П. ст., дру богословије, књижевнику и Епископу српско-православне: бокототорске, дубровачке и спичанске јепархије, и члану разнијех просвјетнијех и добротворнијех друштава, итд. итд.

Посљедни пут године ове сунашца угледах сјај У далеки кад оно за брда голема зађе крај, А мјесеца блиједог кроз облаке поздравпх зрак У први ноћни мрак. * Са високијех торња умилни светијех звона глас Године ове нећс већ у храм позивати нас, Но у нрошлост вјечнушаље је ова вечерашња ноћ Она већ неће доћ'.

Мнсли ми лете у прошлост дугу милога рода нам ' И, на главе, што слави: и вјечна слава; . . . ■ и, . . . вјечни срам . . . • Вај' тамо је слава, и потоци крви, и сваки .јад' У будућности над!

И доста свашта на ум ми пало .... Жеља је срца рој А ти у њ спадаш о родољубу дични, у први број. Боже тн здравља, етарости дуге, и сваке среће дај! Боже! Боже ! Ти да] ! * Да још многа добра народу чиниши роду свом сјаш Као што чињаше и свети архипастир Саво наш; И као што чпниш видно и невидно цркве нам крас Вај' чиниш сваки час! * У молбу Богу сливам све друге жеље за нови год Кличући, да срећно живи мили наш мукотрпнп род! Иек новп год уброји у славу корак напретка лет, Да се диви сав св'јет. И. М. Д. Ђ.

Главпа садржина свештеничкога рада у сједпицама српско-православног протопрезвнтерата травничког.

Према околностима времена, приликама и према потреби самој од стране свештенства и народа, српско православно свештенство увидило је ту иотребу, те је почело да се живље креће и озбиљније ради, како би тим у неколико и себи олакшало а свом милом народу од помоћи и стварне користи било. Свештенство по потреби и увиђавности похитало је са свију страна по Босни и Херцеговини на посао, и сваки у Хри-

сту брат, повољно се одазвао својој свештеничкој дужности, позиву и рекао: ево ме! У то име као и то: рад нашег братског споразума и решавања појединих питања и установљене су „свештеничке сједнице." Па како је то готово по цијелој Босни и Херцеговини повољно одазвало се српско-нравославно свештенство за свештеничке сједнице, — то н свештенство овог протопрезвитерата у овом погледу