Bosansko-Hercegovački Istočnik

2*

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 67

Кад у кућу унесу, онда ће ти један, који је већ ријечит и вјешт, рећн: „Добро вече!" Сад му одговоре: ,,Дао бог добро!" А први ти онда почне говорити : „На добро нам Божић дошао, да Бог да и света Тројица и сви свеци и угодници, који се моле код пријестола Бога јединога, да Ристово Рождество у здрављу, рахатлуку, веселу, свакој срећи, благослову и задовољству дочекамо и прославимо у слози, миру и љубваи као права и честита браћа Срби." Остали вичу: „Амин! амин! чуо те Бог и сви свзци Боасији!" * Старина г. Љубомир П. Ненадовић. српскн пјесник и књижевник, описује бадњак код наше јуначке и витешке браће Црногораца, па он вели у својој књизи „0 Црногорцима" : „Године 1857. на бадњи дан био сам у двору кнеза Данила кад су се налагали бадњацн на ватру. То је лепа свечаност. Бпло је преко педесет војвода и владара. Кнез Данило погледа по свима, па онда ману руком на Стевана Перкова, да он први бадњак говором поздрави и на ватру положи. Сви смо устали на ноге. Стеван узе бадњак завп га у струку и принесе га огњишту. Књегиња Даринка кропила је випом бадњак и бацала жито и ловрово лишће по њему. Стеван Перков држи бадњак и с њиме чудесно разговара; пита га: зна ли где је никао и где је порастао? пита га, је ли видео и упамтио како се муче и гину Црногорци, да обране овај аманет Српства. Кезао му је да ће сада на јуначком огњишту куће Петровпћа у славу Христова рођења изгорети; па онда рече : „Твој ће дим у небо да се дигне и кад сјутра код сунца буде, нека му каже: да се и оно у својој борби са помрчином, сваке ноћи. одмара, а Црна Гора никада." — Па онда благосиљајући Србе, а проклињући Турке спусти бадњак на ватру и внкну : „Црногорци, да Бог да сјутра чули, да је Дервиш-паша са свом турском војском кренуо на Црну Гору!" „Та његова жеља брзо се испунила. Поеле четири месеца по свој Црно^ Гори славила се велика победа на Граховцу, где је турска војска сва уништена." Ријеч бадњи — вели наш уважени филолог и честити Србин г. професор Ј. Живановић долази од коријена „^д" а старословевски гла-

гол гласи бједјети. Од истог коријена долазе ове ријечи: бадар, бадњи, бадњак, бадњачица, будан, будити се. Бадњак постаје од придјева Ћ бадњи и наставком „аге." Бадњак значи оно, што даје свијетлост и поред чега се „бди", поред чегаје инсан будан. * * Кад се бадњак унесе и на ватру положи, то се онда донесе сламе и по свој кући простре. Слама се чупа пз више стогова, да буде роднија година. Кад се слама стере, онда ћа старијешина или ко други узети ораха, љешнпка, па по кући бацити, гдје-ђе умијешају и који новчић, а једно чељаде стане сламу разгртати. Разгрћући виче: „Кво! кво!" А онда онај, који просипа орахе и љешнике, виче: „Пиле! пиле!" А дјеца хоће да се подаве јагмећи се за орахе и љешнике. Пошто се је бадњак унио и на ватру положио, те слама прострла и у опће конак спремио; онда се меће софра и почне се вечерати. За вечеру приготови се домаћи уобичајни јела као: угњечена граха, каље (купус у главицама, па изрезан), ошафа, пилава, пите, уштипака (колачпћа), бакалара и тд., метне се на софру пуна здијела сувп шљива, крушака, ораха, кестења и љешника. Од пића обично буде ракије, а на мјестима и вина. На неким мјестима одмах у вече доносе жита и метне у варићак. Гдје-ђе мећу у решето. Обично доноси се зоб, те се у варићаку или решету метне на софру. Прије вечере на многнм мјестима просипа се просо око штала, да бајаги врачарице не могу ништа благу учинити, јер веле уочи Божића највише иду учињалице иди врачарице, па учињају благу, као кравама одузимају млијеко, а то ове учињалице чине и око Ђурђева-дне. Прије вечере гледа се на дувару сјен своја, те ако је без главе, то ће онда дотични исте године умријети. Пошље вечере иду људи клати бравад, а остали укућани прппремају се за сјутра. Мало се те ноћи спава, а од пол ноћи већ је свак жив на ногама, а било и најмање дијете. Па ако у оком селу има црква, или је нста и у другом селу, само ако није одвећ дадеко, то ти онда иде бар по једно чељаде из куће светој матери цркви, а који су ближе пде их и повише из једне куће. Кад се божествена литургија сврши, онда Србадија излази весела, те се мир-божи пријатељ