Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 56

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

стидјели учинити гријех, немојмо се стидјети ни изјавити га пред духовником, да нае може лијечити, јер и лијечник лијечи те онако и од онога, како си му се и од чега патиш, тужио. И духовник даје само на оно разрјешење, што је чуо, што си призиао. Много наш народ пати са разних невоља, зла се умножавају, крађе, убијства, невјерства, разблуд, пијанства, сиромаштва, крива заклетва и безброј безакоња; а цркве еве празније; јереси се гапре, варанције множе, тавнице цвјетају. Па

кад ће се изтријсзнити нз тога грјсшног мамурлука? Ко да му помогне ? — једино црква и свјесна школа —• свештеници и учитељи? Исповијед је најљепша прилика и најприкладније мјесто за то, да се појединци посавјетују и увиде своје погрјешке. Сви дакле на исповијед, али на искрену исиовијед ! Дела браћо на рад, тако вас Бог помогао! У Сарајеву , о Бијелим покладама 1892. Гаврило Бољарић, свешт. и гим. вјероучитељ.

Појам о Црква је, посматрана са историјске тачке кононичког права, Богом уређено друштво људи, што вјерују у Господа Исуса Христа. Они су сједињени један с другпм општом духовном везом, заједничким исповједањем вјере, коју освећује благодат Духа светог у тајнама. Под невидљивом главом Исуса Хрпста, апостола п њихових посљедника управљају тим друштвом људи вјерних власти духовне радп њихова вјечна спасења. Такав појам моррмо имати о нашој православној цркви, а он је понајтачнији од свију других одредаба, Христос је основач цркве. Познато је оно мјесто у светоЈЉ Писму, гдје се вели: Ћ кад се наврши вријеме, посла Ђог сина својега јединороднога, који је рађен од жене и покорен закону; да искуии оне, који су под законом, да иримимо иосинаштво. и (Гал. IV. 4—5.). А нико не сумња о томе, да је Исус Христос тај једнородни спн Божији, о коме су пророци предсказали. Он је свршио наше спасење као дјело Божије. Да је Исус Христос први оеновач цркве и њеног јединства, држимо за нужно ради потпуности наше каноничке науке, да наведемо неколика доказа из светог писма, те да ту истину са свим утврдимо. То се потврђује: 1) Молитвом Христовом, управљеном Богу Оцу за себе, учснике, цркву и друштво вјерних: п О ц е! дође час, да прославиш сина својега, да и син твој ирослави тебе. Ја тебе ирославих на

цркви.*) Благо онима, који слушају ријеч Божију и држеје (Лука XI. 28). земљи, шсао сврших, који си ми дао да радим. Ја јавих име твоје лудима, које си ми дао од свијета; твоји бијаху иа си их мени дао, и твоју ријеч одржаше. Ја се за њих молим. Не молим се за сав свијет, него за оне : које си ми дси>; јер су твоји. Ја им дадох рмјеч твоју и свијет их омрзну; јер нису од свијета, каоија шшо нисам од свијета. Оче праведни, свијет тебе не иозна, а ја те познах, и ови те иознаше, да си ме ти иослао. И показах им име твоје и иоказапу, да љубав, којом си ме љубио, у њима буде, и ја у њима. (Јов. ХУП. 1, 4, 6, 9, 14, 25—26). 2) Тиме, што јеИсус Христос изабрао себи 12 апостола и 70 ученика (Мат. X. 1—5. Лук. X. 1. и след.). 3) Тиме, што је Исус Христос дао ученицима својим власт, да везују и дријеше л.уде од грјехова, учињених овдје на земљи, а то се посвједочава овим ријечима: „шшо год свежете на земљи биЖе свезано на небу, и што год раздријегиите на земљи, биЛе раздријешено на небу (Мат. ХУШ. 18.) 4) Тиме, што је Исус Христос заповједио својим апостолима, да цркву његову по цјелом свнјету распростру. „ Идите — рекао им је и наутте све народе, крстгћи их у име оца и сина и светога Духа. и (Мат. ХХУШ. 19.) 5) Тиме, што је Исус Христос разаслао своје апостоле, да поучава1у и крштавају све народе. (Мат. ХХУШ. 19).

*) Из каноничког права, в. лист „Православље'

1871,