Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7

В.-Х. источиик

Нски се, као што је напријед наведено, извињава за ово, а некп за оно, трећи вели, да је „јутрења" рано отпочела, пак се није могао рапо пробудптн, а док је отишао у чаршпју, да купи меса, у том се и „лптургија" свршнла. Опа} опет там,о ораторскп доказује, да бп требало „јутрењу" од „литургпје" одијелити, пак бн ее свпјет боље тежпо црквн, јер бп у времепу између „јутреље" и „лнтургнје" могао иеке поелове поевршнвати. Па добро! Поглавпцама цркве п то дотужнло, те одјел>уј јутрељу од литургије, ал' забадава па забадава, и опет црква празпа плаче! Па хајде опет на старо! Па буд неће „мушки" да иду у цркву, ево ти јада, слабо долазе и „жеиске", а „ђевојке" долазе кад се хоће да нрпчеете, велпког часног поста, на веинки четвртак, на велпку еуботу и о Васкрсенпју на „илптију". Овај — тако рекућн — хрђав обпчај, да наше ђевојке пе долазе еваке недјеље и празнпка у цркву, требало би, да нашн свештеиицп еходно мало по мало искорјељују, јер ђевојка поштепа не ће тпме нпшта од свога поштеља низгубитп, него на п[>отив још добнти: би ће чеднија, разумљивија н богобојазљнвија,.ако буде недјељом н празннцима у цркву долазила, а маље на вратима и нрозорима стајала. Ако пак по који пут неколико жена неђељом у цркву н дође, боље би било — Боже ми опрости — да и не дођу, јер за врпјеме божапствене лптургије завезу говор, шта је која ручала, шта радила, пзвиљује ее својој пријатељици или кумп што јој није могла о „бабинама" илп иорођају доћи, јер јој је мала'Олга нешто озебла, па јој је звала лијечника — и Бог те свети питао, шта се ту још не расправља. Сиромаху попу у олтару дотужило, па мора да прекнне чпн службе и опомиље да се шутн. Оиомена се за неко врнјеме и послуша, ал кашље се опет говор завезе, и тако тп жене проведу цијелу литургију у „прпјатељском говору", а кад попо рече : „Благословеније Господље", оне се чнсто зачуде, како се литургија брзо сврши! А мушкн? Састали сс у дућан код нријатељ Панте, па испијају „мехку!" Бећ је 5 кварата попијено, „е, платићу н ја један" — виче газда Јово! Звона звона, те јављају за најсветији чин божанствене дптургије т. ј. „И молнм тп сја Боже наш", кад се нретвара вппо у еушту крв Хрисгову, а хљеб у само тијело Христово, алп

то нашу веселу браћу нитпта не помета — они наздрављају! Док у Русији и по улицама скидају се капе пригодом тога најсветијех и најстрашнијег чина. Недјеља се тако рекући проводи само у банчељу п пијанчељу „в нем же блуд јест," као да је Бог створпо за уживање а нс размишљање о божапству н добрим дјелима. Најгадније неподопштпне догађају се у св. Неђељу ! Ено оног разбијене главе. воде стражари! Онај се опет оппо, споречкао се у пићу са својим највећим нријатељем, иа га воде у затвор. С\'д му досудпо 7 дапа затвора, у том не може ништа да заради, те кукавна жена и дјеца гладују, а пријатеља увриједпо на сред чаршије, па неће ннти за њ', нити за љегову кућу више да зна! У 10 сати ноћи, побило се друштво око стола, онај вели: ти имаш платити оволико, а он, не него толнко, док на једном весела браћа и приснп пријатељи потуку се, повадс ножеве, дох не дође и до крви! А шта ради јадна Петруша са своје седмеро дјеце н гладннх н жедних? Чека свога „срећу!" Ето ти га истом у поноћа, пијана као земља. Траживечеру, а ннје пишта доиио! Жепа га почне ружнти, што се „накресао", а овамо она сирота гладује еа седмеро дјеце, а највише је срце болн, што нема чпме понудити шћер Ружу, која лежи на постељи 3 пуне године дана. Муж, ко пијан, почне жену тући, дјеца запомажу, док се у томе и комшилук не скупн, па дај развађа ј ! А шта да речем, за нашу млађарнју, — ннтелигенцију —будућу узданицу српску ? Ако нкад, а оно се она пајвише Неђсљом проводн, опија и по блудничким мјестима налазн, мјесто да размишља о Богу, о својој н српској бу г дућности и т. д. Ето, драга браћо и мпли Хрнстијанп, како и старо и младо проводи седми дан — Недјељу! коју би требало, да највећма поштујемо, јер вели св. Јован .Ђествичник : Ћ Нски богољубац казивао ми /е, да свагда, а особито на годигиње и господскс иуа.тикс, Бог раздаје милости својим угодницима". (Настав. паст. гл. 3. стр. 378. Впдн: „Наравствено богословље", год. 1871. стр. 99.). Ово несветковаље Недјел.е, те неморал, који се баш највише на овај св. дан вршп и појављује, побудило ме је, да напншем овај чланак, за наш вриједни „Босанско-Херцеговачкн Источ-