Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. б

в.-х. источник

Стр. Ш

разлучени супрузн, т. ј. мужеви од жена и жене од мужева, који не живише достојно и постеље своје не чуваше чисто; тада ће се раздучпти о они, који су у чистоти — дјејству —- живили, а изгледом и понашахБем својим пемилостиви и жестоки су били, јер ко осуђује без милости, неће му се ни учинити милост. Но, да попустим већ мпого говорпти, јер ме страх и стрепња обузима о толиком казивању, него да укратко речем: Тада ће одагнати бити од суда и напрасно од ан^ела ћерани и бијенн бити толико, да ће од невоље зубима шкргутати; често ће се обазирати, да впде праведне и радост, од које се разлучују, и ону рајску снјетлост и опе велике даропе, које ће од цара славе прнмпти они, који су у добру напредовали, п тако обзирућн се удаљаваће се по мало и лшнавати од сштју прапедншса и сродника и најпослије, од самога Бога заићиће ; тада неће моћп видјети оне радости и велшсе истините свјетлости, но све се већма приближавати предреченпм мукама, у којпма ће се разасути и расијати; тада ће увидјетн, да им је сва надежда погинула, да им пе помаже, да им нема већ никога, ко би им помогао или се замолио за њих; тада ће јаднти и плакати, с горким сувама говорећи: „0 колико времена нзгубисмо нерадом својим; о колико пута сп. писмо слушасмо и варасмо се. Тада нам говораше Бог тсроз св. ппсмо п не послушасмо, а овдје вичемо Га и Тај одвраћа лице своје од нас. Шта ли нам је користио земии свијет, или богаство; гдје је сад отац, гдје рођена мати, гдје дјеца, гдје другови, гдје доброчпнства, а гдје имања, г,дје силна, прекомјериа тековина, гдје су цареви, гдје књажеви, а гдје силпи, како од счију ових немамо у помоћи ни једпога, нити сами |

себи помоћи можемо, но на свагда постасмо остављени свесветим Богом. Шта да чинимо сад, кад нема више времена за кајање, сад молитва не помаже, сад сузе не користе, разиђе се трг, не јављају се продавци ул>а, које су праведним продавали. Кад имадосмо врпјеме и силни бисмо, продавци с плачем викаше: купите, а ми наше уши затакосмо, па нити послушасмо, нити куписмо, а сад не можемо добити. Избављења сад нема нама жалосним, сад милости не добисмо, нити смо је достојни. Праведан је суд божији. Сад дакле није нам могуће гледати редове св. угодника, нити сад видимо свјетлост истиниту. По свему овоме, што рекосмо да речемо још: мир и радост иек вам је апостолн, пророци и мученици; мир и радост нек вам је лица патријаршеска; мир и радост нека ти је реду калуђерски; м.ир и радост нека ти је граде Јерусалиме; мир и радост пека ти је часии жпвотворећн крсту; мир нек ти је Богородпце владичице, матп човјекољубивога Бога; мир нек ти је рају духовне храпе; нек вам је мнр и радост очеви, матере, сннови и кћери. Од сад вас никад видјети нећемо. Послије овога спатси ће ићи у мучно мјесто, којо је припремио себи невал»алим дјелима, у мјесто гдје им се црв њихов неће уморпти нн огањ угаспти. Слушајући ви о овом христољубппа браћо моја, тим ето вагаој молби удопољих и жељу наврших. Односно тога још би потребно било да знате, да бн се приуготовплп. Ето чусте шта нађу немарљиви, којп се некају; чусте ли како се варају, који не слушају запоппједн Росподње; чусте ли како је преварљин овај времени трулежни живот; разумјесте лн, како ће поругани бити оии, који се св. књигама ругају, па зато љубезии моји,