Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 208

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

УСКРШМ ШШНИЦА ПРАВОСЛАВНОГ ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ И ИСТРИЈСКОГ НИКОДИМА ПРЕЧАСНОМЕ КЛИРУ И СВЕМУ ПРАВОСЛАВНОМ НАРОДУ ЕПАРХИЈЕ СВОЈЕ. (Свртетак.)

Чујте, браћо, шта казује у опоме смислу о цркви Јовап Златоуст у оиој истој бесједи, коју сам прије спомеиуо' „Поморци", каже ои, „кад су на морској пучини, настоје да чим прије преброде ту пучину и да стигиу у присташипте, а ми међу тијем хоћемо вазда да смо на тој пучини, хоћемо да нас таласи свјетскијех послова непрестано носе... Или аар не зиате, да је Бог устројио у градовима цркве управо као пристаиишта на мору, како бп се могли бар за неко врпјеме уклонити од свјетске врепе и уживати душевни мир ? И вбиља, овдје чоијек нема да се боји ни буриога кретања морскијех таласа, ни нападаја равбојппчког, ии насртаја злочиначког, ни бјеснила вјетрова, ип љутости зпјерова, јер је ово пристаниште слободно од свега тога, ово је тихо духовно пристанитттте душа. Па ви сами можете засвједочпти истииу овога што кажем. Погледајте ево сада, кад сте сакуп.л.ени овдје у црхсви, погледајте своју савјес.т, па ћете наћи у себи потпупп мир; пити вас љутња мучи, пити вас страст дражи, нити вас завист мори. ннти вас гордост надима, нити вас сујета једе, јер су све те звјери сада укроћене, и сл)'шап,е светог пнсма проишсава тпхо душу вашу и успављује све те пемпле страстп. Па како да не жалимо оне, којп могу да тај душевни мир ужппају, а не ће и одбјегавају од цркве ?" Послпје овога колшсо могу вриједити сва извињавања онијех, што нећ» да додазе у цркву с тога ето разлога, што је

Бог с.вугдје и што Му се чопјек свугдје може да моли ? Судпте, браћо, ви сами о овоме, па пека хришћанска ваша свијест процијени, кокпог и коликога смисла могу имати овакпа извпњавања. Али није само оно, што дотични наводе, да опрапдају за што у цркву не долазе. Уображавајући себе не знам како да су мудри и да чезну за новпјем знањем, онп нам казују, да не долазе у цркву, јер тобоже зпаду добро све, што се у оч писму садржи, и о чему се у цртсвп говори! Оватсо што говорити и овијем се правдати, ја просто назив.вем бесмнсдицом, па ма ми овај тобожњи разлог паводио најмудрпји чопјек овога свпјета. Ја ћу с драге вол,е допустпти, да су мпоги код гсуће прочиталн св. писмо н да знаду кавивати много чега што се у њему садржи. Али знаду ли они прави смисао његов, и схваћају ли га они онако, како то црква запопиједа? Ја кажем да не зппду, нитп ће икада моћи га у православном смислу схваћати, ако не буду у цркву долазпли п слушали црквено учење о вјечпијем пстинама, које се у сп. ппсму садрже. Ја сам имао прилике видјети у кућама некнјех иапшјех изображеније људи св. писмо. и слушати их како се усхићавају овом или оном књнгом нли мјестом св. пнсма. Али чисто ме душа бол.ела чути, како онп о томе говоре и с какве стране о томе суде. Сматрали су на поједине књпге нлн мјеста св. писма, као па пропзводе пјосничког духа или говорничке способности овог или опог св, писца, дивили су