Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 И в

В.-Х. источник

Стр. 275

Василија Великога, који изрично каже: Пак и то , кад ко састави какав вјеттачки налштак, ма било и ради другог каквог разлога, и умори кога, мора се и ово сматрати хотимичним; као гито шо неке жене •чесшо чине, насшојеЛи некаквим чаролијама и амајлијама да иримаме к себи неке да их љубе, и давајуИи им некакве вјештачке наигшке, који иому&ују свијест; и такове, ако шиме проузрокују смрга. иремда су на друго рачунале, а друго су меру тијем учипиле, гтак ради свог неуиутног и забрањеног иостуиања имају се сматрати за хотимичне убице. За то и оне, које дају вјешшачке наиитке да се побацг^ убице су, онако исто као и оне, које узимљу отрове, да уморе зачети у утроби илод и (прав. 8.) Има још и такових жена, које ће свога мужа почастити, ако не баш отровом, а оно другим којекаквим гадом и најнеделикатнијим стварима, само да задовоље своје таште и пусте жеље. Кад би само знао негдје неки муж, у кога је жена празновјерна, колико је појео слијеиих мишева (УеврегШш шигшш) и попио којечега другога, што овдје ни споменути не могу, јамачно би протјерао из куће све врачаре, које му за његове скупе новце продају тако ружне напитке. Чврсто је вјероиање у амајлије и записе које не бије пушка и сабља не сијече, дјетелину од четири и пет пера, одољен траву и т. д. Један православни ерпски свештеник прича о томе овако: „Ушивају дјетету запис од вјештице у какову шегову аљинку, да га увпјек уза се има, На капи дјетињој пришивају камен урочњак, вучије длаке, стрјелицу, ногу од кртице, длаке од јежа, зечији реп и т. д, мажу му обрве и образе угљеном, све то, да ее дијете не урече". „ТЗидио сам, каже иети спештеник, у неких у амајлију ушивену књижицу: сан

матере Божије и великог Сисоја; за коју ми рекоше, да је држе уз дјецу због нечастивог духа, јер им се дјеца не дају него мру. —- Још држе уз дјецу срце јежево или крви од оних, којима дјеца мру. — Ушивају дјеци у пас комадић баченога решета, да дијете кад узболује од оепица не имаде много оспица, него само онолико, колико рупица буде на том ушивеном комаду решета" х ).. .. И ја сам видио код једног Хришћанина амајлију, коју је како ми сам рече, добио од некога просјака, и тај му причао како је амајлија, коју му даје за форинту, кадра сачувати тијело човјечије од сваке болести и зараза, ако је буде носио о врпцп под кошуљом. Та амајлија изгледа као новчић, на њој је с једпе стране крст, а пуна је и на једној и на другој страни неких латинских писмена без икаква смисла. Овако се доста томе слична донесе ме];у наш народ, па и прилијепи за њега. Слатке ријечи, препорука, жељени интерес једне и друге странке крчи пут празновјери}у. Па није то само код нас тако. Нпјесмо само ми таке среће. ПишуЈзи ово сјетио сам се једне биљешке у „ ХригиКагкжом Веснику " 2 ) Каже се како су „у Задонској околини у Русији ухваћена четири лажна монаха. Четири сиједа сељака вологодске губернпје, направили се ашонски монаси, који су тамо дошли, по налогу патријарха јерусалимског, да прикупљају прилоге за подизање цркпе у Палестини. Они су се снабдјели и потребним документима,, и тако обишли многа села измамљујући од сељака и новце и одпјело и храну. Носилп су собом још п разне ствари као: крстове, иконице и т. д. увјеравајући сваког, како су до') „Босанска Вила " 1880. етр. 331. а ) Год. XII. спееки II. и Ш. стр. 182.