Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 40

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

Познато је свима, да су наше православне цркве до сада снабдјеване са онакарађеним одјејањима и другим црквеним иотребама. Поред ових иродаваи,а, и многа друга лица, која нијесу имала ни умјетности ни сиреме, радила су ове иослове сама или су служила као агенти, необзирући се ни најмање, да ли је то за иравославну богомољу или не. Наша радња, коју смо ми овдје у Земуну отворили, моћи ће снабдјети свакога са свима црквеним иотребама, књигама и И1гонама једино у православном духу. Зато молимо поштовано свештенство и црквене општнне, да нам се изволе са поручбинама обраћатп, пошто смо увјерени, да свакога можемо у свему поштепо услужпти. — Цјбновнике наше пт.вемо иа захтијевање свакоме бесплатно. У Земуну , на св. Николу 1893. год. с поштовањем: Витомир Марковић и Павловић, кројачи цркв. и свешт. одијела и продаваоци свију црквених утварп. НАПОМЕНА. Многи од претплатника заостали су неки за 1892. а неки за 1893., а неки иак и за те обје годипе, да иијесу овај лист плаћали, и због тога су се штампарски трошкови и дугови нагомплали; па пошто се дуг памирити мора, то се овијем нозивају сва г. г. чптаоцп, који су овај лист примали а пијесу илаћали, да у најкрећем року нзволе дужну претплату пснлатити, како би се сви стари рачуии могли расчпститп. Ако има ко, да поједине свеске „Источнпка" није, случајно, прпмио, нека се, уз пошиљку претплате, јави уредништву или администрац ијп листа, па ће му се одмах послати оне свеске, које му фале. ГТочетком ове 1894. годпне узело је опет уредииштво администрацију овог листа, почем је исту држало п пропглих (осим 1892. и 189*3.) година, и с тога у будуће треба обраћатп се на уредништво за све што се тиче листа „Источника", само иретилата нека се шаље власпику листа: Српско-правослатшој АЕ. М, Консисторпјн у Сарајеву. Прву свеску овог листа од ове године шаљемо свиме, који су овај лист примали, с том напомеиом: да се јаве хоће ли лист држати, н ако хоће, нека дуг за прошле двије године, као и претплату за ову годнну пошаљу, а ако иеће, нека нам уз пошиљку дуга, поврате ову свеску, да зпамо колико ћемо примјерака од сваке свеске дати штампати.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића у Сарајеву.