Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 147

У кући њезипој, у господарству, све ми- | рише на чистоћу и ред, све се ради кад | треба, она се у све разумије и за све је готова да ради. А ако Бог пошаље каково искушење, она не губи присуства духа. Оболи ли ко, она га двори брижљиво, остаје уз њега по читаве ноћи, и употребљује све, само да спасе болесника уз помоћ свога мужа. Таку супругу, такав главни ступ породице, похваљује цар Соломом. Прочитајте 31 главу књиге Прича: Лемуилу цару говораше мати његова: „ко ће наћи врсну жену, јер вриједи више него бисер. Ослања се на њу срце мужа њезина, и добитка не ће недостојати. Чини му добро, а не зло, свега вијека својега. Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим. Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју. Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао дјевојкама својим. Мисли она о њиви и узме је; од рада руку својих сади виноград. Опасује снагом бедра своја и кријепи мишице своје. Она види, како је добра радња, и не гаси јој се ноћу жижак. Рукама својима маши се преслице, и прстима својима држи вретено. Руку своју отвара сиромаху, и пружа руку убогоме. Не боји се снијега за своју чељад, јер сва че.1>ад њезина има по двоје хаљине. Нокриваче сама себи гради, танко платно скрлет одијело јој је. Вна се муж њезин на вратима, кад сједи са старјешинама земаљским. Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцима. Одијело јој је крјепост и красота, и осмијева се на вријеме које иде. Нази на владање чељади своје и хљеба у лијености не једе. Синови њезини устају и благосиљају је, муж њезин тако^ер хвали је: „Многе су жене биле врсне, ала ти их надмашујеш све".

Љупкост је пријеварна и љепота ташта; но жена, која се боји Господа, она заслужује похвалу. Подајте јој од плода руку њезинијех, и нека је хвали на вратима дјела њезина"! Така је хвала доброј жени, супрузи и матери! Данас могли би додати још једну врлину, која је неопходна 8а срећу породице, нарочито раднога сталежа, а то је шрезпоЛа. Гдје ње нема, гдје је пијанство ушло у крв породице, тамо ћеш ријетко наћи породичну срећу. Гдје је муж пијаница, у тој су кући несретна и жена и дјеца. Заслугу добре жене и матере протепе муж, отимајући често и пошљедњи залогај хљеба од уста дјеце да купи ракије. Погледаш ли на кућу пијанице, и она изгледа као рушевина; кроз све углове њезине провирује сиротиња. Мјесто молитве и тихога мира у такој кући не престају свађе, псокке, проклињања и тучњава. Ту породица не живи него се мучи. Кад се пијани отац породице понаша безобразно и говори скаредне ријечи, какав је то примјер за дјецу? Зар она могу поштовати такога оца, отимача и разоритеља породице? И колико жртава падне од такога живота! Зар ће дијете исисатп здраву храну из груди матере, која увијек плаче? А како много невинијех бића, која се тек роде, умире усљед пијанка на бабинама, колико их, избавивши се смрти, живи кукавно не чујући од оца никада лијепе ријечи ■ Каква је тек жалост ондје, гдје муж и жена заједно пијанчују, непристојно се понашају, и морално и материјално руше породицу до темеља! Уроди на њивици нешто хране, возе ју и носе у град, док не опусти житница, а у пола зиме или још и раније глад и зима посјећују ту несретну породицу. Нема ништа да се скуха, испече, да се у што