Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 150

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и б

Кад смо се ми крстили, одрекли смо | се 1јанола и слугу његовијех, обећали смо ј да ћемо вјеровати у Христа, обући се у његову одјећу, по ријечима апостола Павла, јер су нам и пјевали: „ Који се у Христа крстисте, у Хрмста се обукосте". Ево темел>а за наш живот за наше породице! Христос, и парочито само Христос и свуда Христос. Христос у мислима, Христос у ријечима, Христос у дјелима нашима. Икону Христову треба сваки од нас да има у кући својој, погледајмо на н>у побожно, она ће нас сјетити, да је Христос с нама, да нас он види и чује. Не говоримо екареднијех ријечи, не чинимо грјешнијех дјела, а ако би се што грјешно нашло код нас из незнања, удаљимо од себе све, што је недостојно имена хришћанскога. Узмимо за иримјер прве Хришћане. Узмимо за примјер и многе садашње Хришћане, који живе свето и мирно у кући својој и породици својој. Ма како да је данашњи свијет искварен, свјетлост Христова неће се нигда угасити, неће се угасити на вијеки. И међу пијанцима наћи ћете неколико породица тријезнијех, свијетлијех, поштенијех Хришћана, који се боје Бога — држите се њихова трага. Код њих је у кући свети мир, код њих је страх Господњи, код њих је .љубав, код њих је марљивост, код њих је чистоћа и задовољство, а то с тога, што они не запију свој труд. ЈБихова је храна једноставна, но здрава, а пиће вода, а каткад и мало вина, употребљено умјерено и с благодарношћу. Звоно црквено не навјешћује узалуд службу Богу; они очекују његов глас, и сви се скупљају у храм Божји. Они читају псалме, поју пјесме, узносе своја срца и дух к Створитељу васионе, захваљујући му за живот, за здравље, за насуштни хљеб. Нико

од њих не иде послије литургије у крчму нико и не мисли на пијанчовање. Једу, што је Бог дао, одмарају се од посведневног посла. Послије одмора слушају или сами читају спасителну за душу, или другу корисну књигу, из које се уче, какав је Божји свијет, како живе други народи на свијету, како су наши стари живјели. Упознају се са повјесницом нашом, како су се наши стари крстили, каква су јунаштва наши предци иочинили; из књига се у че познати: „Српску славу и српске јунаке Љуте битке, муке свакојаке". Из књига се може научити и најбољему господарству, како треба обра^ивати земљу, како сијати усјеве, како садити винограде, шљивике, воћњаке, како водити пчеларство, како одгајати стоку, једном рпјечи, како треба обрађивати све оно, што носи корист и задовољство. Ваша примјерна хришћанска породица привлачи друге. Грјешници ће видјети плодове вашег хришћанскога живота и приближиће вам се. Свагдје, гдје је само могуће, оснујте себи читаоницу. Тако је било у прва времена Хришћанства. Св. апостол Павле у првој посланици Коринћанима (14, 26) говори: ,,Шта Ле се дакле чинити> браЛо ? Кад се сабирате сваки од вас има талам, има науку, има језик, има откривење, има катвањел а све да бива на иоправљање", и даље (ст. 31) „јер можете шророковати сви, један ш један, да се сви уче да се сви тјеше а . Ето то је боље, него ићи у крчме, непристојно се понашати, пјевати развратне пјесме, говорити саблашњиве ријечи, често се и потући, избити које око и разбити главу, као што се то пијаницима често дога^а .