Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. ~11

то учиним; јер је збиља оно одугаевљење народно при проласку митрополитовом, с једне стране врло интересантно, а с друге стране за неке и поучно. Дакле да отпочнем: У сриједу 7. септембра јутром, кренуо је високо-преосвештени г. митрополит, са јајачким котар. предстојником и г. Глигаом Адамовићем из Травника преко Доњег-Вакуфа у Јајце. Вигае Вијенца на 2 Ј / 2 сах. од Јајца, а на граници Јајачког котара, дочекало је митрополита, све одабраније свегатенство јајачког котара, предвођено пречасним г. Јованом Пећанцом, који је у име свегатенства и народа реченог котара, поздравио митрополпта и добродошлицом. У Вијенац је изашло пред митрополита много грађана и чиновника из Јајца, међу којима је било и много Срба из Варцар-Вакуфа. У поворци кад се је митрополит кренуо из Вијенца, било је преко 20 кола, осим коњаника. На домаку Јајца, са оближњег брда, поздрављали су долазак српског архијереја у стару српску престолницу са пуцањем из малпјех топова (мужара). При уласку у варош дочекали су митрополита. два римокатоличка свештеника са још неким рим. католицима. Митрополит је одсјео у главноме хотелу (гостионици) у Јајцу, гђе јепримао посјете, и гђе му је и конак приређен. Једно штоје митрополит касно дошао у Јајце, а друго, што је било вријеме прилично ладно а црква подалеко изван варогаи, није В. преосвегатени био у цркви при вечерњем богослужењу. Сутра дан 8. септембра у У г / 2 сати отпочела је божанствена литргија. Служио је митрополит са вигае свегатеника и протођаконом, те је освештао прву српско-православну цркву, послије пропасти краљевства Босанског у негдашњој престолници Босне-Јајцу.На божанственој служби, порсд нашег црквеног благољепија и тајанствених обреда, који и саме иновјерце занимају, поучио нас је Високо-преосвештеки г. митрополит дивном бесједом, која је пуна кориене, лахко разумљиве поуке, како за изображена човјекатако и за најпростијега сељака. По свршетку службе, био је у црквеној ћорти објед који је приређен био за 50 особа, На обједу је пало вшпе здравица; од којих су знатније: митрополитова у здравље цара; Луке Лукића надзиратеља, наздрављена зем. влади; Мииана Глушца свештеника, наздрављена римо-кат. свештенству и судца Сомоџије, наздрављена срп.-прав. свегатенству.

За вријеме обједа играла је весела младеж разне игре и пјевала веселе пјесме, а и послије обједа до саме ноћи није се весела србадија разигала, која се у великој множини, из мјеета, околине и еа стране на "ву свечаност сакупилаСутра дан у цетак 9. септембра, пошао је митропотит у 7 сати јутром преко Језера и Варцара у Кључ. Сви одличнији и грађани из Варцара, са управитељем пспоставе и опћинским начелником, изашли су пред митрополита у Језеро; а на самом уласку у Варцар, дочекала је митрополита множина свијета, сва православна младеж ерпске основне школе, и православна младеж из комуналне гаколе, са учитељским особљем. У име српекога народа и гаколске српске младежи, поздравио је митрополита свештенпк и учитељ са овим ријечима: „Високо-преосвештени гоеподине! Са овом школском младежи, ступам пред, Вагае Високо-преосвештенство, да вас у име мјес, нога високопоштујућег Вас народа и све невине школске дјечпце, као свога архијереја и добротвора поздравим, Вага долазак у ово нагае мало мјесто, побудио је у нама неописину радост и задовољство; и међу најзначајније дане, уброји ће народ, .овога мјеста и околине; дан Ваше високе посјете, када имадо смо срећу; да дочекамо и у својој средини видимо: свога архијереја опћега ерпскога добротвора; чију је милостиву дарежљивост осјетио, нарочито српски народ у нагаој драгој домовини Босни, куда су живи споменици — српске школе Вашим доброчиаством и заузимљивошћу, подигнуте и оспгурате, које ће као какве вјечите пирамиде, и потомству причати: каквог је Босна имала архппастира. Такав један Ваш споменнк — Српска школа, краси и ово наше мјесто, у којој ће се школи српска младеж одгајати у чисто народном духу и утврђивати се у светој нам православној вјери. Овђе подигнута Ваша задужбина, јесте она луча, која ће на еве стране овога доста запуштеног краја, бацатн зраке свјетлости: знања и просвјете. Ради тако великог доброчинства, у цме школске младежи и овдашњег народа кличем! Живио милостиви архијереју, српски добротворе, и добро нам догаао!" По свргаетку говора заорило се је из стотине грла невине школске младежи, и одугаевљеног народа; живио; а затим је отпјевано „Тон деспотин"'