Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 75

јерејима и духовенством парастос цару. Парастосу су црисуствовали руски конзул са својим персоналом, грчки конзул, палестинско оиштинство, и дру ги велики достој ници и сви руски поклоници. Чиста, пак, среда падаше 2 марта, на дан кад }е сада упокојени цар рутки Александер III. ступио на владу. Зато је патријарх тога дана

одслузкио,

с више свештеника,

у Воскресенском

храму пређеосвећену литургпју и то у црквсним одеждама. После литургије било је благодарење. Овој свечаности бијаху присутни сви конзули, палестинеко општенство и остали великодостојници и посланици. Видевши ово овако, и при многпм другим приликама, нарушавање Типпка, упитах зашто тако раде против правила, и за кога су и зашто су онда прописивади та правила, кад пх сами нарушавају и не вермају? А они ми одгвворише: ми смо та иравила ирописивали за вас м, ви се чш њим .а уирављајше, а ми^ творци тих иравпла можемо како хоИемо: А ја ћоппе ћеиге! У чисти четвртак, била је пређеосвећена литургија скоро по свима црквама. У чисти петак, 4 марта, беше патријарху Гераспму имендан. Тога патријарх није слузкио, него је одстојао пређеосвсћену у патријаршеСкој цркви, где се беше скупило све јерусалимско духовенство. Лутургију је служио јеромонах и ђакон, а патријарх је стајао у столу у мантији.

После литургпје пошла је свечана литпја. Прво су ушла четири патријаршеска каваса, раскошно и лепо обучена, са великим бастунима — шта повима, на којима се блистају велике сребрне јабуке. Они су рашчишћавали пут, и лупајући у калдрму са тим бастунима, опомињали народ да се с пута уклања. За њима су носили крст чираке и рипаде, за овима је игало све духовен ство у панакамилавкама у два реда, средином су ишли појачи псалти, за псалтима обучени у свете стихаре ђакони са запаљеним великим свећама, за овима архиђакон носећи, високо подигнуто штап са златном јабуком, који штап добија патријарх од Султана 1 ). За њим носи се патријаршески велики крст и горећа свећа, а за њима два обучена свештеника у свештеним одеждама, један је носио Еванђеље а други икону препод. Герасима, За овима је ишао сам патријарх у мантији с патарицом и за њим сви Архијереји 2 ) и народ. — И тако при појању и звоњењу, допратисмо патријарха у салу њогова двора. Духовенство заузме своја места стојећи а патријарх, учинив неки мали молбан, скиде мантију и седе у нарочпти, узвишени у чело сале, трон_ а за њим поседаше и сви остали.

') Овај штап ноои се пред патријарх свуда куд гођ Нође. Кад куд иде на колима ван Јерусаднма, онда један монах седи с кочијашем и дрзки високо тај штап, а кад иде у цркву предноси га архиђакон а монаси крст и свећу -) }[>их има шест.

(Паставиће се).

\ МОЛВА.

— У прву сам руку, био намјеран, да опи- ј шем српско-правосл. манастире и манастирске ј развалине у Бос. Крајини, а у ту сврху путовао ! сам кроз Крајину, преко штолски форија у 1893. и 1894. години, па кад сам јавно замолпо у 10. свесцп од 1894. „Източника" за неке евентуалне историчке податке српско-правосл. манастира у Крајини, то ми онда савјетоваше неки мојп пријатељи, и пријатељи српске књиге, да с тим не хитим и да скупљам грађу од свпјех манастира н манастирских развалина у Дабро - босанској епархијп, а не само у Бос. Крајини . , .

— Ја сам радо тај савјет прииио, па ако I Бог да и свеци Божији, ако ме само по Божијој вољи не смету какве неумитиве евентуалне прилике, то ћу настојати да још у теку ове год. прву свсску (јер ћу дјело у неколике свеске приредитп) мог дјелца под насловом: „ Жсточно иравославшс сриски манастири и манастирске ЈЈазвалине у Дабро - босанској еиархији и издам на свијет. — Да би колико толико боље цијељи дошао, и што више матернјала скуппо, то овијем јавно братски молпм сву у Христу браћу нрше